Impičment i predlog za opoziv Donalda Trampa

Impičment je sredstvo kontrole vlasti koje odlikuje sve zemlje demokratskog uređenja. Ovakav kontrolni mehanizam ugrađen je u ustave demokratskih država, sa ciljem da spreči samovolju izvršne vlasti i ograniči moć visokih funkcionera. Sjedinjene Američke Države svojim ustavom regulisale su postupak impičmenta.

Impičment podrazumeva osuđivanje nelegalnih postupaka visokih funkcionera kojim oni, iako ne gube mogućnost bavljenja političkim životom, dobijaju za svoje postupke. Osnove za impičment vrlo su opšte i, prema ustavu SAD, uključuju primanje mita, izdaju i teška krivična dela. Ovakve odrednice za impičment postavljene su jako visoko na lestvici, ali ujedno otvaraju prostor za odbrane optuženog.

Postupak impičmenta počinje u Komitetu za pravosuđe Predstavničkog doma. Nakon aktivnosti ovog komiteta, u postupak se uključuje  Predstavnički dom, tj. Donji dom američkog Kongresa. On donosi rezoluciju o impičmentu (Bill of Impeachment) kojom zvanično otpočinje proces impičmenta. Sledi glasanje članova Predstavničkog doma, koji prostom većinom usvajaju ili ne usvajaju impičment.[1]

Postupak se nakon toga seli u Senat, koji isključivo u ovoj prilici dobija kvazisudsku funkciju. Prilikom postupka, Senatom predsedava predsednik Vrhovnog suda Sjedinjenih Država. Ovo nije klasična sudska funkcija, te predsednik i ukoliko bude impičovan, neće snositi krivične posledice. Senat može dvotrećinskom većinom (67 od 100 članova Senata) doneti odluku o opozivu. Sjedinjene Države su u svojoj istoriji tri puta pokretale ovaj postupak, ali nijedan predsednik nije impičovan na ovaj način.

Mandat predsednika Donalda Trampa od samog početka povezivan je sa postupkom impičmenta. Eventualna povezanost Trampa i njegovog tima sa mešanjem Rusije u kampanju za predsedničke izbore 2016. godine, pokrenula je pitanje impičmenta u još u prvoj godini predsednikovog mandata. Sve vreme je ovo pitanje stajalo kao Damoklov mač nad administracijom Donalda Trampa, da bi u poslednoj godini predsednikovog mandata do donošenje odluke o impičmentu konačno došlo. Optužnica ima dve tačke. Prva se odnosi na zloupotrebu moći, a druga na opstrukciju Kongresa.

Impičment i predlog za opoziv Donalda Trampa – Hronologija događaja:

25. JUL 2019 – datum odigravanja telefonskog poziva između predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Ukrajina Vladimira Zelenskog

12. AVGUST 2019 – uzbunjivač podnosi žalbu Generalnom inspektoru Obaveštajne zajednice, Majklu Etkinsonu (Michael Atkinson)

9. SEPTEMBAR 2019: Majkle Etkinson obaveštava predsedavajućeg Komiteta za obaveštajni rad (Intelligence Committee) Predstavničkog doma, Adama Šifa (Adam Schiff), o urgent concern u pogledu uzbunjivača. Istog dana, tri odbora pokrenula su postupak impičmenta.

24. SEPTEMBAR 2019: predsedavajuća Predstavničkog doma, Nensi Pelosi (Nancy Pelosi), najavila je da će otpočeti zvanična istraga u pogledu impičmenta

31. OKTOBAR 2019: glasanjem Predstavničkog doma o istrazi o impičmentu, formalizovan je proces javnog slušanja

NOVEMBAR 2019: obavljaju se zvanična saslušavanja svedoka

13. DECEMBAR 2019: Komitet za pravosuđe Predstavničkog doma glasa (23-17) za dva člana impičmenta kojima se Trampa optužuje za zloupotrebu moći i opstrukciju Kongresa

18. DECEMBAR 2019: Predstavnički dom glasa za impičment po oba osnova

15. JANUAR 2019: Nensi Pelosi upućuje oba člana impičmenta Senatu

JANUAR 2020: Utvrđena su pravila prilikom suđenja američkom predsedniku u Senatu. Započela  je ponovna rasprava o uključenosti Donalda Trampa u unutrašnja pitanja Ukrajine, ali i uticaju Džona Bajdena na impičment. Očekuje se da će u narednom periodu Senat organizovati glasanje o opozivu.

31. JANUAR: većina članova Senata (51) glasala protiv predloga da se na suđenje pozovu dodatni svedoci i da se proces produži. Predlog je podržalo 49 senatora, među kojima i dvoje republikanaca – Suzan Kolins (Aljaska) i Mit Romni (Juta).

4. FEBRUAR: većina članova Senata glasala protiv opoziva Donalda Trampa. Protiv opoziva na osnovu prvog člana (zloupotreba moći) glasalo je 52 republikanskih senatora, dok je opoziv podržalo njih 48, računajući i republikanca Mita Romnija (Juta). Protiv opoziva na osnovu drugog člana (opstrukcija Kongresa) glasalo je svih 53 republikanskih senatora. Time je suđenje okončano odbacivanjem optužbi, jer su oba predloga ostala veoma daleko od potrebne podrške od 67 senatora za opoziv predsednika.


[1] Valja napomenuti da se ovde ne završava uloga kongresmena jer će jedan broj njih imati funkciju menadžera u Senatu. Tačnije, zastupaće interese Predstavničkog doma prilikom procesa suđenja.