Arizona, sa svojih 11 elektorskih glasova i brzorastućom populacijom, mogla bi da igra veliku ulogu na ovogodišnjim predsedničkim izborima kao jedna od važnih „kolebljivih“ država.
Iako nije uvek bilo tako. Naime, Republikanska partija je imala veliku prednost u Arizoni u prethodnih nekoliko predsedničkih izbora. Poslednji demokrata koji ju je dobio bio je Bil Klinton 1996. i to sa tek oko 2 procentna poena ili 30ak hiljada glasova.
Pre Klintona, poslednji demokrata koji je osvojio Arizonu bio je Hari Truman još 1948. godine. S druge strane, Donald Tramp je 2016. pobedio za oko 90.000 glasova, odnosno oko 3,5 procentnih poena, a po sadašnjim anketama uglavnom Džo Bajden vodi u Državi Velikog Kanjona (Grand Canyon State), nazvane tako zbog čuvenog kanjona reke Kolorado koji se nalazi u Arizoni. Bajdenovo vođstvo uglavnom nije veliko i manje je od nacionalnog proseka, ali je ipak nekadašnji potpredsednik gotovo konstantno u vođstvu.
Po poslednjim anketama koje prenosi sajt RealClearPolitics Bajden ima oko 4% prednosti u odnosu na Trampa. Pored predsedničke, valja napomenuti da se u Arizoni odigrava i važna trka za Senat u kojoj trenutno demokratski kandidat Mark Keli ima prednost u odnosu na Martu Maksali iz Republikanske partije koja trenutno obavlja funkciju senatorke.
Kratak pogled na istorijat Arizone
Arizona je poslednja država koja je primljena u Uniju na teritoriji kontinentalnih Sjedinjenih Država (i to bi uskoro moglo da se promeni). Postala je jedna od zvezdica na američkoj zastavi 1912. godine, i to 14. februara, odnosno na Dan zaljubljenih, zbog čega je jedan od nadimaka ove države i Valentine State. Do tada je Arizona imala status teritorije, i to prvo kao deo teritorije Novog Meksika (obuhvatala današnji Novi Meksiko i Arizonu).
Zanimljivo je da se južni deo teritorije otcepio tokom Građanskog rata 1861-1865 i proglasio teritoriju Arizone (obuhvatao jug današnjeg Novog Meksika i Arizone) koja se priključila Konfederaciji, ali su brzo slomljeni od strane Unije. Nakon ovih događaja, teritorija Novog Meksika je prepolovljena i teritorija Arizone konačno zaokružena. Smatra se da je ovakav razvoj događaja uticao na to da ostane politički jako konzervativna država.
U narednih pola veka Arizona je, uz Novi Meksiko koji je takođe ostao teritorija do 1912, postala deo onoga što zovemo Divlji zapad sa nekim poznatim događajima važnim za mit o Američkoj granici (American Frontier), kao što je bio, recimo, čuveni obračun kod O.K. korala koji se odigrao u blizini grada Tumbstouna (Tombstone), koji je u to vreme postao značajan zbog pronalaska srebra i zahvaljujući čemu je beležio i značajan rast broja stanovnika za to vreme. U Arizoni je iz ovih razloga snimljen i veliki broj filmova iz vestern žanra. Naročito u tzv. Dolini spomenika (Monument Valley) koju dele Arizona i Juta, a koju je za svoje filmove često koristio reditelj Džon Ford, jedan od najpoznatijih reditelja ovog žanra.
Tokom 20. veka Arizona je beležila porast broja stanovnika, a jedan veliki procenat na jugu države je govorio španski kao svoj primarni jezik. Pored Hispano populacije, u Arizoni je živeo i veliki broj domorodaca koji i danas čine oko 5% stanovništva. Od 60ih godina dvadesetog veka rast broja stanovnika je postao naročito izražen zahvaljujući pronalasku klima uređaja i jačanju ekonomije koji je ostvarivala ova država. Arizona je postala i jedna od destinacija za starije ljude, ali i za imigrante iz Meksika i ostalih zemalja Latinske Amerike. Danas oko 30% stanovništva Arizone čine Latinoamerikanci i njihov broj raste.
Kao ilustraciju porasta broja stanovnika možemo pogledati grad Finiks koji je od 1960. do danas učetvorostručio populaciju i postao peti najveći grad u SAD. Na primer, samo od 2010. godine okrug Marikopa, u kome se ovaj grad nalazi, dobio je oko 600.000 novih stanovnika. Porast broja stanovnika je toliko važan i iz razloga porasta broja elektorskih glasova koji je od 4, koliko je iznosio 1960, stigao do 11 koliko je danas i sigurno će biti povećan za 1 ili 2 nakon sledećeg popisa. Samim tim jačaće i značaj Arizone u predsedničkim izborima.
Od dobijanja statusa države 1912. godine, pa sve do 1960, Arizona je na predsedničkim izborima bez greške podržavala kandidate koji su dobijali izbore. Kao što je već rečeno, od 1952. do danas Arizonu su uvek dobijali republikanski kandidati izuzev 1996. kada je Boba Dola pobedio Bil Klinton. Značaj za republikance potvrđuje i to da su senatori iz Arizone dva puta bili predsednički kandidati, doduše neuspešni. Prvi je bio Beri Goldvoter 1964. godine koji je značajan i kao jedan od arhitekata tzv. konzervativne revolucije u Republikanskoj partiji koja je dovela Ronalda Regana na čelo SAD. Drugi je bio Džon Mekejn 2008, a još jedna od važnih ličnosti iz Arizone je bio i konzervativni sudija Vilijam Renkvist, nekadašnji glavni sudija Vrhovnog suda (1986-2005).
Šta se sada menja?
Iako nekada jedna od najkonzervativnijih država, situacija u Arizoni se, očigledno, polako menja. Od 2008. do 2018. glasači u ovoj državi nisu izabrali nijednog demokratu na neku od funkcija, ali je 2018. godine usledila velika promena. Nakon povlačenja senatora Džefa Flejka, održani su izbori na kojima je Martu Maksali pobedila Kirsten Sinema iz Demokratske partije. To je bila prva pobeda demokrata na izborima za Senat u Arizoni još od 1988. godine.
Pored ovoga, nakon smrti dugogodišnjeg senatora Mekejna u avgustu 2018. oslobodilo se i drugo senatorsko mesto na koje je postavljen Džon Kajl (John Kyl) koji je podneo ostavku već krajem 2018, a republikanski guverner Dag Dusi (Doug Ducey) je na to mesto postavio Martu Maksali koja je tako na kraju postala senatorka iako je izgubila prethodne izbore.
Ipak, to ne znači da će Maksali imati mira ceo mandat, s obzirom da je već ove godine očekuju specijalni izbori na kojima treba da potvrdi svoj mandat. Ona ima izazivača iz svoje partije u vidu Danijela Makartija, biznismena iz Finiksa i očekuje se da će oba kandidata uložiti veliku količinu novca i u unutarstranačkoj trci.
Na izborima u novembru ih čeka Mark Keli, bivši astronaut, koji prema anketama sajta RealClearPolitics trenutno ima veliku prednost u odnosu na Maksali koja ide i preko 10%. Za razliku od njenih republikanskih prethodnika Džefa Flejka i Džona Mekejna koji su bili Trampovi protivnici, Maksali važi za jednog od njegovih najvećih saveznika u Senatu. Koliko će joj to pomoći ili odmoći protiv Kelija u novembru, ostaje da se vidi.
Na predsedničkim izborima, kako primećuje portal FiveThirtyEight, demokrate su uglavnom imale bolji učinak u okruzima van najnaseljenijeg okruga Marikopa (u kome živi oko 60% glasača) i grada Finiksa. Na severu države u delu gde Navaho indijanska populacija čini veliki procenat stanovništva demokrate su uglavnom imale bolji učinak nego u Finiksu, što je bio i slučaj u drugim ruralnim delovima gde se nalazi najveći broj pripadnika Latino populacije, kao i u nekim manjim studentskim gradovima koji važe za liberalne.
Znak promene pojavio se 2016. godine, iako je Donald Tramp pobedio u Arizoni. Hilari Klinton je imala veći procenat glasova u okrugu Marikopa nego u ostatku Arizone što je bilo prvi put da se tako nešto desi u jako dugom periodu.
To se nastavilo i sa Kirsten Sinema koja je 2018. pobedila u Marikopi, a izgubila u ostatku države, tako da se može reći da je pobedila zahvaljujući najurbanizovanijem i najvećem okrugu u Arizoni. Ono što sigurno doprinosi ovakvoj promeni jeste spominjani rast stanovništva, od kojih najviše raste, usled doseljavanja, Latino populacija.
Mada mnogi od njih još nemaju državljanstvo i pravo glasa, i tu se situacija polako menja. Sigurno će sve više Latinosa imati pravo glasa od čega bi trebalo da najviše profitiraju demokrate. U Arizoni se nalazi veliki deo čuvenog Trampovog zida na granici sa Meksikom, a tokom prošle nedelje Tramp je održao i skup u Finiksu na kome se obratio studentima koji ga podržavaju u sklopu svoje kampanje.
Bilo kako bilo, Arizona će ove godine sigurno biti jedna od država u kojoj će se izbori pratiti sa velikom pažnjom, kako za predsednika, tako i za mesto u Senatu.
