Američki izbori

Privatni život: Veld potiče iz izuzetno ugledne familije. Jedan od njegovih predaka bio je Vilijam Flojd, potpisnik Deklaracije o nezavisnosti SAD, a po druga dva njegova pretka nazvane su dve zgrade na Harvardu. Bio je u braku sa Suzan Ruzvelt, praunukom čuvenog predsednika Teodora Ruzvelta, sa kojom ima petoro dece. Od 2003. godine je u braku sa Lesli Maršal.

Politička karijera

U ranijoj karijeri, Veld je učestvovao kao pravni savetnik u Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma u istrazi povodom afere ,,Votergejt“ i već tada demonstrirao svoje izuzetne pravničke veštine. Tokom osamdesetih godina biće postavljan na važne funkcije za resor pravde tokom administracije Ronalda Regana. Za guvernera države Masačusets biće izabran 1990. godine, čime će postati prvi republikanac nakon dugog niza godina koji je uspeo da postane guverner u ovoj tradicionalno „plavoj“ državi (naklonjena demokratama).

Guvernersku funkciju će uspešno obavljati do 1997. godine. Sredinom ove decenije napustiće Republikansku partiju i postati član Libertarijanske partije. Na izborima 2016. godine biće libertarijanski kandidat za potpredsednika, a lista sa njim i predsedničkim kandidatom Gerijem Džonsonom osvojiće 4,5 miliona glasova, što je najbolji rezultat kanidata treće partije na predsedničkim izborima u poslednjih 20 godina. Bil Veld se vraća u republikansko jato prošle godine i 15. aprila 2019. objavljuje da će ovaj put ući u trku za mesto šefa države, postavši ujedno i prvi republikanac koji je Trampu ,,stao na crtu“.

U predsedničkoj kampanji jasno ističe da veruje u slobodu i Ustav, smatrajući da su Sjedinjenim Američkim Državama potrebne promene, pa se i video-snimak kojim je započeo kapmanju završava sloganom ,,Bolja Amerika počinje ovde.“ Zapravo, ukoliko pogledamo samo najvažnije sfere njegove celokupne kampanje, ,,promena“ se može uzeti kao ključna reč.

Politički stavovi

Imigracija

Ako sumiramo čitav program, Bil Veld svoju kampanju vodi u anti-trampovskom kontekstu, eksplicitno navodeći da je ,,politička tragedija ako Tramp dobije još jedan mandat“. Ova razlika se posebno ističe u ključnim pitanjima, kao što je imigracija. On navodi kako će usmeravati američki sistem u pravcu da što više ljudi može što lakše ući u zemlju, proširivanjem programa radnih viza i zaustavljanjem masovne deportacije.

Porezi

Veld smatra da ,,državni novac ne postoji, već samo novac poreskih obveznika“, ističući kako je trenutni sistem krajnje netransparentan, u okviru kog se porezi povećavaju na svakom koraku, dok se, s druge strane, novac prelako troši. Zbog toga bi on uveo veće mere transparentnosti i fiskalne discipline centralne vlasti.

Spoljna politika

Povlačenje SAD iz Iranskog nuklearnog sporazuma je, prema Veldovim rečima, velika greška. On smatra da, štaviše, treba sklopiti sličan sporazum i sa Severnom Korejom, kao i to da treba potpuno povući američke trupe iz Avganistana.

Razlika u odnosu na Trampa se vidi i po pitanju odnosa sa Saudijskom Arabijom, gde Veld smatra da se SAD moraju suprotstaviti agresiji, s koje god strane da ona dolazi i da, stoga, treba prekinuti poslovanje sa Saudijskom Arabijom zbog njenog mešanja u konflikt u Jemenu. Takođe, smatra i da treba prekinuti destruktivne trgovinske ratove, kao što je rat sa Kinom, pre nego što oni unište američku ekonomiju.

Pravosuđe

Kao neko kome su centralne vrednosti u političkoj platformi vladavina prava i pravna sigurnost, zalaže se za temeljnu reformu pravosudnog sistema, pozivajući se na svoje sedmogodišnje iskustvo tužioca.

Klimatske promene

Veld nastoji da se približi onom delu biračkog tela koje tradicionalno ne glasa za republikance, pre svega neopredeljnim biračima. Stoga, klimatske promene zauzimaju značajnu poziciju u njegovoj kampanji, smatrajući da će na taj način privući veliki broj mladih koji ne žele da glasaju ni za Trampa, a ni za demokrate, ali klimatske promene posmatraju kao jednu od važnijih pretnji. U ovom pogledu takođe odstupa od većinskog stava u Repbulikanskoj partiji.

Zdravstvo

U svom programu pažnju posvećuje i pitanjima zdravstvene zaštite, gde se, između ostalog, zalaže za smanjenje cene lekova i reformu sistema zdravstvene zaštite.