Sa izlaskom senatora Bernija Sandersa iz trke za predsedničku nominaciju demokrata, faktički je jasno da će bivši potpredsednik Džozef Bajden postati demokratski kandidat za predsednika. Međutim, proces nominacije još formalno nije gotov i u njemu postoje još neke nepoznanice, iako je već izvesno ko će na kraju osvojiti nominaciju. Jedna od nepoznanica, koju podrobno analizira politkolog Džon Patnam u svom autorskom tekstu, jeste koliko će na kraju delegata biti uopšte prisutno na završnoj konvenciji demokrata.
Brojne države još uvek nisu glasale, a mnoge će sada glasati mnogo kasnije nego što je prvobitno planirano, s obzirom da su neke države odložile unutarstranačke izbore zbog epidemije virusa korona. Pitanje koje se postavlja je kako će ovo odlaganje uticati na broj delegata na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, kojih bi trebalo da bude 3 979, te koliko će Bajdenu biti potrebno delegata da osvoji većinu (trenutna cifra je 1 991).
Patnam u svojoj analizi ukazuje na dva načina kako broj delegata može biti promenjen. Prvi način jesu bonus delegati koje Demokratski nacionalni komitet dodeljuje državama. Bonusi se dodeljuju iz dva razloga: održavanje primarnih izbora ili kokusa u kasnijem periodu izbornog ciklusa ili paralelno održavanje izbora sa susednim državama. Države koje održavaju izbore u aprilu dobijaju 10% bonus delegata, a one države u maju ili kasnije 20%. Takođe, tu je i 15% bonus za države koje održavaju takmičenje nakon marta meseca i istog dana kao i najmanje dve druge susedne države.
Zbog pomeranja izbora, a pod uticajem ovog pravila, Džordžija, Ohajo i Portoriko bi potencijalno mogle dobiti nove bonus delegate, i to Ohajo 12 delegata više, a Džordžija čak 18. Neke države bi, pak, dobile manje delegata nego što je prvobitno bilo predviđeno. U slučaju država Konektikat i Roud Ajlend, zbog pomeranja datuma izbora bonus bi se povećao sa 10% na 20%, ali bi istovremeno izgubile 15% bonusa, jer Njujork glasa tri nedelje kasnije (23. jun) i više ne deli datum sa ove dve geografski bliske države. Takođe, Delaver, Merilend i Pensilvanija dobile bi povećanje bonusa sa 10% na 20%, ali pri tome zadržavaju i bonus od 15%. Sveukupno, ova promena bi mogla da dovede do dodatnih 55 delegata.
Drugi način koji može da dovede do promene broja delegata jeste uticaj kazne zbog kršenja pravila da sve države moraju da sprovedu izbore do 9. juna. Ova kazna bi podrazumevala smanjenje broja delegata za 50%, kao i gubitak bonus delegata jer je rok za njihovo ostvarivanje 16. jun. Pod uticaj ovakvih pravila bi mogli da potpadni Luizijana, koja je pomerila primarne izbore za 20. jun, kao i Kentaki i Njujork, u kojima su izbori pomereni za 23. jun. Rezultat ovog pravila bi bio gubitak skoro dve trećine delegata (64%) za njujorške demokrate u odnosu na broj delegata koji se procenjivalo da će doći iz ove države, kao i nešto više od polovine za Kentaki (62%) i Luizijanu (57%).
No, jasno je da bilo kakve promene u broju delegata ne mogu uticati na konačni izbor Džozefa Bajdena za kandidata Demokratske partije na predsedničkim izborima 3. novembra 2020. godine. Ipak, ovakve promene je potrebno pratiti, kako bi se videlo kako se unutarstranački izborni sistem ponaša u situacijama kriza i da li će ova pravila zaista biti implementirana (imajući u vidu da su ona predviđena za normalne okolnosti), ili će se pronaći rešenje kako da se ona izbegnu. To bi znatno uprostilo čitav proces priprema za Demokratsku nacionalnu konvenciju, ali je pitanje kako bi uticalo na stabilnost sistema i poverenje u unpred utvrđena izborna pravila u narednih ciklusima, ukoliko bi se sada izvršio presedan i ona ne bi bila implementirana. Trenutno je osnovni prioritet da države dovrše proces izbora delegata do avgusta meseca, novog datuma održavanja Demokratske nacionalne konvencije.
Aleksandra Baklaja
