Džozef Bajden

Rođen: 20. novembar 1942. godine (77 godina)

Rodni grad: Skrentonu, Pensilvanija

Politička partija: Demokratska partija

Trenutna pozicija: profesor Predsedničke prakse (Benjamin Franklin Professor of Presidential Practice) na Univerzitetu Pensilvanije (University of Pennsylvania), predsednik Fondacije Bajden (Biden Foundation).

Broj osvojenih delegata: 2.616

Prethodni položaji: Džozef Bajden je drugi najstariji kandidat za predsednika SAD, ispred Demokratske partije, i ujedno kandidat sa najviše političkog iskustva. Jedini je kandidat koji je bio potpredsednik SAD, i to u dva mandata – od 2009. do 2017. godine (za vreme predsednika Baraka Obame).

Prethodno je čak 35 godina bio član Senata SAD, od 1973 do 2009. godine. Za vreme senatorskog angažmana, bio je višegodišnji predsednik Komiteta za pravosuđe i Komiteta za spoljne odnose, kao i Međunarodnog kokusa za kontrolu narkotika.

Obrazovanje: diplomirao je istoriju i političke nauke na Univerzitetu u Delaveru (University of Delaware) 1965. godine, a 1968. je završio i Pravnu školu njujorškog Univerziteta Sirakuza (Syracuse University).

Detinjstvo i privatni život:

Džozef Bajden je rođen 1942. godine u Skrentonu (Pensilvanija), u radničkoj porodici, a sa 13 godina se s porodicom preselio u državu Delaver. Rimokatoličke je veroispovesti, što znači da bi, u slučaju izbora na mesto predsednika SAD, postao tek drugi predsednik u istoriji koji je katolik (prvi je bio Džon Ficdžerald Kenedi).

Posle studija u Delaveru i Njujorku, radio je nekoliko godina u struci – kao javni branilac i u firmi u Vilmingtonu. Za vreme pravnih studija, jedan ispit mu je bio poništen zbog plagijata od 15 stranica, ali mu je dozvoljeno ponovno polaganje tog ispita, koje je bilo uspešno. Iako je prvobitno bio pozvan na regurutaciju za Vijetnamski rat, naknadno je oslobođen ove obaveze, zbog činjenice da je u mladosti bolovao od astme.

Tokom studija, 1966. godine, oženio se Nejlom Hanter (Neilia Hunter), sa kojom je imao troje dece – sinove Džozefa Robineta Bajdena III (Joseph Robinnete Biden III) i Roberta Hantera (Robert Hunter), kao i ćerku Naomi Kristinu (Naomi Christina). U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se desila neposredno pošto je izabran za Senatora u Kongresu SAD, poginuli su njegova supruga Nejla i jednogodišnja ćerka Naomi dok su sinovi Bo i Hanter povređeni. Četiri i po godine godina posle ove nesreće, oženio se sa Džil Džejkobs i u tom braku su 1981. dobili ćerku Ešli.

Najstariji sin Džozef Robinet „Bo“ Bajden III preminuo je 2015. godine, dok u vezi sa Robertom Hanterom postoje brojne spekulacije o njegovim kontroverznim poslovnim aranžmanima. Teorija o korumpiranosti njegovog sina naročito je popularna među Trampovim simpatizerima.

Politička karijera:

U svojoj 29. godini, 1972. godine, izabran je prvi put za senatora (iz Delavera), osvojivši ubedljivih 58% glasova. Bio je član Senata od 1973. godine, pa sve do 2009. godine, a za to vreme je predsedavao ili bio član senatskog Komiteta za pravosuđe – 16 godina, kao i Komiteta za spoljne odnose – 12 godina, stekavši reputaciju eksperta za spoljnu politiku.

Svoju kandidaturu za predsednika SAD unutar Demokratske partije prvi put je stakao 1987. godine, ali je odustao od trke. Drugi put se kandidovao 2007. godine, a pošto je na prvom kokusu u Ajovi februara 2008. završio kao peti, povukao se iz kampanje. U avgustu 2008. godine, predsednički kandidat demokrata Barak Obama ga je izabrao za svog kandidata za potpredsednika.

Posle pobede na ovim izborima, a potom i 2012. godine, Bajden je služio kao 47. potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, obavljajući tu finkciju od 2009. do 2017. godine. Predsednik Obama ga je odlikao najvišim građanskim priznanjem u SAD – Predsedničkom medaljom slobode. Na izborima 2016. godine nije želeo da se kandiduje, zbog smrti svog najstarijeg sina. Nakon isteka potpredsedničkog mandata, pokrenuo je Bajden Fondaciju, Bajden Institut pri Univerzitetu u Delaveru, kao i Bajden PEN Centar na Univerzitetu Pensilvanija.

Džozef Bajden je 25. aprila 2019. godine zvanično objavio svoju kandidaturu za predsednika SAD. Njegovo osoblje (staff) u kampanji za predsedničke izbore 2020. godine čine: Kejti Petrelius (nacionalni finansijski direktor), Remi Jamamoto, Ti Džej Daklo, Džamal Braun (sekretari za medije), Kurt Begli (nacionalni organizacioni direktor), Erin Vilson (politički direktor), Brendon Ingliš, Kristobal Aleks, Sajmon Sanders (viši savetnici), te Kejt Bedingfild – zamenica menadžera kampanje i direktorka za komunikacije i Greg Šulc – menadžer kampanje.

Greg Šulc je učestvovao u predsedničkim kampanjama Baraka Obame u Ohaju 2008. i 2012. godine. Bio je viši savetnik Džoa Bajdena, kao potpredsednika SAD, od 2013. do 2017. godine, a od tada se nalazi na dužnosti izvršnog direktora u Bajdenovom „American possibilites PAC“.

Politički stavovi

Imigracija

Bajden smatra da je američki imigracioni sistem urušen i da treba poboljšati procedure provere pri legalnim kanalima ulaska u zemlju i unaprediti graničnu tehnologiju kontrole. Takođe, ističe da je legalna imigracija važan izvor snage zemlje.

Protivi se razdvajanju dece od roditelja na granici i zalaže za ponovno spajanje ovih porodica, te smatra da bi trebalo omogućiti put do američkog državljanstva deci koja su dovedena u SAD bez legalnog statusa.

Zdravstvena zaštita

Bajden je protivnik „Medicare for All“ akta, kojim bi se ustanovio univerzalni sistem zdravstvene zaštite, čime bi se eliminisala potreba za privatnim zdravstvenim osiguranjem. Umesto toga, Bajden predlaže proširenje „zakona o povoljnoj zdravstvenoj nezi“ (popularno Obamacare) sa novom opcijom – javno zdravstveno osiguranje.

Cilj je povećati poreske kredite za plaćanje zdravstene nege, kako nijedna porodica ne bi morala da izdvaja više od 8,5 procenata prihoda za zdravstveno osiguranje. Takođe, zalaže se za ukidanje zakona koji omogućava farmaceutskim korporacijama da izbegavaju pregovore oko cena lekova, zatim ograničavanje početnih cena lekova koji nemaju konkurenciju, kao i omogućavanje da se kupuju lekovi na recept u drugim zemljama.

Spoljna politika

Prioritet Bajdena je zaštita američkih vitalnih interesa i američkih građana, ako je neophodno i  upotrebom sile, ali samo kao ultima ratio.

Njegov plan je da se osloni na diplomatiju i profesionalne diplomate kao primarni instrument u globalnim aktivnostima. SAD treba da ojačaju svoja međunarodna savezništva, poput NATO, ali i da rade na obnovi nekih istorijskih partnerstava. U okviru ovakve politike, on ističe da će okončati rat u Avganistanu kao i ratove na Bliskom istoku, uskratiti podršku Saudijskoj Arabiji u ratu u Jemenu, te se usredsrediti na borbu protiv Al-Kaide i Islamske države.

Džo Bajden je takođe u više navrata oštro kritikovao Donalda Trampa zbog njegovog odnosa prema Vladimiru Putinu. Prema svedočenju Bena Roudsa, glavnog pisca govora predsednika Obame, Bajden čvrsto veruje da je najvažnija osnova za partnerstvo među državama dobar lični odnos sa ljudima koji rukovode tom državom.

Ekonomija

Okosnica Bajdenove kampanje je usmerenje prema srednjoj klasi i njena obnova, jer kako sam ističe srednja klasa je ta koja je izgradila Sjedinjene Američke Države i ona nije samo broj, već i skup vrednosti. Stoga su potebni poreski i radni zakoni koji će omogućiti ekonomski razvoj srednjoj klasi. Smatra da bi minimalnu zaradu trebalo povećati na 15 dolara, sprečiti kompanije da određuju nisko plaćene radnike kao menadžere kako im ne bi platili prekovremeni rad, odbaciti pokušaje republikanaca da se oduzmu prava radnika da kolektivno pregovaraju i formiraju sindikate.

Nadalje, ističe potrebu za eliminisanjem specijalnih poreskih olakšica, koje predugo postoje, kao i nameru da ukine smanjenje poreza najbogatijima i korporacijama uvedenog od strane Donalda Trampa.

Krivično-pravni sistem

U ovom domenu, ističe potrebu za reformom u pravcu prevencije krivičnih dela i smanjivanja broja utamničenih (što će smanjiti i federalne troškove zatvora), za šta predlaže podsticajni program od 20 milijardi dolara. Cilj je i eliminisanje rasnih razlika u kažnjavanju i obezbeđivanje pravičnih kazni, kao i pružanje boljih mogućnosti za resocijalizaciju.

Bajden se zalaže i za ukidanje unapred određenih obaveznih kazni, za teška krivična dela, kao i smrtnih kazni (na federalnom nivou), novčanih kaucija i privatnih zatvora. Smatra da bi trebalo raditi na poboljšanju zatvorskih uslova.

Životna sredina, klimatske promene i energija

Bajden je jedan od pionira borbe protiv klimatskih promena. Njegov plan, istaknut u kampanji, podrazumeva: velika ulaganja, sa ciljem da se u roku od 10 godina dostigne 5 triliona dolara, za program „klimatske i ekološke pravde“; investicije u istraživanja; razvoj i široka primena tehnologije zasnovane na čistoj energiji i podizanje standarda sa ciljem da do 2050. godine ekonomija 100% bude zasnovana na čistoj energiji i da se potpuno eliminiše emisija CO2; povratak SAD u Pariski sporazum o klimatskim promenama i nastojanje da svaka velika zemlja ostvari svoje klimatske ciljeve.

Takođe, pažnja se posvećuje i zaštiti društvenih grupa koje su posebno ugrožene zagađenjem i klimatskim promenama (one sa niskim prihodima i „people of  color“) i osiguravanju da one budu prve koje će imati koristi od „revolucije čiste energije“.

Ono što je zanimljivo je da Bajden odbija donacije za kampanju od naftnih i gasnih korporacija.

Abortus

Podržava „Roe v Wade“ akt iz 1973. godine kojim je legalizovan abortus, a juna 2019. je istakao da se protivi zabrani korišćenja federalnih sredstava za plaćanje abortusa.