Moli Montgomeri
Funkcija:
Zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove (zadužena za Zapadnu Evropu)
Obrazovanje:
Diploma mastera javne uprave u oblasti međunarodnih odnosa stečena na Školi Vudro Vilson Univerziteta Prinston; diploma osnovnih studija političkih nauka i istorije stečena na Univerzitetu Stenford.
Život i karijera:
Moli Montgomeri je radila kao karijerni diplomata SAD 14 godina. U tom periodu službovala je u konzulatu SAD u Dubaiju, kao i u ambasadama u Rigi, Kabulu, ali i u Sarajevu, kada se prvi put profesionalno bavila našim regionom i naučila jezik (u biografiji navodi da govori „srpsko-hrvatski”). Radila je i u izvršnom sekretarijatu Stejt departmenta, a obavljala je i funkciju zamenika direktora Kancelarije za istočnoevropske poslove u „Stejtu“. Bila je angažovana u razvijanju strategije delovanja SAD prema krizi u Ukrajini. Početkom 2017. godine postala je specijalna savetnica potpredsednika SAD Majkla Pensa za strategiju, razvoj politike i delovanje prema Evropi. Često je predstavljala Belu kuću pod vođstvom Trampa i Pensa na događajima sa predstavnicima diplomatskog kora, poslovne zajednice i civilnog sektora.
Nakon neslaganja sa određenim elementima Trampove politike, napustila je Belu kuću 2018. godine i postala potpredsednica Olbrajt-Stonbridž grupe za Evropu, što je pozicija na kojoj će ostati do imenovanja na novu funkciju u Stejt departmentu 21. januara 2021. U datom periodu bila je aktivna i kao saradnica Brukingsa i Atlantskog saveta. U trenutku pisanja ovog teksta, Montgomeri je još uvek jedina od trenutnih zamenika pomoćnika u Birou za Evropu i Evroaziju koja je imenovana na predlog novog državnog sekretara Blinkena, što je indikator da je reč o osobi od posebnog poverenja nove administracije.
Stavovi prema Srbiji i regionu
Srbiju i region poznaje relativno dobro, kao i srpski jezik. Iako joj Balkan nije bio u fokusu nakon službovanja u Sarajevu, ponovo se posvetila prilikama na Zapadnom Balkanu po početku rada za Olbrajt-Stonbridž grupu. Tokom 2020. godine, od pet tekstova koliko je objavila za Brukings, dva su se bavila Balkanom – jedan Srebrenicom i jedan dijalogom Beograda i Prištine. Pretprošle godine je poslednji put profesionalno boravila u Beogradu, kao panelistkinja na Beogradskom bezbednosnom forumu, gde je govorila o ulozi žena u izgradnji mira na Zapadnom Balkanu.
U pogledu stava prema dijalogu Beograda i Prištine ne odstupa previše od mišljena koje je u javnosti na javnom slušanju u Predstavničkom domu SAD decembra 2020. godine iznela i njena doskorašnja poslodavka Madlen Olbrajt, a to je da je Trampova administracija bila nedovoljno naklonjena Prištini i neizbalansirana u pristupu u korist Beograda. Zagovarala je i potrebu usklađenog delovanja SAD i EU prema stranama u dijalogu i kritikovala Ričarda Grenela i Donalda Trampa zbog odsustva ovakvog pristupa. U tom smislu je i za očekivati da će u svom kontaktu sa partnerima iz Zapadne Evrope zagovarati i zajednički pristup ovom pitanju kao pokazatelj ponovnog usklađenog delovanja tradicionalnih saveznika.
Još od njenog angažmana u kontekstu krize u Ukrajini postala je otvoreni zagovarač potrebe američkog i evropskog suprotstavljanja porastu ruskog uticaja u Evropi. U tom kontekstu, za očekivati je i da će sa partnerima iz Zapadne Evrope pokušati da razvije i zajednički pristup u suprotstavljanju rastućem ruskom i kineskom uticaju na Balkanu, a naročito u Srbiji i Republici Srpskoj.
Bitno je napomenuti i da je bila drugi čovek evropske sekcije Olbrajt-Stonbridž grupe baš u periodu kada je, navodno, ova grupacija učestvovala u plasiranju ideje „mini-Šengena“ na Zapadnom Balkanu, koju je Srbija i zvanično predložila 2019. godine i dobila pristanak Albanije i Severne Makedonije za realizaciju ovog projekta regionalne ekonomske integracije. Stoga je za očekivati i da će aktivno podržavati EU u nastojanju da izgradi Zajedničko tržište Zapadnog Balkana, što je i formalno započeto u okviru Berlinskog procesa krajem 2020. godine.
Procena uticaja na politiku prema Srbiji: POTENCIJALNO ZNAČAJAN UTICAJ
U njenom porfoliju na poziciji zamenika pomoćnika sekretara biće politika SAD prema Zapadnoj Evropi, ali ipak potencijalno može imati značajan uticaj na Srbiju. Prevashodno jer će (ne)postojanje zajedničkog pristupa EU i SAD prema našem regionu biti od velike važnosti za određene ključne teme, poput dijaloga Beograda i Prištine, stava prema bliskoj saradnji Srbije sa Rusijom i Kinom i mogućnosti realizacije planova za ekonomsku integraciju regiona.