Američki izbori

Ekonomska agenda Džozefa Bajdena najkraće bi mogla da se opiše kao oživljavanje srednje klase. Poznato je Amerika ima proporcijalno manju srednju klasu u odnosu na druge razvijene države, kao i da ona još uvek nije dostigla svoj vrhunac iz 2007. godine, pre recesije, od koje se za sad uspešno oporavilo samo 20% stanovništva.

Upravo zato se Bajdenov ekonomski plan najviše oslanja na socijalnu i političku stabilnost, kao i na jačanje srednje klase u SAD. Kada je u pitanju Bajdenova poreska politika, želi vrlo progresivni poreski kodeks. Glavna okosnica njegove poreske politike jeste povećanje stope poreza na dohodak sa 37% na 39%. Zalaže se i za poreske kapitalne dobitke i dividende po uobičajenim stopama za one sa godišnjim primanjima većim od milion dolara godišnje. Takođe, okosnice su mu i porez na platne liste socijalnog osiguranja za one koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje, povećanje najviše stope poreza na dobit sa 21% na 28%, kao i uvođenje 15% minimalnog poreza na knjigovodstvene prihode velikih kompanija.

Kada govorimo o Bajdenovom ekonomskom planu važno je napomenuti studenske dugove. Brzo nakon što je njegov takmac Berni Sanders početkom aprila prekinuo unutarstranačko nadmetanje, Bajden je svoju ekonomsku agendu proširio kako bi se približio progresivnoj struji u okviru Demokratske partije. Jedna od tačaka proširenja plana jeste otplata studentskog duga. Bajdenov predlog uključuje oproštaj studentskog duga za školarinu za one koji zarađuju 125.000 dolara godišnje ili manje. Takođe, obuhvata i poništavanje najmanje 10.000 dolara studenskog duga po osobi, kao i opraštanje ostatka studenskog dugovanja nakon 20 godina bez poreskog opterećenja.

Takođe, aktuelna situacija sa virusom korona donela je sa sobom mnogo ekonomskih problema.  Bajden se zalaže i za hitnu ekonomsku pomoć radnicima, prodavnicama i malim preduzećima koja su teško pogođena ovom krizom. Ono što jeste važno pomenuti je da, uprkos svim ekonomskim problemima u 2020. godini, najveći deo građana SAD smatra da Tramp bolje upravlja ekonomijom nego što bi to činio Bajden. Imajući u vidu da je ekonomija jedan od najvažnijih faktora u opredeljivanju birača, takva istraživanja stavljaju nekadašnjeg potpredsednika u neugodan položaj.

Bajdenov plan „Ponovo izgraditi bolje“ („Build Back Better“) koji u centar energetske politike stavlja klimatske promene podrazumeva ulaganja od dve hiljade milijardi američkih dolara, namenjenih čistoj energiji, poslovima i infrastrukturi u naredne četiri godine.

Uzimajući procenu Međuvladinog panela za klimatske promene o preostalih devet godina za sprečavanje najgorih posledica klimatskih promena, Bajden predstavlja devet tačaka plana Čiste energetske revolucije i ekološke pravde, koje uključuju:

• Rad sa Kongresom na zakonodavstvu koje bi se osmislilo put ka dostizanju nula neto emisija štetnih gasova do 2050, kao i punu odgovornost zagađivača kroz procene finansijskih rizika i emisija gasova javnih kompanija u svojim delatnostima;
• Obnovu učešća SAD u Pariskom klimatskom sporazumu, ali i organizovanju svetskog klimatskog samita zarad stvaranja ambicioznijih nacionalnih ciljeva najvećih proizvođača štetnih gasova;
• Investicije u čistu energiju i inovacije, kroz fond od 400 milijardi dolara u narednih deset godina, sa posebnim naglaskom na infrastrukturu, automobilsku industriju i transport, energetski sektor, stambenu izgradnju i inovacije. Stoga, planirano je i osnivanje ARPA-C, istraživačke agencije posvećene klimatskim tehnologijama. Posebna komponenta investicija namenjena je održivoj poljoprivredi i otpornosti, uz sprečavanje lokalne ekološke štete;
• Veću upotrebu čiste tehnologije u ekonomiji, postavljanjem cilja za stvaranje energetskog sektora bez zagađenja do 2035;
• Stvaranje deset miliona dobro plaćenih poslova za srednju klasu sa mogućnostima udruživanja i kolektivnog pregovaranja, podršku zajednicama i radnicima pogođenih promenama na energetskom tržištu. Bajden takođe razmatra i pitanja zagađenja vode i vazduha, investicije namenjene zajednicama u nepovoljnom položaju, kao i odgovor na klimatske katastrofe u okviru ekološke pravde i pravičnih ekonomskih prilika.

Bajden stavlja akcenat na „nadoknadu štete“ Trampove politike. Plan za prvih 100 dana njegove administracije uključuje i obustavu politike razdvajanja roditelja od dece na granicama, reformu sistema i politika azila, zaštitu „sanjalaca“* i povećanje humanitarnih resursa na granicama.

Po pitanju modernizacije imigracionog sistema, Bajden prednost daje saradnji sa Kongresom u izradi zakonodavstva za pitanja poput procedure dobijanja državljanstva, kao i legalizaciju boravka i programa viza za privremene radnike u određenim industrijama.

Dalje, planovi zasnovani na principu dobrodošlice imigranata u zajednicama uključuju i ponovno osnivanje Operativne grupe za nove Amerikance i izdvajanja federalnog budžeta, uticaj na anti-imigracione zakone država, kao i proširenje prava i zaštite radnika.

Cilj potvrde posvećenosti Amerike tražiocima azila i izbeglicama Bajden planira da ostvari merama poput povećanja broja izbeglica koji mogu doći u SAD, primene zakona o azilu na osobe koje beže od političkog progona, ali i mogućnosti dobijanja azila za žrtve nasilja u porodici.

Plan uključuje i korene problema neregularnih migracija jačanjem regionalnih humanitarnih odgovora i upravljanja migracijama, uz ulaganje u bezbednost, ekonomski razvoj i poštovanje vladavine prava u Centralnoj Americi.

Naposletku, Bajden planira povećanje investicija u tehnologiju, međuagencijsku saradnju i partnerstvo sa Meksikom i Kanadom zarad efikasnije procedure graničnih kontrola.

Ukoliko Džo Bajden uđe u Belu kuću, u oblasti zdravstvene zaštite, ne bi trebalo očekivati neke radikalne promene. Za razliku od Bernija Sandersa i progresivne struje Demokrata, koja insistira na temeljnoj reformi zdravstvenog sistema i „Zdravstvenoj zaštiti za sve“ (Medicare for All), Bajden zagovara proširenje „Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj nezi“ (Affordable Care Act), poznatijeg kao „Obamaker“ (Obamacare).

On smatra da je ovaj „istorijski zakon“, doneo duševni mir desetinama miliona američkih građana, kada je zdravstveno osiguranje u pitanju. Zahvaljujući Obamakeru, građani više ne moraju da brinu da će im osiguravajuća kompanija uskratiti medicinsku negu ili dodatno naplatiti, samo zato što su u trenutku osiguravanja već imali neku hroničnu bolest. Mladi ljudi u svom prelaznom dobu između obrazovanja i zaposlenja, imaju mogućnost da ostanu pod zdravstvenom zaštitom svojih roditelja sve do 26 godine. Sve su ovo pohvale koje je Bajden uputio Obamakeru, te stoga obećava da će ovaj zakon braniti i od napada Republikanaca, ali i od Demokrata.

Unapređeni Obamaker, koji Bajden naziva „Affordable Care Act 2.0“, podrazumevao bi značajno smanjenje troškova zdravstvene zaštite. Prema ovom zakona, niko ne bi morao da uplaćuje više od 8,5% svojih prihoda za zdravstveno osiguranje. Takođe, Bajden je izneo plan zdravstvenog osiguranja, koji bi finansirala vlada (tzv. „public option“), a koji bi bio dostupan licima koja ne dobijaju osiguranje preko posla i koja ne ispunjavaju uslove za zdravstvenu zaštitu kroz „Mediker“ (Medicare) ili „Medikejd“ (Medicaid). Bajden takođe obećava da će starosnu granicu neophodnu za Mediker smanjiti na 60 godina.

Jedna od ključnih tema predizbornog političkog programa Džozefa Bajdena je pitanje rasnih nejednakosti u SAD. U svetlu protesta koji su izbili zbog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu, predsednik Donald Tramp stao je u odbranu policije i najavio da će zavesti red i mir na ulicama američkih gradova.

Sa druge strane, Džo Bajden dao je svesrdnu podršku pokretu Black Lives Matter, koja je postala fokalna tačka njegove predsedničke kampanje. Koliko je ovo pitanje značajno za predsedničkog kandidata Demokratske partije, svedoči i njegov izbor Kamale Haris, senatorke iz Kalifornije afroameričkog i indijskog porekla na mesto potpredsedničkog kandidata.

U njegovoj političkoj agendi su posebno razdvojeni planovi za unapređivanje položaja pripadnika latinoameričke, afroameričke, indijske, jevrejske, muslimanske i azijsko-pacifičke zajednice. Verovatno je najvažnije bilo pozicioniranje prema afroameričkoj zajednici, kojoj Bajden obećava ukidanje sistemskih nejednakosti u zdravstvu, sudstvu, prosveti i drugim oblastima.

Namerava da poveća nivo bogatstva u ovoj zajednici tako što će njenim članovima omogućiti da podignu povoljne kredite i tako reše svoje stambeno pitanje. Osim ovog problema, on je najavio da će, kao predsednik SAD, nadograditi i zaštiti „Obamaker“ i tako obezbediti najranjivijoj demografskoj grupaciji, inkluzivan pristup povoljnoj zdravstvenoj zaštiti.

Rasna pitanja prožimaju i druge delove Bajdenove političke agende. Na primer, smanjivanje istorijskih razlika između marginalizovanih grupa u srednjim školama kao i pružanje podsticaja njihovim članovima u visokoškolskom obrazovanju su neke od predloga politika.

Bajden je najavio da će se, u slučaju pobede, suprotstaviti zloupotrebi zagađivača životne sredine koji nesrazmerno više štete nanose afroameričkim zajednicama i pozvaće te zagađivače na odgovornost. Afroamerikanci čine, disproporcionalno svom udelu u stanovništvu SAD, većinu zatvorenika u ovoj državi i iz tog razloga je namera Džozefa Bajdena, da izmeni postojeći diskriminatornih mehanizam po kom se sprovodi krivično pravo u Americi.

Tokom pandemije virusa korona Džozef Bajden je najveći period proveo Vilmingtonu, saveznoj državi Delaver. Često se oglašavao iz podruma svoje kuće gde je kritikovao poteze aktuelnog predsednika. Dobro je poznato da je američki zdravstveni sistem finansijski surov za jedan deo građana nepristupačan.

U borbi sa pandemijom Bajden u okviru svog plana za borbu protiv virusa korona kaže da američki narod zaslužuje hitan i profesionalan odgovor na veliku zdravstvenu i ekonomsku krizu koja je zadesila ceo svet. Njegov plan podrazumeva: široku dostupnost testiranja, eliminaciju svih troškova kada je lečenje virusa korona u pitanju, ubrzani rad na pronalaženju dobre vakcine, kao i pravilno raspoređivanje zaliha medicinske opreme i lekara. Bajden kaže da savezna vlada mora da deluje brzo, odgovorno i delotvorno kako bi da zaštiti i ljude, ali i preduzeća koja u ovoj krizi imaju velikih ekonomskih poteškoća.

Nekadašnji potpredsednik je ubeđen da ovakva situacija zahteva dobro stručno vođstvo gde glavnu reč treba da imaju stručnjaci i nauka, kao i da američki narod mora da bude blagovremeno i tačno obavešten.

Bajden uverava američke građane da će se kao predsednik založiti da zdravstvenim sistemom upravlja struka i da će na pravi način štititi američki narod od prvog dana. U okviru plana za borbu protiv pandemije virusa  korona Bajden predlaže još i eliminisanje troškova za prevenciju i brigu o COVID-19, sprovođenje ekonomskih mera teško pogođenim radnicima, stabilizovanje celokupne američke ekonomije ali i suočavanje građana sa velikom ekonomskom krizom koja dolazi kao posledica pandemije.

Teza da se u Sjedinjenim Državama „menjaju predsednici, ali politike ostaju iste“, verovatno najveću tačnost ima u domenu spoljne politike. Međunarodni liberalni poredak, koji je Amerika izgradila nakon Drugog svetskog rata, obezbedio je ovoj državi dominantnu poziciju u međunarodnim odnosima, a održavanje tog poretka od presudne je važnosti za očuvanje njene moći.

Ako je Donald Tramp, unilateralizmom, carinskim ratovima i podizanjem zidova, predstavljao diskontinuitet ovakvog spoljnopolitičkog pristupa, Džozef Bajden, kao kandidat političkog establišmenta, obećava da će vratiti proverenom receptu.

Džo Bajden, kao nekadašnji potpredsednik Baraka Obame, dugogodišnji senator i predsedavajući Komiteta za spoljne odnose, kandidat je bezgraničnog spoljnopolitičkog iskustva. Ako izađe kao pobednik novembarskih izbora, možemo očekivati oživljavanje tradicionalnih američkih savezništava, pre svega u Evropi i Istočnoj Aziji. Kako je nedavno izjavio u intervjuu za časopis Foreign Affairs, „saradnja sa drugim državama, koje dele naše vrednosti i ciljeve, čini nas bezbednijim i uspešnijim“.

Bajden je itekako svestan uloge koju ima NATO u ostvarivanju geostrateških interesa SAD, stoga možemo očekivati dodatno jačanje ovog saveza. U Obaminom kabinetu, Bajden je bio jedan od najglasnijih zagovornika proširenja NATO na Ukrajinu i Gruziju i vrlo verovatno da bi se za ovo zalagao i kao američki predsednik.

Time dolazimo do jednog od najvažnijih pitanja u spoljnoj politici SAD, a to je odnos prema Rusiji. Nema sumnje da bi Bajden vodio oštriju politiku prema Moskvi u poređenju sa administracijom Donalda Trampa. Ako je Trampu Peking bio glavna meta, a Moskva čak potencijalni saveznik u obuzdavanju kineske moći, Bajden će i na Rusiju i na Kinu gledati kao na spoljnopolitičke protivnike. Bajden ističe, kako se Kremlj plaši moćnog NATO-a, te je na Vašingtonu da ojača svoje saveznike kako bi bili u stanju da odgovore na „rusku agresiju“, ali i na nekonvencionalne pretnje koje dolaze iz Moskve.

Međutim, ne treba zaboraviti da će 5. februara 2021. isteći važenje nuklearnog sporazuma između Rusije i Sjedinjenih Država (New START), potpisanog za vreme Obama-Bajden administracije. Džo Bajden je istakao kako će se zalagati za produženje ovog sporazuma. Iz tog razloga, makar dok on ne bude potpisan, ne treba očekivati zatezanje odnosa sa Rusijom.

Kontrola naoružanja, ključna je za odnose Sjedinjenih Država sa Severnom Korejom i Iranom. Bajden ističe da će osnažiti pregovore sa Severnom Korejom i pokrenuti intenzivnu kampanju za njenu denuklearizaciju. U ovome, Bajden očekuje podršku ne samo američkih saveznika, već i Kine, za koju veruje da dele zajednički interes po ovom pitanju.

Što se tiče Irana, Bajden je snažno kritikovao Trampa zbog rušenja „istorijskog“ Iranskog nuklearnog sporazuma (Joint Comprehensive Plan of Action, JCPOA) i omogućavanja Iranu da obnovi svoj nuklearni program. Najavljuje povratak ovom sporazumu, ojačanom i proširenom, ali takođe snažnu diplomatsku aktivnost, i ako je neophodno, upotrebu vojne sile, kako bi se sprečilo da Iran svojim delovanjem destabilizuje region.

Odnos prema Iranu, ne može biti odvojen od odnosa prema Izraelu, jednom od ključnih saveznika Amerike na Bliskom istoku. Za razliku od Baraka Obame koji je umeo da bude prilično kritičan prema Izraelu, Bajden je ubeđeni Cionista i lični prijatelj dugogodišnjeg izraelskog premijera, Bendžamina Natanjahua. Stoga, možemo očekivati da će se Džo Bajden još snažnije držati devize da je „bezbednost Izraela, nacionalni interes Amerike“.

U pogledu ključnog izazivača poziciji Sjedinjenih Država u međunarodnim odnosima, Narodne Republike Kine, Džo Bajden najavljuje zauzimanje čvrstog stava i tu verovatno ne bi bilo puno promena u odnosu na politiku Donalda Trampa. Bajden takođe napada Kinu kako američkim kompanijama „krade tehnologiju i intelektualnu svojinu“, te da je SAD moraju sprečiti u tome. Ako Vašington ne reaguje, kineska vlada će nastaviti da daje subvencije državnim kompanijama, obezbeđujući im na taj način „nepravednu prednost“ i narušavajući time principe slobodne trgovine, smatra Bajden. On veruje, da je najbolji način za obuzdavanja Kine, izgradnja jedinstvenog fronta Sjedinjenih Država i njenih saveznika. Ekonomija SAD i saveznika (EU, Japan) čini gotovo polovinu svetskog BDP-a, stoga Bajden smatra da im to daje snagu da oblikuju pravila svetske trgovine, a da Kina to ne može ignorisati.