Džordžija je savezna američka država koja se nalazi na jugoistoku SAD. Uspostavljena je početkom XVIII veka kao kolonija engleske krune. S obzirom da potiče iz tzv. Džoržijanske ere, ni ime nije moglo glasiti drugačije.
Dobila je ime po engleskom kralju Džordžu II iz dinastije Hanover. Početno je zauzimala značajno veću teritoriju (delove današnje Alabame, Misisipija, Južne Karoline, pa i Floride), ali je ona vremenom parčana i prodavana da bi konačno bila „zaokružena“ 1802. godine.
Jedna je od prvobitnih 13 kolonija. Stanovništvo je prevashodno živelo od poljoprivrede, sve dok i Džordžiju u trećoj deceniji XIX nije zahvatila „zlatna groznica“. Džordžija je jedna od 13 kolonija koje su osnovale Sjedinjene Američke Države.
Zanimljivo je da je, uprkos osnivačkom statusu, dala tek jednog predsednika i to u drugoj polovini XX veka. Zanimljivo je i da su njeni stanovnici bele puti dobrano pomogli da sedmi predsednik SAD, Endru Džekson, ostane zapamćen kao progonitelj Indijanaca. Naime belci Džordžije su, rečeno današnjim rečnikom, lobirali da urođenici budu raseljeni sa teritorije njihove države. Predsednik Džekson ih je poslušao te su ih deportovali u rezervate na teritoriji današnje Oklahome.
Za vreme Građanskog rata bila je na strani Konfederacije. Neke od najvećih bitaka u ratu odigrale su se na teritoriji Džordžije. Dala je puno vojnika Konfederaciji i bila je poslednja država koja se vratila u Uniju. Iako je rat bio završen, to sa rasizmom nije bio slučaj. Beli stanovnici su se dovijali na sve načine da spreče Afroamerikance da učestvuju u izborima i, uopšte, političkom životu. Iz današnje perspektive začuđujuće, ali u tome su prednjačile demokrate. Sve to je doprinelo velikim talasima seljenja ove manjinske zajednice sa juga na sever SAD.
Zato i ne čudi da je upravo na ovim prostorima počeo otpor protiv rasizma i rasne segregacije pedesetih i šezdesetih godina XX veka. Uostalom, Martin Luter King Mlađi koji je i predvodio proteste i druge oblike nenasilnog otpora, rođen je u prestonici Džordžije, Atlanti. Posle turobnih vremena usledio je napredak, društveni i ekonomski. Simbol društvenih promena bio je izbor Endrua Janga, prvog kongresmena afroameričkog porekla iz Džordžije posle gotovo jednog veka, a simbol ekonomskog napretka organizacija Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine.
Danas Džordžija broji 11 miliona stanovnika i osma je najmnogoljudnija savezna država. Imajući u vidu značajnu populaciju, pobedniku predsedničkih izbora donosi ukupno 16 elektora, tako da se kandidati žestoko nadmeću za pobedu u ovoj državi.
Republikanci su do nedavno nizali sigurne pobede, ali se, zajedno sa demografijom, i izborne prilike u Džordžiji menjaju, pa ankete prikazuju male razlike u pogledu trke među predsedničkim kandidatima, ali i kandidatima za Senat (oba mesta) i Predstavnički dom. Jedna od glavnih nedoumica na ovogodišnjim predsedničkim i izborima za Kongres jeste da li će Džordžija promeniti svoju tradicionalno republikansku opredeljenost i tako postati „plava“ država?
Kratak pogled ka istoriji
Džordžija je glasala za kandidata republikanca na šest uzastopnih predsedničkih izbora od 1996. godine. Podržavali su demokratskog kandidata samo tri puta od 1960. godine. Naime, 1976. i 1980. glasali su za svog zemljaka, Džimija Kartera (ovo može biti jedan od razloga zbog kog je Demokratska stranka pozvala 95-godišnjeg bivšeg predsednika da pruži svoj doprinos na nacionalnoj konvenciji ove partije).
Zatim, 1992. godine je bivši guverner Arkanzasa Bil Klinton jedva „osvojio“ ovu državu. Generalno, republikanci su najjači u pretežno belom predgrađu (posebno predgrađa Atlante) i ruralnim delovima države. Na poslednja tri predsednička izbora republikanski kandidat pobedio je u Džordžiji sa otprilike pet do osam procenata razlike u odnosu na kandidata demokrata. Razlika u procentima je iz izbora u izbore sve manja i potencijalno se ova država može smatrati kolebljivom ukoliko se preferencije glasača neznatno pomaknu.
Džordžija je jedna od samo šest država koja se pomerila ulevo u poređenju sa državnim prosekom na svakom od poslednja tri predsednička izbora. U prilog tome govori činjenica da je u Džordžiji borba na izborima za Kongres 2018. godine bila najkompetitivnija u generaciji. Demokratska partija je osvojila 49% glasova u trkama za mesta guvernera, generalnih tužioca i državnih sekretara. Demokrate su kumulativno osvojile 48% glasova u državi, što je bio njihov najveći uspeh na izborima ovog tipa još od 1990.
Demokratski kandidati skloni su da dobiju veći procenat glasova u oblastima u kojima su crni glasači najbrojniji, kao i u urbanim mestima koje nastanjuje liberalno gradsko stanovništvo (posebno Atlanta i Atina), te i u centralnom i jugozapadnom delu države. Uspon republikanske stranke u Džordžiji i na Jugu uopšte rezultirao je time da je član Predstavničkog doma iz Džordžije Njut Džingrič (Newt Gingrich) izabran za spikera Predstavničkog doma nakon što su republikanci osvojili većinu u donjem domu 1994. godine.
Značajne političke ličnosti
Iako nikada nije imao značajnu političku funkciju, Martin Luter King Mlađi je, bez svake sumnje, jedan od najznačajnijih američkih političara iz ove savezne države.
Možda i najveći borac za ljudska prava u američkoj istoriji rođen je u Atlanti u 1929. godine i sa nepunih 30 godina postao je predvodnik borbe protiv rasizma u Americi.
Četiri godine pre Kinga i dve stotine kilometara južnije rođen je jedini predsednik SAD iz Džordžije, Džimi Karter.
Uprkos inicijalnim uspesima (Sporazum u Kemp Dejvidu, SALT II…) činjenica da su ga u poslednje dve godine mandata sačekale naftna kriza, talačka kriza, sovjetska invazija na Avganistan, kao i snažan protivnik na prajmarisima u liku Teda Kenedija, uslovili da na izborima 1980. godine bude poražen od strane Ronalda Regana.
Četiri godine pre Kinga i dve stotine kilometara južnije rođen je jedini predsednik SAD iz Džordžije, Džimi Karter. Uprkos inicijalnim uspesima (Sporazum u Kemp Dejvidu, SALT II…) činjenica da su ga u poslednje dve godine mandata sačekale naftna kriza, talačka kriza, sovjetska invazija na Avganistan, kao i snažan protivnik na prajmarisima u liku Teda Kenedija, uslovili da na izborima 1980. godine bude poražen od strane Ronalda Regana.
Džordžija danas
Imajući u vidu da demografija uvek igra značajnu ulogu na izborima u SAD, uzrok promene snaga treba potražiti u novijim demografskim trendovima. Naime, afroamerički glasači značajno su povećali svoj uticaj tokom poslednje dve decenije u Džordžiji. Afroamerikanci su, naravno, najviše pro-demokratski orijentisan etnički ili rasni blok u celom biračkom telu.
Takođe, veliki broj belih glasača u ovoj saveznoj državi je fakultetski obrazovan. Ovo je grupa koja naginje na levo. Pored toga, belci koji nisu visoko obrazovani čine manji deo verovatnog biračkog tela iz Džordžije u 2020. godini od bilo koje druge države ili države „dubokog Juga“ koja je s Obame 2012. godine prešla na Trampa 2016. godine.
Posebna borba će se odvijati za predstavnike Džordžije u oba doma Kongresa. Birači u „državi breskve“ izabraće dva člana u američki Senat na izborima 3. novembra 2020. Jedno mesto je u opticaju za redovno zakazane izbore, a drugo u sklopu posebnih izbora zbog ostavke.
Dejvid Perdu (David Perdue) iz Republikanske stranke je član američkog Senata. Funkciju je preuzeo 6. januara 2015. Njegov trenutni mandat završava 3. januara 2021. godine. Perdu se kandidovao za ponovni izbor u Senat na izborima u novembru. Nominaciju od svoje stranke je osvojio na preliminarnim izborima 9. juna ove godine.
Takođe iz redova republikanaca, Keli Lefler (Kelly Loeffler) je članica američkog Senata koja je preuzela funkciju 6. januara 2020. Njen trenutni mandat završava 3. januara 2021. godine. Ona se kandidovala na posebnim izborima za Senat zato što je 4. decembra 2019, guverner Brajan Kemp (Brian Kemp) imenovao je Leflerovu da nasledi Džonija Isaksona (Johnny Isakson), koji je 28. avgusta 2019. objavio da će podneti ostavku na mesto senatora krajem 2019. godine iz zdravstvenih razloga.
U izborima za Predstavnički dom snage će odmeriti kandidati u šestom i sedmom okrugu Džordžije. Trenutna članica Kongresa iz redova demokrata, Lusi MakBat (Lucy McBath) kandidovala se za reizbor na funkciju. Prvi put je izabrana 2018. godine nakon izazivanja i pobede nad tadašnjom senatorkom iz suprotnog tabora, Karen Handel, nakon što je dobila 50,5 odsto glasova u odnosu na 49,5 odsto koliko je Handelova dobila.
Izbor MakBatove 2018. učinio je šesti distrikt jednim od 30 okruga koje je 2020. predstavljao demokrata, a koji je glasao za Donalda Trampa 2016. godine. Tokom predsedničkih izbora Tramp je osvojio 48 procenata glasova, što je za jedan odsto više od glasova Hillari Klinton 6. okrugu. Kerolin Bordo (Carolyn Bourdeaux) iz Demokratske partije i Rič MakKormik (Rich McCormick) iz Republikanske partije se kandiduju na opštim izborima za 7. kongresni okrug Džordžije 3. novembra 2020. godine.
Sadašnji republikanski kongresmen iz ovog okruga, Rob Vudal (Rob Woodall), prvi put je bio izabran 2010. godine, a objavio je 7. februara 2019, da on neće tražiti reizbor 2020. godine, ostavljajući tako svoje mesto otvorenim. Ovo će biti drugi opšti izbori Bordoove u ovom okrugu. U 2018. godini suočila se sa je Vudalom, koji je osvojio 50,1 posto glasova naspram njenih 49,9 posto (razlika u 433 glasa). Ova margina pobede od 0,2 procenata u 2018. godini predstavlja značajan pad u odnosu na prethodne izbore. Tokom 2016. i 2014. godine republikanski kandidat – Vudal – pobedio je sa razlikom od 20,8 i 30,8 procenata. Pomenuti podaci ukazuju na to da je je makar ovaj okrug u Džordžiji sve više „ljubičast“ a sve manje „crven“.
Sve u svemu, izbori u saveznoj državi Džordžiji ovog novembra će biti zanimljivi za praćenje na svakom nivou. Postoji mogućnost da ova inače „crvena“ država bude kolebljiva i pređe u ruke demokrata zahvaljujući trenutnoj prednosti koju ima Džozef Bajden kao i zbog nedavnih demografskih trendova koji mu idu u prilog. Zanimljivo će biti i u šestom i sedmom kongresnom okrugu gde će demokrate nastojati da „preliju“ uspeh sa nacionalnog nivoa na nivo savezne države i tako da preokrenu snage u donjem domu američkog Kongresa.
