Američki izbori

ODUSTAO 04. MARTA 2020. GODINE 

Prethodni položaji: Blumberg je svoju karijeru započeo u brokerskom društvu za hartije od vrednosti „Solomon Braders“ (Salomon Brothers) na Vol Stritu pre nego što je osnovao sopstvenu kompaniju 1981. godine i narednih dvadeset godina proveo kao njen predsedavajući i generalni direktor. Takođe je obavljao funkciju predsedavajućeg odbora poverenika na Džons Hopkins Univerzitetu (Johns Hopkins University) od 1996. do 2002. godine.

Neposredno posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine, Blumberg je pobedio na izborima za gradonačelnika Njujorka. Pošto je napustio poziciju gradonačelnika 2013. godine, Blumberg se vratio u „Blumberg L.P.“. Ipak, 2019. godine Blumberg odlučuje da uđe u predsedničku trku i to kao deo Demokratske partije.

Obrazovanje: Diplomirao je elektrotehniku na Džons Hopkins Univerzitetu, a nakon toga je završio master iz biznisa i administracije (MBA) na Harvardu (Harvard University).

Detinjstvo i privatni život

Majkl Rubens Blumberg rođen je 14. februara 1942. godine u Bostonu. Odrastao je u jevrejskoj porodici niže srednje klase na području Bostona. Njegov otac Bil bio je knjigovođa, a majka Šarlot jedna od retkih Amerikanki tog doba koja je završila fakultet.

Krajem četrdesetih godina prošlog veka, Blumbergovi roditelji su odlučili da se presele u Somervil, u blizini Kembridža (Masačusets). Studirao je na Džons Hopkins Univerzitetu i navodno postao prvi javno deklarisani Jevrejin član ogranka bratstva Phi Kappa Psi, diplomiravši na osnovnim studijama elektrotehnike 1964. godine.

Zatim je otišao na Harvard na studije poslovnog upravljanja. Posle završetka studija na Harvardu, konkurisao je na Vojnoj akademiji vojske SAD-a 1966. godine, ali nije primljen zbog ravnih stopala. Blumberg se oženio Engleskinjom Suzan Braun 1975. godine, sa kojom ima dve ćerke, Emu (rođenu 1979) i Džordžinu (rođenu 1983). Bumberg se razveo od svoje žene Suzan 1993. godine, ali su ostali u dobrim odnosima. Od 2000. godine u braku je sa Dajanom Tejlor.

Prema podacima magazina Forbs (Forbes), Majkl Blumberg je osmi najbogatiji Amerikanac a imovina mu se procenjuje na 53,4 milijarde dolara. On je veliki deo svog bogastva donirao, uključujuči i donaciju Džons Hopkins Univerzitetu od 1.8 milijardi dolara kako bi pomogao studentima koji ne mogu sebi da priušte plaćanje školarine.

Politička karijera

Blumberg je podržavao Demokratsku partiju do 2001. godine, kada je kao kandidat republikanaca izabran za gradonačelnika Njujorka. Reizabran je 2005. godine, takođe kao republikanac, s kojima se razišao 2007. godine. Za treći mandat na čelu Njujorka izabran je 2009. godine kao nezavisni kandidat.

Tokom svog prvog mandata kao gradonačelnik, Blumberg se usredsredio na reformu školstva i smanjivanje siromaštva. On je aktivno radio na poboljšanju ekonomske situacije u Njujorku posle terorističkih napada od 11. septembra 2001. godine, kao i na izgradnji novih metro linija.

Osnovao je fondove za hiljade novih, jeftinih stambenih jedinica, ali je i povećao poreze na imovinu i preoteo kontrolu nad sistemom gradskih državnih škola (koji je bio u krizi) od Odbora za obrazovanje. Kao gradonačelnik Njujorka, uveo je nekoliko zdravstvenih mera uključujući zabranu pušenja na javnim mestima i obavezni prikaz kalorija u menijima restorana. Pokušao je i da uvede ograničenje šećera u gaziranim pićima (Soda Ban). On je dugo podržavao kontroverznu politiku borbe protiv kriminala poznatu pod nazivom „zaustavi i pretresi“ (Stop and Frisk), koja je ugrožavala slobodu kretanja, pre svega afro i latino-amerikanaca.

Blumberg se nedavno izvinio zbog toga što nije na vreme uvideo probleme koje je izazvala stop and frisk politika. Blumberg nije bio tipičan republikanac na mestu gradonačelnika – on je javno govorio da podržava legalizaciju istopolnih brakova, pravo na abortus i strože regulacije posedovanja oružja. Kada je Blumberg došao na vlast u Njujorku, gradski budžet je imao deficit od 6 milijardi, a njegova administracija je uspela da smanji deficit i čak ostavi budžet u suficitu, najviše zahvaljujući povećanju poreza na imovinu.

Umesto plate, Blumberg je svake godine dobijao po 1 dolar kao naknadu za njegov rad. Pošto je napustio poziciju gradonačelnika 2013. godine, američki mediji dugo su spekulisali da će se Blumberg kandidovati na izborima za predsednika SAD. On je 2012. godine javno podržao Baraka Obamu, najviše zbog njegove posvećenosti pitanjima životne sredine, a 2016. godine je podržao Hilari Klinton. Iako je u martu 2019. godine rekao da se neće kandidovati za Belu kuću 2020. godine, Blumberg je promenio mišljenje i kandidaturu objavio na vebsajtu svoje kampanje.

Blumberg je, kandidat koji je ušao u trku za nominaciju znatno kasnije od ostalih demokrata. Sudeći prema njegovom dosadašnjem radu, Blumberg je kandidat koji se pozicionira u centru američkog ideološkog spektra. Blumberg je kritikovao odnos Trampove administracije prema migrantima i protekcionizam u trgovini sa Kinom, ali i neke predloge liberalnih kandidata poput Elizabet Voren. Blumbergovi saradnici kažu da neće prihvatati političke donacije, a u slučaju da pobedi – neće primati platu u Beloj kući.

Politički stavovi

Imigracija

Majkl Rubens Blumberg veruje u snagu američkog sna. Budući da je i sam potomak imigrantske porodice, fokusiran je na popravljanje položaja imigranata u Americi.

Zdravstvena zaštita

Zalaže se za stvaranje javne opcije slične Medikeru (Medicare) – sistemu zdravstvenog osiguranja kojim bi upravljala savezna vlada, ali bi budžet činila sredstva korisnika. Prilikom uvođenja ove opcije, prioritet bi imali građani SAD koji ne poseduju zdravstveno osiguranje, uključujući ljude sa niskim primanjima koji žive u državama koje nisu proširile Medicaid u okviru ACA (Affordable Care Act). Opcija javnog osiguranja bi pobojšala izbor potrošača i povećala konkurenciju na tržištu privatnog osiguranja.

Spoljna politika

Podržao je invaziju na Irak 2003. godine. Ne pridaje veliki značaj spoljnoj politici tokom svoje kampanje.

Budžeti i porezi

Protivi se porezu na luksuz i veruje da vlada treba da prikuplja samo porez na dohodak. Osudio je i pokušaj trenutnog gradonačelnika Njujorka Bila de Blasija (Bill de Blasio) da poveća porez na dohodak građanima, koji zarađuju preko 500.000 dolara godišnje.

Ekonomija

Njegova sveobuhvatna ekonomija (All-In Economy agenda) – ona koja radi za sve ljude na svim mestima – postavlja više Amerikanaca da rade na kvalitetnijim poslovima, sa boljim platama, osnažuje zajednice strateškim ulaganjima i javno-privatnim akademskim partnerstvima, i pruža obrazovanje i obuku za milione studenata u okviru zajednice koledža.

Ovo uključuje investiranje milijardi dolara zajednicama širom zemlje kako bi se stvorila radna mesta i povećao prihod ulaganjem u istraživanja, talente i infrastrukturu.

Enegija i klima

Blumberg je globalni lider u borbi protiv klimatskih promena i pomogao je da se postigne napredak na svim kontinentima kroz njegovu ulogu specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za klimatske akcije. Kao predsednik, on će osigurati da federalna vlada vodi Sjedinjene Države ka čistijoj energetskoj ekonomiji.

Obećao je 500 miliona dolara svojoj inicijativi Beyond Carbon, koja radi na iskorenjivanju elektrana na ugalj u SAD do 2030. godine, okončavanjem širenjem upotrebe prirodnog gasa i prelaskom na obnovljive izvore energije.

Obrazovanje

Blumberg ulaže napore da poveća broj upisanih studenata sa nižim primanjima na najprestižnijim fakultetima. Kao predsednik, ovo pitanje će učiniti glavnim nacionalnim prioritetom.

LGBT prava

Podržava istopolne brakove i uložio je napore da se istopolni brak legalizuje u Njujorku 2011. godine. Govorio je protiv zabrane Trampove administracije transrodnim osobama da služe u vojsci. Ukoliko pobedi, Blumberg će doneti i potpisati Zakon o ravnopravnosti, osiguravajući da LGBTK+ Amerikanci imaju doslednu zaštitu protiv diskriminacije u različitim oblastima, uključujući zapošljavanje, stanovanje i pristup kreditnim podacima.

Pravo na abortus

Podržava pravo na abortus.

Kontrola oružja

Kontrola oružja jedno je od najvažnijih pitanja. Osnovao je i finansirao „Evritaun za sigurnost oružja“ (Everytown for Gun Safety), koji podstiče usvajanje više propisa o oružju. Zalaže se za delotvoran sistem provere tako da niko ne može da kupi pištolj, a da ne prođe rigoroznu bezbednosnu proveru.

Političke reforme

On će sarađivati sa Kongresom na reformama u pravcu izmene sistema finansiranja kampanja, ulaganju napora kako bi se dodatno ojačala transparentnost finansiranja kampanje, jačanju etike i propisa oko sukoba interesa i poboljšanja pristupa glasanju.