Džejk Saliven

Džejk Saliven

Funkcija:

Savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država

Obrazovanje:

Juris doctor titula na Univerzitetu Jejl (2003); master diploma iz oblasti filozofije na Univerzitetu Oksford (2000); diploma osnovnih studija iz oblasti međunarodnih odnosa i političkih nauka na Univerzitetu Jejl (1998).

Život i karijera:

Džejk Saliven (Jacob Jeremiah Sullivan) je istinski „vunderkind” američke spoljne i bezbednosne politike. Kada je 20. januara 2021. godine preuzeo dužnost savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Džozefa Bajdena, sa 44 godine i nepuna dva meseca života postao je (posle Mekdžordž Bandija, koji je imao 42) druga najmlađa osoba na toj važnoj funkciji još od Kenedijeve administracije. Ipak, za tako malo godina uspeo je da ostvari mnogo značajnih uspeha i da bude na raznim važnim funkcijama u oblasti spoljne i bezbednosne politike Sjedinjenih Američkih Država.

Iako rođen u Vermontu, zapravo je odrastao i školovao se u Minesoti i s ponosom vrlo često ističe tu činjenicu. Već u srednjoj školi u Mineapolisu, pokazao je liderske kvalitete, postavši šampion u debati i predsednik studentskog saveta. Osnovne studije je sa velikim uspehom završio na Univerzitetu Jejl sa diplomom međunarodnih odnosa i političkih nauka. Posle toga, nastavio je sa studijama međunarodnih odnosa kao dobitnik prestižne Rouds stipendije na Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji. Svoje školovanje krunisao je titulom doktora prava na Univerzitetu Jejl 2003. godine. Kao i na Oksfordu gde je uređivao „Oxford International Review”, na Jejlu je uređivao „Yale Law Journal”.

Posle završenih studija radio je jedno vreme u različitim advokatskim kancelarijama i vrativši se u Minesotu postao profesor prava na Univerzitetu Sent Tomas. Ključni događaj u njegovoj karijeri bilo je mesto glavnog savetnika senatorke iz Minesote, Ejmi Klobučar, preko koje je došao u kontakt sa Hilari Kinton. Budući da je to bilo u vreme predsedničkih izbora 2008. godine, posla poraza svoje neposredne šefice Hilari Klinton, spremao je Baraka Obamu za debate. Obamina želja da poput Abrahama Linkolna od svoje administracije napravi „tim rivala” (Doris Kearns Goodwin) dovela je do toga da Hilari Klinton postane državni sekretar, a samim tim i do munjevitog skoka u karijeri Džejka Salivena. Ubrzo po njenom preuzimanju funkcije postao je zamenik šefa kabineta državnog sekretara, a od 2011. do 2013. godine radiće na mestu šefa Odeljenja za političko planiranje u Stejt departmentu, poziciji na kojoj su pre njega bili ljudi poput Džordža Frosta Kenana, Pola Nicea ili Ričarda Hasa.

Njegova ogromna radna etika dovela ga je i do najtežih pitanja koje je dobio u svom portfoliu, kao što su pregovori sa Iranom u kojima je bio jedan od glavnih ljudi sa američke strane. Istovremeno, posle odlaska svoje neposredne šefice sa mesta državnog sekretara postaje ubrzo savetnik za nacionalnu bezbednost tadašnjeg potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena. Iako će ovo mesto napustiti u avgustu 2014. da bi postao predavač na Univerzitetu Jejl, jasno je da je politika postala njegova pasija i već u kampanji za predsedničke izbore 2016. godine postaje jedan od glavnih savetnika Hilari Klinton. Posle poraza na izborima bavi se konsaltingom i profesurom u Nju Hempširu sve dok se ponovo ne nađe u političkoj areni, na izborima 2020. godine.

Činjenica da potiče iz srca Amerike kao i da pripada srednjoj klasi uticaće na jedno od glavnih načela Bajdenove spoljne politike („spoljna politika za srednju klasu”), a Džejk Saliven će na mestu savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Džozefa Bajdena upravo probati da pomogne da se spoljna i bezbednosna politika Sjedinjenih Američkih Država vodi u korist američkih građana, a ne samo američkih internacionalističkih elita. U tom smislu, kako sam ističe, dostignuta je „tačka u kojoj je spoljna politika unutrašnja politika, a unutrašnja politika spoljna politika. I sve ono što radimo (misli se na SAD – prim. aut.) u inostranstvu suštinski treba da je povezano sa naporom da se životi radnika učine boljim, sigurnijim i više fer.”

Svoju ulogu kao savetnika za nacionalnu bezbednost vidi sa jedne strane kao „časnog posrednika” koji će predsedniku preneti sve opcije i stavove ključnih ljudi u administraciji a s druge strane kao osobu koja će omogućiti da međuagencijski proces i saradnja među različitim telima američke vlade bude dovoljno fleksibilna i taktička da ostavi prostor za iznenadne događaje poput pandemije, a opet dovoljno strateška da se ne izgube iz vida šira slika i dugoročni prioriteti američke spoljne i bezbednosne politike.

Stavovi prema Srbiji i regionu

Sa Zapadnim Balkanom i Srbijom se susretao posredno, i za razliku od svojih neposrednih šefova nema „bagaž 1990-ih” i svega onoga što se tada dešavalo u politici SAD prema ovom regionu. Naravno, ne treba zaboraviti da je ono malo stavova koje imao prilike da čuje o regionu, po pravilu, bilo nepovoljno za Srbiju. Imajući u vidu da su ključni proboji u odnosima Srbije sa SAD u vreme Trampove administracije ostvareni upravo preko Saveta za nacionalnu bezbednost, uz „preskakanje” Stejt departmenta i karijernih diplomata čiji su stavovi uglavnom bili nefleksibilni i neinovativni, biće zanimljivo posmatrati kako će se stvari odigravati ovog puta, posebno imajući u vidu ogromno poverenje i slobodu delovanja koju Toni Blinken kao državni sekretar uživa kod predsednika Bajdena.

Procena uticaja na politiku prema Srbiji: POSREDNI UTICAJ

Salivenu će, po prirodi posla, ali i interesovanja, Srbija i Balkan biti još manje u fokusu nego što je to slučaj sa Blinkenom. Mogući su sastanci naših državnika sa Salivenom prilikom budućih poseta Vašingtonu i razgovori o pitanjima bezbednosti, ali savetnik za nacionalnu bezbednost SAD nije osoba sa kojom se mogu voditi suštinski razgovori o statusnim pitanjima na KiM ili reformi Dejtona.

S obzirom na to da je poznat kao vrstan strateg i čovek sposoban da sagleda „širu sliku”, nema sumnje da će odnos prema Srbiji procenjivati na osnovu intenziteta naših odnosa sa drugim velikim silama (pre svega Kinom i Rusijom) i podudarnosti našeg delovanja sa interesima SAD.