Predstojeći novembraski predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama između kandidata Demokratske partije Džozefa Bajdena (Joseph Biden) i aktuelnog predsednika i republikanskog kandidata Donalda Trampa (Donald Trump) okupiraju medijski prostor kako tamošenje, tako i svetske javnosti. Međutim, pored ovih izbora, u novembru nas očekuju i izbori za članove saveznih država u oba doma američkog Kongresa (Predstavničkom domu i Senatu) kao i pregršt izbora na lokalnom nivou. Od mnogih senatorskih trka, čini se da ona koja se odvija u saveznoj državi Masašusets privlači najviše pažnje.

Za kandidaturu Demokratske partije na novembarskim izborima bore se aktuelni senator, Edvard Marki (Edward Markey) i član Predstavničkog doma Džozef Kenedi (Joseph Kennedy).

(Izvor fotografije: Wikimedia Commons)

Sedamdesetčetvorogodišnji Marki je deo Kongresa Sjednjenih Država više od četiri decenije. Najpre kao član Predstavničkog doma od 1976. do 2013, a zatim i kao senator od 2013. godine (prvo kao zamena za Džona Kerija (John Kerry), koji je bio imenovan za državnog sekretara, da bi 2014. godine pobedio na izborima i osvojio prvi pun mandat). Za razliku od njega, Kenedi je član Predstavničkog doma od 2013. godine i relativno je novo lice na političkoj sceni. Ono što svakako igra veliku ulogu u životu ovog tridesetdevetogodišnjaka je njegovo poreklo. Naime njegov otac, Džozef Patrik Kenedi (Joseph Patrick Kennedy), takođe je bio član Predstavničkog doma, dok je njegov deda Robert Kenedi (Robert Kennedy), bivši senator iz savezne države Njujork i rođeni brat 35. predsednika Sjedinjenih Država, Džona Ficdžeralda Kenedija (John Fitzgerald Kennedy).

Oba kandidata važe za poprilično progresivne u svojim političkim stavovima. Obojica se zalažu za model „Zdravstvene zaštite za sve“ (Medicare for All), kao i za borbu protiv klimatskih promena i ekonomske nejednakosti izraženu u vidu programa Green New Deal. I jedan i drugi kandidat dobili su podršku u vidu nekih od najuticajnijih ličnosti u okviru Demokratske partije. Bivša kandidatkinja za predsednicu i senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren (Elizabeth Warren) javno je podržala Markija, a isto to je učunila i Aleksandria Okasio Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez) koja je navela da godine nisu problem i da nije neophodno da neko bude mlad da bi propagirao ideje progresivaca. Sa druge strane, Kenedi uživa podršku liderke demokrata u Predstavničkom domu Nensi Pelosi (Nancy Pelosi), kao i bivšeg predsedničkog kandidata Beto O’Rurka (Beto O’Rourke).

Sa obzirom na sličnosti u svojim političkim stavovima, kampanja između ova dva kandidata bazirala se umnogome na napade na ličnost protivkandidata. Marki je optužio Kenedija da uopšte nije progresivan i da ni u jednom trenutku nije naveo jasan razlog zbog kojeg je pokrenuo kampanju. Pored toga aktuelni senator je skrenuo pažnju na velika finansijska sredstva koja se ulažu u kampanju mladog političara preko raznih interesnih grupa kojima rukovode članovi šire porodice Kenedi.

Iz suportnog tabora glavni udari su bili skoncentrisani na akcije koje je Marki preuzimao prilikom glasanja u Predstavničkom domu. Iz Kenedijeve kampanje navode da je aktuelni senator glasao u korist Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA), kao i za vojnu intervenciju u Iraku, što svakako dovodi u pitanje status Markija kao progresivnog političara. Takođe, Kenedi je naveo da je dobijao preteće poruke u kojima je pisalo da je Li Harvi Osvald (Lee Harvey Oswald) „ubio pogrešnog Kenedija“ (aludirajući na atentat na Džona Ficdžeralda Kedenija u Dalasu 1963. godine), Marki se istog trenutka ogradio od tih osoba i rekao da takvi ljudi nisu njegovi glasači.

Prema istraživanjima javnog mnjenja čini se da Marki ima teško dostižnu prednost, koja u nekim anketama iznosi i preko 10%. Bez obzira na to, iz Kenedijeve kampanje navode da je prema njihovim istraživanjima trka poprilično ujednačena, dok je sam Kenedi izjavio da ne veruje nikakvim istraživanjima, čak ni onima koja se sprovode u okviru njegove kampanje. S obzirom da su ovi izbori specifični po mnogo čemu, kao i da se glasanje odvija velikim delom putem pošte, donekle je razumljivo zašto je mladi član Predstavničkog doma rezervisan kada su u pitanju istraživanja koja se sprovode uoči izbora.

Sve u svemu, 1. septembra demokrate će zvanično saznati ko će biti njihov kandidat, a ukoliko se aktuelna istraživanja pokažu kao tačna, Džozef Kenedi bi mogao biti prvi Kenedi koji će izgubiti na izborima u Masačusetsu, što bi svakako bio veliki udarac za njegovu dalju političku karijeru.

Vuk Mišković