Berni Sanders (Bernie Sanders)

Datum rođenja: 8.9.1941.

Mesto rođenja: Njujork, Njujork (New York, New York)

Politička partija: Demokratska partija

Trenutna pozicija: senator SAD iz Vermonta (2007- do danas)

Prethodni položaji: kongresmen SAD iz Vermonta (1991-2007), gradonačelnik Burlingtona (Burlington, Vermont) (1981-1989)

Obrazovanje: diplomirao je političke nauke na Univerzitetu u Čikagu (University of Chicago)

ODUSTAO 08. APRILA 2020. GODINE 

Privatni život

Berni Sanders (8. septembar 1941), najstariji je kandidat za predsednika SAD na ovogodišnjim predsedničkim izborima. Rođen je u jevrejskoj porodici, a mnogi od njegovih rođaka u Evropi stradali su u Holokaustu. Napominje da nije naročito (aktivno) religiozan. Dva puta se ženio, otac je četvoro dece. Deklariše se kao demokratski socijalista.

Politička karijera

Sanders je nezavisni senator ispred američke države Vermont, ali se na izborima 2020. godine kao i prethodnog puta bori za kandidaturu Demokratske partije. Tokom svoje političke karijere bio je na raznim pozicijama: bio je gradonačelnik Burlingtona u državi Vermont (1981-1989), da bi potom u osam mandata predstavljao Vermont u Predstavničkom domu SAD (1991-2007), a od 2007. godine je na funkciji senatora Vermonta u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država.

Na predsedničkim izborima 2016. godine nije uspeo da se izbori za kandidaturu Demokratske partije (poražen od strane Hilari Klinton), ali je ostvario veoma zapaženi uspeh i daleko bolji rezultat od onog koji su mu agencije za istraživanje javnog mnjenja i brojni analitičari predviđali.

Po ocenama stručnjaka, ovaj, za američke prilike neouobičajeni političar svojim radikalnim stavovima uticao je na preoblikovanje stanovišta Demokrata o brojnim pitanjima, znatno više nego mnogi njeni članovi.

U svojoj kampanji, principijelno odbija milionske donacije i smatra da je samo postojanje milijardera besmisleno (ridiculous). Iz tog razloga moglo bi se reći da je u prethodnoj rečenici sadržana okosnica Sandersovog političkog programa, demokratskog socijalizma – težnje za reformom političkog sistema sa ciljem ponovnog izgrađivanja srednje klase i stvaranja ekonomije koja će  donositi korist svima a ne samo najbogatijima.

Politički stavovi

Imigracija

Sanders se zalaže za imigracionu reformu, koja ima za cilj, suprotno Trampovoj imigracionoj politici, zaustavljanje deportacija migranata bez prethodne istrage, proširivanje DACA i DAPA programa (koji se odnose na sticanje državljanstva građana koji borave nelegalno na teritoriji SAD – DACA (Deferred Action for Childhood Arrivals), odnosno na sticanje državljanstva nelegalnih imigranata koji su roditelji američkih državljana – DAPA – Deferred Action for Parents of Americans), te restrukturiranje Agencije za imigraciju i carine (ICE), protiv čijeg je osnivanja bio.

Spoljna politika

U domenu „odgovorne spoljne politike“, Sanders ističe da treba imati u vidu demokratiju, ljudska prava, mir u svetu, kao i ekonomsku pravednost. U tom kontekstu, on se zalaže za okončanje intervencija Sjedinjenih Američkih Država u Avganistanu, Iraku i Siriji kao i uskraćivanje podrške intervenciji Saudijske Arabije u Jemenu, koja je „prouzrokovala najgoru svetsku humanitarnu katastrofu“.

Na petoj debati predsedničkih kandidata Demokratske stranke, održanoj 20. novembra 2019. godine, Sanders je izjavio da SAD treba da posreduju u pregovorima između Saudijske Arabije i Irana, a sličan argument ponovio je i za sukobe Izraela i Palestinaca, naročito u pojasu Gaze, uz napomenu da on podržava Izrael kao nezavisnu državu, ali i da se ljudska prava i dignitet Palestinaca moraju poštovati. Ove intervencije dosta koštaju Sjedinjene Države kako u pogledu novca, tako i u ljudstvu, te Sanders nastoji da ih što pre okonča. Takođe se zalaže za povratak SAD u Iranski nuklearni sporazum.

Zdravstvena zaštita

Zdravstvena zaštita treba da bude pravo, a ne privilegija. Tako bi se mogla u najkraćoj mogućoj formi sublimirati zdravstvena politika ovog predsedničkog kandidata. U ovom momentu, zdravstveno osiguranje je praktično nedostupno jednom delu Amerikanaca, troškovi lečenja su izuzetno visoki, a farmaceutske kompanije neretko u prvi plan stavljaju svoje poslovne interese.

Berni Sanders planira da uvede tzv. Medicare for All („zdravstvena zaštita za sve“), koji bi obezbedio da svaki Amerikanac ima pristup zdravstvu. Cilj tog programa je i da utiče na smanjenje cena lekova, njihovo usklađivanje sa cenama pet vodećih država (Kanada, Ujedinjeno Kraljvestvo, Francuska, Nemačka, Japan) i da pacijentima i farmaceutima omogući kupovinu lekova iz Kanade i drugih država na osnovu sporazuma.

Poreska politika

U svojim nastojanjima da smanji uticaj moćnih oligarha i multinacionalnih korporacija, Berni Sanders planira da uvede progresivno oporezivanje, što podrazumeva da će najbogatiji deo stanovništva davati najviše novca u državnu kasu. Njegov „wealth tax“ program je stoga predmet žestoke kritike političkih oponenata, multinacionalnih korporacija i Vol Strita. Prema pisanju lista New York Times, ovakvim načinom oporezivanja, bogatstvo prosečnog milijardera u SAD bilo bi upola smanjeno tokom narednih od 15 godina.

Neosporno je da će razlike između bogatih i siromašnih opstati, ali Sanders u svojoj kampanji ističe da ovakvom politikom oporezivanja tu razliku smanjuje, tako što najbogatijim porodicama u SAD ukazuje da ne mogu imati toliko bogatstvo.

Abortus

Svaka žena ima pravo na abortus. Sanders podržava sve inicijative koje štite zdravlje žena i oštro se suprotstavlja konzervativnim krugovima u pojedinim državama koji nastoje da zabrane abortus.

Obrazovanje

U osnovi, cilj reformi u oblasti obrazovanja je da obrazovne ustanove učini pristupačnijim siromašnijem delu građanstva. Sanders planira da ograniči kamatu na studentske kredite, što predstavlja samo jedan korak u eliminaciji studentskih dugova. Školarina u državnim školama treba da bude besplatna, dok sa druge strane treba povećati plate nastavnicima. Kako bi onemogućio „milionere da određuju obrazovnu politiku“, Berni Sanders teži da ograniči javno finansiranje tzv. čarter škola (licencirane privatne škole) koje su po njegovim rečima ograničene na ostvarivanje profita. Uz to, Sanders u svom programu ističe borbu protiv diskriminacije i rasne segregacije u školama.

Životna sredina i energija

U domenu ekologije i zaštite životne sredine, Sanders ističe svoj Green New Deal, koji obuhvata: dostizanje 100% nivoa korišćenja obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne energije i transport do 2030. godine, potpunu eliminaciju emisije CO2 najkasnije do 2050. godine, otvaranje 20 miliona radnih mesta s ciljem rešavanja problema klimatske krize, proglašavanje klimatskih promena vanrednom situacijom, smanjenje izdataka za električnu energiju u domaćinstvima, modernizaciju javnog prevoza, podsticaje za porodice i mala preduzeća koja kupuju visoko efikasna električna vozila, posvećenost smanjenju emisije štetnih gasova širom sveta, ogromna ulaganja u istraživanja i razvoj, uvođenje dodatnih poreza za industriju fosilnih goriva, te ukidanje federalnih subvencija za fosilna goriva…