Američki izbori

ODUSTALA 02. MARTA 2020. GODINE 

Obrazovanje: Završila je osnovne studije političkih nauka sa najboljim ocenama na Univerzitetu Jejl (Yale University) 1982. godine i za to vreme je stažirala u kabinetu potpredsednika Valtera Mondejla. Zvanje doktora pravnih nauka je stekla na Univerzitetu u Čikagu 1985. godine. Tokom tog perioda, bila je vanredni urednik naučnog časopisa University of Chicago Law Review.

Detinjstvo i privatni život

Ejmi Klobučar je rođena u gradu Plimutu, državi Minesoti, kao kći Rouz i Džima Klobučara. Majka joj je poreklom iz Švajcarske, a otac poreklom Slovenac. Udata je za Džona Beslera sa kojim ima jedno dete.

Svoju karijeru korporativnog advokata i tužiteljke je gradila specijalizući se u oblasti regulacije telekomunikacionog prava. Klobučar je proglašena za „advokata godine“ od strane časopisa Minnesota Lawyer 2002. godine. Bila je predsednik Udruženja advokata okruga Minnesote od novembra 2002. do novembra 2003. godine.

Klobučar je objavila dve knjige: “Otkrivanje kupole” (Uncovering the Dome) – zasnovane na njenom diplomskom radu na Jejlu o politici izgradnje stadiona Metrodom Hjubert Hamfri (Hubert Humphrey Metrodome) u Mineapolisu, Minesota i knjigu “Senator iz susedstva: Memoari iz Hartlenda“ (The Senator Next Door: A Memoir from the Heartland).

Politička karijera

Tokom izbora za Senat 2006. godine, Klobučar je tokom cele kampanje vodila u svim ispitivanjima javnog mnjenja i izabrana je sa 58% glasova naspram svojih protivnika Kenedija (republikanac) 38% i Ficdžeralda (nezavisni kandidat) sa 3%. Ona je prva žena koja je izabrana za američkog senatora iz Minesote.

U martu 2008. godine, Klobučar je objavila svoju podršku tadašnjem senatoru Baraku Obami tokom preliminarnih izbora u Demokratskoj stranci, obećavši mu svoj superdelegatski glas.

Reizabrana je na mesto senatora 2012. godine pobedivši Kurta Bilsa sa 65.2% glasova, naspram njegovih 30.6%.  Treći uzastupni mandat je osvojila 2018. godine pobedivši Džima Njubergera sa dvocifrenom razlikom u procentu osvojenih glasova. Tokom 2014. godine, demokrate u Senatu su izabrale Klobučar za predsedavajuću senatskog Odbora za upravljanje i informisanje, koji sarađuje sa različitim interesnim grupama, stručnjacima za politike i međuvladinim organizacijama na oblikovanju političkih pozicija.

U februaru 2017. pozvala je nezavisnu, dvostranačku komisiju da istraži veze između Rusije i predsednika Donalda Trampa i njegove administracije. Zabrinutost zbog Trumpovih veza sa Rusijom povećala se posle izveštaja da su zvaničnici njegove kampanje imali ponovljene kontakte sa visokim ruskim obaveštajnim službenicima pre predsedničkihi izbora 2016. godine.

Politički stavovi

Migraciona politika

Sveobuhvatna reforma migracione politike je, po njoj, presudna za kretanje ekonomije napred. Ejmi Klobučar podržava sveobuhvatni Zakon o reformi imigracije koji uključuje DREAM akt, sigurnost granice i odgovoran put do dobijanja državljanstva. Ona se zalaže za zaustavljanje odvajanja dece od roditelja u izbegličkim kampovima. Takođe smatra da treba podići kvote za prijem izbeglica.

Zdravstvena žaštita

Ejmi Klobučar se zalaže za smanjivanje troškova zdravstvene zaštite za svakoga uspostavljanjem neprofitne javne opcije koja bi omogućila ljudima da kupe pristupačno zdravstveno osiguranje preko Medicare ili Medicaid. Smatra da je neophodno poboljšanje Zakona o povoljnoj zdravstvenoj nezi (Affordable Care Act- ACA) kako bi se smanjio trošak za korisnike (povećanjem premijskih subvencija i umanjenjem troškova na nižim izdacima zdravstvene zaštite koji se plaćaju iz sopstvenog džepa, kao što su dnevnice i odbici).

Pruža podršku borbi za očuvanje mentalnog zdravlja i lečenje bolesti zavisnosti pokretanjem novih inicijativa za prevenciju i ranu intervenciju, proširivanjem pristupa lečenju i pružanjem svim Amerikancima puta ka održivom oporavku. Želi da proširi zdravstvenu zaštitu u ruralnim oblastima revidiranjem pravila Medicare kako bi seoske bolnice ostale otvorene, pružajući bolju podršku bolnicama od velikog javnog značaja, zdravstvenim centrima u zajednici i proširivanjem usluga zdravstvene zaštite.

Spoljna politika

Uložila bi u diplomatiju, reformisala State Department i modernizovala vojsku kako bi američka vojna moć ostala korak ispred Kine i Rusije, uključujući ozbiljna ulaganja u sajber-bezbednost. Želi da obnovi odnos sa tradicionalim saveznicima i povrati američki ugled u svetu. Smatra da treba ukinuti embargo nametnut Kubi i obustaviti predloženo smanjenje finansiranja diplomatije i strane pomoći.

Zalaže se za uvođenje još oštrijih sankcija Rusiji zbog neprijateljskih dela protiv Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Po pitanju iranskog nuklearnog sporazuma, smatra treba raditi na ponovnom pregovaranju za novi sporazum. Jedna je od retkih predsedničkih kandidata demokrata koja pominje smanjivanje trgovine oružjem i drugih vidova podsticanja rata u Jemenu.

Kontrola oružja

Usvajanjem niza zakonskih akata, Klobučar namerava da zatvori sve postojeće „rupe“ u zakonu koje su predstavljale uzrok visoke stope nesreća izazvanih nelegalnom upotrebom oružja. Na primer, zalaže se za uspostavljanje univerzalnih provera ljudi koji žele da kupe oružje. Smatra da treba zabraniti prodaju dodatnih delova koji služe za povećanje brzine paljbe kod poluautomatskih pušaka na 700 metaka u minutu.

Komplemenarno sa tim, ona smatra da treba zabraniti prodaju šaržera velikog kapaciteta (više od 10 metaka municije). Veruje da je jedan od najbitnijih aspekata ovog problema i niska starosna granica za kupovinu vojnog jurišnog oružja. Iz tog razloga, ona bi tu starosnu granicu pomerila sa 18 na 21 godinu i uporedo s tim, nastavila bi borbu za zabranu prodaje jurišnog oružja. Takođe, treba produžiti period čekanja i vreme provere ličnosti kako bi se sprečile osobe koje bi zloupotrebile svoje pravo na posedovanje oružja.

Na kraju, Ejmi Klobučar smatra da treba zakonski sprečiti ljude sa istorijom zlostavljanja svojih partnera da poseduju ili kupuju vatreno oružje kao i da treba onemogućiti objavljivanje koda za 3D štampanje vatrenog oružja.

Ekonomija

Senatorka Klobučar se zalaže za ulaganje u kvalitetno vaspitanje i obrazovanje dece, prepravljanje stambene politike, povećanje minimalne nadnice, pružanje plaćenog porodičnog odmora, podržavanje vlasnika malih preduzeća i preduzetnika, kao i pružanje pomoći ljudima da uštede za penziju. Smatra da treba promovisati konkurenciju, uz istovremenu zaštitu potrošača i njihove privatnosti u digitalnom dobu, kao i osnaživanje radnika potrebnim instrumentima za uspeh u razvijanju digitalne ekonomije, te njihovom pripremom za poslove budućnosti.

Ejmi Klobučar osiguraće da se vlada agresivno bori protiv ilegalnog dampinga čelika iz Kine. Takođe će uputiti američko Ministarstvo rada da ubrza odobrenje peticija za pomoć u prilagođavanju radnicima pogođenim kineskim delovanjem u rudarstvu i energetici. Ponovo će oformiti Predsednikovo izvozno veće (President’s Export Council), koje okuplja lidere iz biznisa, sindikata i poljoprivrede, sa članovima Kongresa i ključnim zvaničnicima administracije, zbog pomoći u promociji sveobuhvatne strategije izvoza i trgovine.

Obrazovanje

Po pitanju obrazovanja, Ejmi Klobučar smatra da treba zaštititi studente koji uzimaju kredite kako bi isplatili svoje školovanje. Predlože istorijsko ulaganje u javno obrazovanje kako bi se smanjile rasne razlike među učenicima.

Uklonjanjem barijera u obrazovanju za beskućnike i decu u hraniteljskim porodicama i ulaganjem u osnovno obrazovanje odraslih, Klobučar želi da učini obrazovanje inkluzivnijim i dostupnijim više nego ikada. Zalaže se za vraćanje neophodnih kadrova u Kancelariju za građanska prava i Kancelariju savezne studentske pomoći (Office of Civil Rights and the Office of Federal Student Aid).

Energija i klima

Prvog dana po stupanju na dužnost predsednika SAD, Ejmi Klobučar bi vratila Sjedinjene Države u Pariski međunarodni klimatski sporazum. Takođe, ponovo bi uvela i Plan čistog napajanja (Clean Power Plan) i standarde uštede goriva. Sveobuhvatnim zakonodavnim aktivnostima usmerila bi Sjedinjene Države na put do 100% neto nulte emisije CO2 do 2050 godine.

Ona bi okončala „cenzuru koju je Trampova administracija uspostavlila za klimatske nauke“. Smatra da je neophodno ponovo uspostaviti Nacionalni savetodavni komitet za procenu klime (National Climate Assessment Advisory Committee, kako bi se što pre moglo pristupiti temeljnom i održivom rešavanju klimatske krize.