Donald Džon Tramp (Donald John Trump)

Datum rođenja: 14. jun 1946. godine

Mesto rođenja: Njujork, Njujork (New York, New York)

Politička partija: Republikanska partija

Obrazovanje: Diplomirani ekonomista, Vorton poslovna škola, Univerzitet Pensilvanija (University of Pennsylvania)

Trenutna funkcija: 45. predsednik SAD

Prethodna pozicija: osnivač i vlasnik Tramp organizacije (the Trump Organization)

Privatni život

Donald Džon Tramp rođen je 14. juna 1946. godine u predgrađu Njujorka, Kvinsu, u prezbeterijanskoj porodici nemačko-škotskog porekla. Kada je imao trinaest godina, Tramp je upisao vojnu akademiju u Kornvolu, u državi Njujork, gde je završio osmi razred i srednju školu. Nakon toga, upisao se na Fordam Univezitet u Bronksu, da bi se nakon 2 godine prebacio na Vorton poslovnu školu Univerziteta Pensilvanija na kome je diplomirao ekonomiju 1968. godine.

Nakon diplomiranja, Tramp se priključuje porodničnom biznisu i započinje svoju poslovnu karijeru. Iako je u svom bavljenju biznisom imao puno i uspona i padova, današnje Trampovo bogatstvo se procenjuje na oko 3,1 milijardi dolara, što ga stavlja na 275. mesto najbogatijih ljudi Amerike, prema Forbsovoj listi. Isti izvor ukazuje da je to za čak 119 pozicija niže u odnosu na period pre nego što je postao predsednik.

Pored nekretnina i drugih poslovnih oblasti u kojima se ostvario, Donald Tramp je još osamdesetih godina postao veoma prisutan u medijima, pa je u jednom trenutku čak imao i sopstveni rijaliti šou. Tramp se ženio tri puta, a aktuelna supruga mu je Melanija Tramp, manekenka koja se u SAD doselila iz Slovenije.

Tramp ima petoro dece, troje iz prvog braka sa Ivanom Tramp (Donald Junior, Ivanka i Erik), i po jedno iz braka sa Marlom (Tifani) i sa Melanijom (Baron). Njegova ćerka Ivanka Tramp je savetnica svog oca i važi za jednu od najuticajnijih osoba iz Trampovog okruženja, zajedno sa svojim suprugom Džaredom Kušnerom.

Politička karijera

Donald Tramp je između 1987. i 2012. čak pet puta menjao svoje partijsko opredeljenje. Više decenija proveo je kao deklarisani demokrata, jedno vreme je bio i reformista, kao i nezavisni političar, a od 2012. godine je (ponovo) republikanac. Prvi važniji politički angažman Donald Tramp je započeo 1999. i to kao kandidat Reformističke stranke na predsedničkim izborima, ali se iz trke povukao u februaru 2000. godine.

Tadašnja istraživanja su pokazivala da je Tramp, u konkurenciji svojih protivkandidata Al Gora (demokrata) i Džordža Buša Mlađeg (republikanac), imao oko 7% podrške. Tramp je 16. juna 2015. godine, obznanio svoju kandidaturu za tada nadolazeće predsedničke izbore, a 19. jula 2016. i zvanično je nominovan kao kandidat Republikanske stranke. Na izborima održanim 8. novembra 2016. godine, Donald Tramp je izabran za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, nakon što je na izborima pobedio protivkandidatkinju iz tabora Demokrata, Hilari Klinton (Hillary Clinton).

Mada je osvojio gotovo 3 miliona glasova građana (tzv. popular vote) manje od Klintonove, Tramp je zahvaljući specifičnosti američkog izbornog sistema, osvojio većinu u elektorskom koledžu koji bira predsednika. Svoju kampanju za drugi mandat, Tramp je započeo 18. juna 2019. godine na Floridi, jednoj od tradicionalnih ,,sving stejtova“, koja je na prethodnim izborima bila uz Trampa i koja će i na ovim izborima, sa svojih 29 elektorskih glasova, biti ključna za njegov potencijalni reizbor.

Politički stavovi

Imigracija

U pogledu imigracione politike, stavovi koje možemo čuti od Donalda Trampa ne razlikuju se puno u odnosu na one iz 2016. godine. Za mnoge, to je možda i ključni segment Trampove prethodne kampanje zahvaljujući kojem je on pobedio na izborima 2016. te je sada očekivano da se taktika koja donosi rezultat neće puno menjati.

Na veb-sajtu kampanje Donalda Trampa, navodi se da će predsednik Tramp nastaviti sa predlaganjem zakona kojima će zaštititi američko društvo i poslove građana. Sajt navodi sva ispunjena obećanja i uspehe koje je ostvarila aktuelna administracija u nastojanju da zaštiti granice od nepoželjne imigracije. Između ostalog tu je ispregovaranih 1.6 milijardi dolara sa Kongresom, za izgradnju onoga što je postalo jedan od simbola Trampovog predsednikovanja, a to je zid na granici sa Meksikom. Mada se taj zid gradi, to se čini znatno sporije i sa puno manje novca nego što bi Tramp želeo.

Diskriminativna zabrana ulaska u SAD državljanima određenih zemalja sa početka Trampovog mandata podigla je mnogo prašine. Međutim, deluje da su ovakve radikalne mere veoma prijemčive tvrdoj bazi Trampovih birača. Početkom februara, Tramp je proširio restriktivne mere i na državljane Mijanmara, Eritreje, Kirgistana, Nigerije, Sudana i Tanzanije, ostavljajući mogućnost da se ova lista može menjati i dodatno prošitiri.

Spoljna politika

Događaj koji je verovatno najviše uzbunio svetsku javnost, odigrao se 3. januara 2020. godine, kada je američki dron usmrtio iranskog generala Kasema Sulejmanija, komandanta elitnih Kuds jedinica, i po mnogima najpopularniju ličnost u Iranu. Ova operacija izvedena je kao odgovor na prethodne napade iranske vojske na američku ambasadu u Bagdadu, i predstavlja samo jedan od brojnih momenata u sve zategnutijim iransko-američkim odnosima.

Donald Tramp je neposredno pre ubistva generala Sulejmanija, na svom tviter nalogu objavio američku zastavu, a ubrzo nakon toga i izašao u javnost sa rečima da je lično on naredio smaknuće Sulejmanija. Donald Tramp je prethodno povukao SAD iz Iranskog nuklearnog sporazuma (Joint Comprehensive Plan of Action). Tramp je više puta isticao da želi novi sporazum sa Iranom ali je ubistvo jedne mitske ličnosti kakav je za Irance bio general Sulejmani svakako veoma otežalo tu misiju.

Pretpostavka je da će Tramp i ovu svoju kampanju graditi na imidžu nekoga ko nije sklon intervencijama, kao što je to činio i u prethodnoj kampanji, te da će američkoj javnosti nastojati da se predstavi kao mirotvorac koji će učiniti sve ,,da bi se momci vratili kući’’. Kako se bliže novi izbori, tako je Tramp intenzivirao napore da sebe predstavi kao čoveka sposobnog da rešava vekovne konflikte.

Za razliku od Džimija Kartera koji je višedecenijski konflikt Izraela i Egipta rešio tako što je ugostio predstavnike obeju strana, Donald Tramp je svoj ,,istorijski mirovni sporazum’’, dogovarao samo sa jednom stranom. I gotovo sve ono što su Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu (Benjamin Netanyahu) dogovorili, od rešenja za izraelske naseobine na Zapadnoj obali, do konačnog statusa Jerusalima, ide na vodenicu Izraela. Ovaj ,,sporazum veka’’ je istog momenta odbačen od palestinske strane.

Naročito bitna tema jesu odnosi sa Rusijom. Ono što se može pročitati sa sajta za kampanju Donalda Trampa, jeste da će administracija nastaviti da zauzima oštar stav, u nameri da se odgovori na ruske pretnje nacionalnom interesu SAD-a, američkim institucijama ili nekom od američkih saveznika. Strategija nacionalne bezbednosti će uvek biti formulisana sa ciljem da se spreči bilo kakav maligni uticaj Rusije, obećava Tramp.

Očigledno je da će retorika prema Rusiji biti oštrija nego u prošloj kampanji, kada je Tramp uglavnom zagovarao neku vrstu „resetovanja“ odnosa sa Rusijom. No, u međuvremenu se stvorio veliki pritisak na Trampa zbog navodnog mešanja Rusije u izbore 2016. godine, te je on sada prinuđen da, makar retorički, zauzme oštriji stav prema Moskvi, iako je u praksi moguće da tokom potencijalnog drugog mandata napravi korake u pravcu pomirenja sa Moskvom, jer neće imati pritisak reizbora i potrebe da se zaštiti od novih napada da je „ruski čovek“.

Još jedan važan spoljnopolitički prioritet Donalda Trampa biće denuklearizacija Severne Koreje. Sa tim u vezi, najavljuje se novi sastanak Donalda Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una, dogovoren za 12. jun, u Singapuru. Dogovor na ovom planu bio bi veliki poen za Trampa u izbornoj kampanji. Tokom kampanje, Tramp će, zasigurno, potencirati i ispunjena spoljnopolitička obećanja iz prošle kampanje, među kojima su poraz Islamske države, veći pritisak na Iran, tvrđi pristup prema Kini, čvršće partnerstvo sa Izraelom, povlačenje iz multilateralnih sporazuma koje je predstavio kao štetne za Ameriku, te neulazak u nove vojne sukobe.

Ekonomska i trgovinska politika

Donald Tramp apsolutno razume poruku iz kampanje Bila Klintona za izbore 1992. godine: ,,To je ekonomija, glupane!“ Trampovi ekonomski rezultati su jedan od ključnih aduta na koje će igrati u kampanji. Rast BDP-a od oko 3% Sjedinjene Države nisu imale još od vremena pre svetske ekonomske krize, a nezaposlenost je pala ispod 4% po prvi put u poslednjih 18 godina. Tramp svojim biračima sada poručuje da će nastaviti sa ekonomskom politikom koja je donela ove rezultate. S tim u vezi, nedavno je za Fox biznis (Fox Business) izjavio da se u naredna 3 meseca spremaju novi poreski rezovi, ovoga puta za srednju klasu.

U trgovinskoj politici, Tramp je već napustio sve sporazume koji su po njegovim rečima bili diskriminatorski i štetni za ekonomiju SAD-a, i sada najavljuje sklapanje (pre svega bilateralnih) sporazuma, kojima će obezbediti nova radna mesta i dodatno ojačati privredu svoje države. U atmosferi predizoborne kampanje (ali i istovremenog suđenja u Senatu), Tramp je zajedno sa potpredsednikom vlade NR Kine, potpisao dugo najavljivani trgovinski sporazum, kojim je okončan dve godine dugi trgovinski rat ove dve ekonomske supersile. Predviđeno je da prva faza ovog sporazuma ukine američke carine na kineske telefone, laptopove i igračke, dok će ostale carine na 120 milijardi dolara vrednu kinesku robu biti prepolovljene.

Za uzvrat, Kina se obavezala da će u naredne dve godine kupiti američku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, uključujući i poljoprivredne proizvode u vrednosti od 40 milijardi. Ipak, visoke carine od 25 procenata na kineske industrijske proizvode u vrednosti od 250 milijardi dolara, za sada ostaju na snazi. Tramp je, međutim, ostavio mogućnost da se ukinu i preostale carine, ali tek pošto se ispregovara druga faza ovog sporazuma. Naravno, kao neko ko shvata snagu ucenjivačkog potencijala Sjedinjenih Država, on nije isključio mogućnost da carine budu ponovo uvedene, ako se Kina ne bude pridržavala nekog dela ovog sporazuma. Tramp je tako poručio da trgovinski rat SAD-Kina nije završen, već da je ovo, za sada, samo primirje.

Za uzvrat, Kina se obavezala da će u naredne dve godine kupiti američku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, uključujući i poljoprivredne proizvode u vrednosti od 40 milijardi. Ipak, visoke carine od 25 procenata na kineske industrijske proizvode u vrednosti od 250 milijardi dolara, za sada ostaju na snazi. Tramp je, međutim, ostavio mogućnost da se ukinu i preostale carine, ali tek pošto se ispregovara druga faza ovog sporazuma. Naravno, kao neko ko shvata snagu ucenjivačkog potencijala Sjedinjenih Država, on nije isključio mogućnost da carine budu ponovo uvedene, ako se Kina ne bude pridržavala nekog dela ovog sporazuma. Tramp je tako poručio da trgovinski rat SAD-Kina nije završen, već da je ovo, za sada, samo primirje.

Taman kada se čini da je jedan front zatvoren, Tramp najavljuje zaoštravanje na drugom frontu. Da, vodeći se svojom maksimom ,,America first’’, neće mariti ni za tradicionalne saveznike u Evropi, Tramp nam je od početka stavio do znanja. Ono što je u poslednje vreme trn u oku Donaldu Trampu, to su novi digitalni porezi Francuske, koji su ozbiljno pogodili američke tehnološke gigante kakvi su ,,Amazon’’ i ,,Gugl’’. Kao odgovor na ovo, Tramp najavljuje uvođenje kaznenih carina od 100% na francuska vina, sireve i druge proizvode. Ono što bi moglo dodatno da uzdrma trgovinske odnose SAD i Evropske unije, to su poruke koje je američki predsednik poslao iz Davosa.

On se u ovom švajcarskom gradiću susreo i sa novoizabranom predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen (Ursula von der Leyen), sa kojom je razgovarao o novom trgovinskom sporazumu između SAD-a i Evropske unije. I mada je rekao da je vodio dobar razgovor sa Fon der Lajenovom i da se nada sklapanju fer trgovinskog sporazuma, Tramp je u svom maniru upozorio, da ukoliko do toga ne bude došlo, Amerika će biti spremna da uvede carine na uvoz automobila iz EU.

Kao još jedna stvar u Trampovoj predizbornoj kampanji i nešto što će on svakako iskoristiti da svom biračkom telu predstavi kao veliki trijumf, jeste ratifikacija USMCA sporazuma (United States–Mexico–Canada Agreement) od strane Senata. Sporazum koji je postao poznat i kao NAFTA 2.0, zamenio je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (North American Free Trade Agreement), koji je upravo jedan od onih koje je Tramp, još u svojoj prethodnoj kampanji, ocenio kao nefer i eksploatatorske. Ovim se on još jednom potvrdio svojim biračima kao čovek koji drži do predizbornih obećanja.

Klimatske promene i energetska politika

Kada govorimo o ekološkoj politici Donalda Trampa, događaj koji je bez svake sumnje obeležio njegovo predsednikovanje jeste najava ostvarenja jednog od svojih predizbornih obećanja, a to je povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Tramp ovaj sporazum smatra izrazito diskriminativnim, govori kako se zbog njega gube poslovi i smanjuju plate, te da on predstavlja ogromnu redistribuciju bogatstva SAD-a drugim zemljama. On je u nekoliko navrata išao toliko daleko, da je čitav diskurs oko klimatskih promena i globalnog zagrevanja nazvao obmanom, čiji je glavni cilj da se podrije privreda Sjedinjenih Država. Uprkos tome, Tramp je na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, najavio da će se priključiti inicijativi sađenja milijarde stabala drveća širom sveta.

 

U pogledu energetske politike, neraskidivo povezane sa životnom sredinom, Tramp smatra da je prethodna administracija ,,zaključala’’ američke energente i ograničila mogućnost njihove prodaje drugim zemljama. Tramp stoga najavljuje širenje eksploatacije nafte i gasa iz priobalja. S tim u vezi, naredio je Agenciji za zaštitu životne sredine napuštanje Obaminog plana čiste energije, a procene su da bi ovo moglo da umanji troškove za 33 milijarde do 2030. godine.

Zdravstvena zaštita

Stavovi u odnosu na pitanje kakav je zdravstveni sistem potreban Americi su takođe jedni od onih koji tradicionalno dele demokrate i republikance. U američkom društvu, vodi se žestoka debata o tome treba li priznati univerzalno pravo na zdravstvenu zaštitu, čime bi zdravstveno osiguranje postalo dostupno svim građanima.

U svojoj kolumni u listu ,,USA today“, Tramp je istakao, da će održati svoje obećanje dato penzionerima i da će nastaviti sa odbranom ,,Medikera“ (Medicare). On smatra da bi uvođenje univerzalne zdravstvene zaštite (Medicare for All) bilo pogubno po zdravstveni sistem, i da bi svi oni koji su do tada finansirali taj system, nadajući se kvalitetnoj zdravstvenoj nezi, ovim bili prevareni. Što se tiče ,,Obamakera“ (Obamacare), mada je Tramp pokušavao da ga ukine i donese nov zakon o zdravstvenoj zaštiti, za svoje inicijative nije mogao da obezbedi jedinstvo čak ni u svojoj stranci.

Teško je očekivati da će doći do nekih značajnijih promena u ovoj sferi, imajući u vidu sve interesne grupe koje su tu upletene, i koje su učinile da Tramp u svojim namerama nije uspevao ni kada je Republikanska stranka imala kontrolu nad oba doma Kongresa.

Abortus

Pitanje prava na abortus je jedno od onih pitanja oko kojih postoje tradicionalne, i to prilično duboke podele između onih koji su ,,pro-life“ i onih koji su ,,pro-choice“. I mada je presudom Vrhovnog suda u slučaju Ro protiv Vejda 1973. godine ustanovljeno pravo žena na abortus, to nije sprečilo neke od država, poput Alabame ili Mizurija, da ovo pravo ograniče. Protivnici abortusa smatraju, da je upravo ovo trenutak da se ovo pravo i definitivno ukine, i to upravo zahvaljući konzervativnim sudijama koje je Tramp imenovao na pozicije u Vrhovnom sudu.

Tramp se o ovoj temi oglasio 19. maja 2019. godine na sebi svojstven način, tvitom. Tada je Tramp na svom tviter nalogu napisao: ,,Kao što većina ljudi zna, a za one koji bi voleli da znaju, ja sam čvrsto pro-life orijentisan, uz tri izuzetka – silovanje, incest i zaštita života majke’’. Tom prilikom je i najavio, da će ovo biti jedno od važnih pitanja u njegovoj kampanji za izbore 2020. godine. Da će tako i biti, potvdilo se i 24. januara ove godine, kada je Tramp postao prvi predsednik koji je za svog mandata uzeo učešće u ,,Maršu za život’’. Toga dana je Tramp po mnogima održao istorijski govor, kada je okupljenima između ostalog poručio da nerođena deca nisu nikada imali snažnijeg branitelja u Beloj kući.