Američki izbori

ODUSTAO 9. FEBRUARA 2020. GODINE 

Privatni život

Vilijam Džozef „Džo“ Volš (William Joseph “Joe” Walsh) rođen je 27. decembra 1961. godine u Severnom Baringtonu, saveznoj državi Ilinois. Po veroispovesti je katolik i tvrdi da je veoma privržen veri i tradicionalnim vrednostima. Dva puta se ženio i otac je petoro dece, od čega troje iz prvog braka. Njegova prva supruga Laura podnela je protiv njega tužbu zbog neisplaćivanja alimentacije, koja je rešena vansudskom nagodbom.  Od 2013-2019. godine bio je domaćin jednog konzervativnog talk-show-a.

Politička karijera

Od januara 2010. do januara 2013. godine obavljao je funkciju člana Predstavničkog doma kao kongresmen Ilinoisa. Prvi put se kandiduje za Kongres 1996. godine, a dve godine kasnije i za legislaturu države Ilinois, ali oba puta bezuspešno. Tek 2010. godine uspeće da postigne ono što nije 1996. godine i to u vreme tzv. „talasnih izbora“ (wave elections) u okviru kojih su 63 mandata prešla iz ruku demokrata ka republikancima, da bi 2012. izgubio bitku za reizbor. Volš pripada grupi konzervativaca koja se zalaže za vraćanje izvornim vrednostima i principima na kojima su nastale SAD, a koje naglašava pokret „Čajanka“ (Tea Party Movement), čiji je Volš deo i zahvaljujući kojem je došao na mesto člana Predstavničkog doma 2010. godine.

Politički pokret „Čajanka“, često nazivan populističkim, nastao je u okviru republikanaca, asocirajući na 1773. godinu koja je prekretnica istorijskih događaja koji su doveli do oslobođenja od kolonizatora. Reč je o pokretu koji, za razliku od političke partije, nema organizacionu strukturu, a čiji je jedan od ciljeva infiltracija u Republikansku partiju sa namerom pomeranja njenog političkog kursa udesno. To znači, prema rečima pristalica, manju vladu koja ubira manje poreze, jer ukoliko je veća utoliko je i korumpiranija.

U praksi, od svog osnivanja, ovaj pokret se najglasnije borio protiv zakona o ekonomskom oporavku, kao i zakona o zaštiti pacijenata i povoljnoj zdravstenoj nezi (tzv. „Obamacare“). Glavni razlog rasta pokreta bila je finansijska kriza, za koju je, prema rečima pristalica, kriva sama vlada SAD, baš kao što je kriva i za samu recesiju usled visokih poreza koji ne podstiču privrednu aktivnost. Neke od pomenutih tvrdnji, u prvom redu ideal slobodne trgovine i nemešanje vlade u privredu, potvrđuje i sam kandidat u svom programu.

Kako primećuje list Politico, Džo Volš je na samom početku napravio grešku kasnim podnošenjem kandidature, i samim tim se neće takmičiti za nominaciju u okviru Republikanske partije u više od 30 država i teritorija, čiji su rokovi za podnošenje prijava već istekli. Razlog tome delom je i plaćanje kandidature (npr. u Kentakiju 1000$). Stoga se može reći da su njegovi napori za dobijanje kandidature unapred osuđeni na neuspeh. Za MSNBC dao je izjavu prema kojoj je on pomogao ostvarenju pobede Trampa, zbog čega mu je danas žao, ali je i dodao da su nakon izbora on, kao i drugi republikanci sličnih uverenja, povukli prvobitnu podršku. Jedan od slogana kampanje kandidata glasi: „Vreme je da se bude hrabar – vreme je da se zaustavi Tramp“.

Politički stavovi

Imigracija

U intervjuu za PBC, Volš je izrazio zabrinutost zbog dešavanja na granici sa Meksikom, gde preti humanitarna katastrofa. Ono što je ključni problem, jeste pravo azila, te otuda svako protivljenje ilegalnom boravku.

Zdravstvena zaštita

Kao kongresmen, glasao je za ukidanje Zakona o pristupačnoj nezi (Affordable Care Act). Kada je reč o Volšu, on se otvoreno protivi univerzalnoj i obaveznoj zdravstvenoj zaštiti. Na kritike da 30 miliona Amerikanaca nema zdravstveno osiguranje, on odgovara kako zdravstvena zaštita „nije pravo“, jer pravo ne dolazi od vlade. Prvenstveno misli na zdravstvenu politiku sponzorisanu od strane vlade, koja odlučuje o tome šta bi bilo dobro za građane, što je u suprotnosti sa nevedenim političkim uverenjima.

Spoljna politika

Volš je protiv trgovinskog rata sa Kinom i zalaže se za slobodnu trgovinu; protivi se carinama na kinesku robu koje, kako smatra, štete američkim farmerima. Obavezao se da će ukinuti tarife koje je uveo Tramp. Sa druge strane, kada je reč o vojsci, kao i većina drugih predsedničkih izazivača, i sam Volš podržava povlačenje američkih trupa iz Avganistana. Takođe, zavetovao se da će biti više pro-izraelski orijentisan u odnosu na Trampa, čime je i podržao pravo Izraela da anektira Zapadnu Obalu. Kada je reč o nekoj vrsti „boljih odnosa“ sa Rusijom i Severnom Korejom, Volš izražava negativan stav, smatrajući Rusiju neprijateljem. Sa druge strane podržava pregovore sa američkim protivnicima, Severnom Korejom i Iranom, ali bi on, za razliku od Trampa, postavio preduslove za sastanak sa njihovim liderima.

Ekonomija

Zalaže se za smanjenje poreza (kao u vreme Džordža Vokera Buša), ukidanje poreza na nekretnine, smanjenje poreza na kapitalnu dobit i stopu poreza na dobit. Kao uzroke nezaposlenosti, vidi nevoljnost malih preduzeća da zapošljavaju i nesigurnost u poreskoj politici.

Klimatske promene

Ono što je jasno istaknuto jeste to da američki ekonomski interesi prethode raspravi o bilo kakvoj borbi protiv klimatskih promena, iako nije propustio priliku da kritikuje Trampa zbog preskakanja ključnog sastanka G7 u vezi sa rešavanjem datog pitanja.

Abortus

Kada se prvi put kandidovao za Kongres 1996. godine, Volš je izabrao liberalniji stav počevši da se zalaže za to pravo. Tek 2010. godine kada se kandidovao za kongresno mesto kao član konzervativnog pokreta „Čajanka“ (Tea party movement), Volš je čvrsto zauzeo stav protiv ovog prava.

LGBTQ prava

Zastupa konzervativan stav da se zalaže za tradicionalni brak, pripadnike ove grupe je čak nazivao i „ustavnim teroristima“, dok se, sa druge strane, protivi Trampovoj zabrani postojanja transrodnih trupa u vojsci.

Obrazovanje

Kada je reč o ovoj temi, zalaže se za tržišna rešenja u reformi obrazovanja. Volš je ranije vodio jedan privatni program u Čikagu koji je stipendirao studente sa malim primanjima kako bi im pomogao da pohađaju privatne srednje škole.

Oružje

Kada se kandidovao za Kongres 1996. godine, Volš je istakao da se zalaže za kontrolu oružja. Međutim, u kampanji za izbore 2010. godine snažno se zalagao za poštovanje Drugog amandmana, koji se odnosi na pravo posedovanja oružja. Uz to je postao ko-sponzor Zakona o reformi međudržavne trgovine oružjem (Firearms Interstate Commerce Reform Act), kojim bi se smanjila ograničenja na kupovinu istog. Podržava naoružavanje zaposlenih u školama, kako bi se sprečilo stradanje dece i zaposlenih u oružanim napadima na škole.