Džon Luis, ikona pokreta za građanska prava i kongresmen SAD-a, preminuo je u petak od posledica raka pankreasa.

Džon Robert Luis rođen je u Troju (Alabama) 1940. godine, u sistemu stroge segregacije. Kao tinejdžer odlučuje da se bori protiv rasne i socijalne nepravde, a 1959. je prvi put učestvovao u akciji protiv odvajanja stolova za ručak u Nešvilu, koji su se kasnije proširili i na Grinsboro. Takođe je bio jedan od „putnika slobode“ (Freedom Riders), boreći se protiv segregacije u autobusima

Kao jedan od osnivača Studentskog nenasilnog koordinacionog komiteta (SNCC) i njegov predsedavajući, postao je najmlađi član „Velike šestorke“, vođa glavnih organizacija za građanska prava koji su, na čelu sa Martinom Luterom Kingom, u avgustu 1963. predvodili Vašingtonski marš za poslove i slobodu.

U protestnim akcijama je bio uhapšen preko četrdeset puta, a teške povrede glave dobio je prilikom protesta u Selmi, na mostu „Edmund Petus“, u martu 1965. godine. Nasilne slike događaja nazvanog „Krvava nedelja“ izvršile su pritisak na predsednika Lindona Džonsona i dovele do usvajanja Zakona o glasačkim pravima.

Nakon što je predsedavajući Komiteta postao Stoukli Karmajkl 1966, tvorac slogana „Black Power“, Luis je 1968. bio angažovan na predsedničkoj kampanji Roberta F. Kenedija i na Projektu obrazovanja glasača (Voter Education Project – VEP) 1970, navodi Politiko.

Po drugi put se kandiduje za mesto u Predstavničkom domu 1986. godine i od tada je stalni predstavnik pete oblasti Džordžije. Kao kongresmen se posvećuje borbi protiv siromaštva i pomoći mlađim generacijama kroz poboljšanje zdravstvenog i obrazovnog sistema, kao i zalaganju za prava izbeglica i imigranata. Opisivan je kao „savest Kongresa“, a vremenom je postao sinonim pokreta zbog svog višedecenijskog zastupanja nenasilne borbe za građanska prava. Nagrađen je medaljom slobode 2011. godine, a tom prilikom je tadašnji predsednik Barak Obama rekao da će „u budućim generacijama, kada roditelji budu učili svoju decu o hrabrosti, dolaziti i priča o Džonu Luisu – Amerikancu koji je znao da promena ne može da čeka neku drugu osobu ili neko drugo vreme“.

Poslednji deo trilogije March u kojoj opisuje ranije decenije svog života, objavljene 2013. godine, nagrađen je Nacionalnom nagradom za književnost.

Tokom svoje karijere se borio za reforme propisa o vatrenom oružju, vodeći protest u Predstavničkom domu 2016. godine.

Takođe, nedavno se u Predstavničkom domu zalagao za impičment predsednika Donalda Trampa. U aprilu 2020. je izrazio podršku Džo Bajdenu na putu ka nominaciji Demokratske partije na predsedničkim izborima.

On je još jedna u nizu značajnih političkih figura iz afroameričke zajednice, koje su stale na stranu Bajdena u…

Posted by Američki izbori on Среда, 08. април 2020.

 

Ne odustajući od borbe, učestvovao je na antirasističkim protestima u Vašingtonu, podržavajući novu generaciju Amerikanaca koji se bore za jednakost.

Lideri širom političkog spektra podsetili su na nasleđe Džona Luisa i izjavili saučešće u javnim izjavama nakon njegove smrti u petak, uključujući Bajdena i Trampa. Kongresmen Džejms Klajburn pokrenuo je akciju za preimenovanje mosta „Edmund Petus“ po Džonu Luisu, „personifikaciji dobrote Amerike“, navodi Politiko.

Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma, nazvala je Luisa jednim od najvećih heroja američke istorije i dodala da je on „inspiracija da, u susretu sa nepravdom, treba da stvaramo dobru nevolju, neophodnu nevolju“, prenosi Voks.

Džon Luis preminuo je na isti dan kada i Kordi Tindel Vivijan, borac za građanska prava, prenosi Si-En-En.

Mina Radončić