Američki izbori

Obrazovanje: Diplomirala je na Univerzitetu u Hjustonu (University of Huston) – Patologija govora i audiologija 1970. godine. Pravo je završila na Univerzitetu u Rutgersu (Rutgers University) 1976. godine.

Privatni život

Elizabet Voren, rođena u gradu Oklahoma, bila je najmlađe dete u svojoj porodici, uz tri starija brata. Posle završene srednje škole upisala je fakultet dobivši punu stipendiju na Univerzitetu Džordž Vašington, gde je studirala govornu patologiju i audiologiju. Imala je želju da kasnije postane učiteljica deci sa oštećenjem govora i sluha.

Voren se udala za svog momka iz srednje škole, i ubrzo nakon toga se preselila u Nju Džerzi gde je počela da radi u školi za učenike sa invaliditetom. Sa 24 godine upisuje Pravni fakultet u Rutgersu, gde je kasnije diplomirala. U međuvremenu je dobila dvoje dece.

Zaposlila se 1995. godine kao profesorka na Univerzitetu Harvard, na kome u to vreme žene na ovoj poziciji nisu bile mnogobrojne. U toku svog rada na fakultetu, veliki deo vremena posvetila je korporativnom pravu. Tokom 1980-ih i 1990-ih, zbog olakšanih uslova za dobijanje radne pozicije, Elizabet se često izjašnjavala kao Indijanka, što je nedavno aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa motivisalo da joj u svojim tviter objavama da nadimak – „Pohahontas“. Voren je povodom te tvrdnje objavila video u kome je pokazala svoje rezultate DNK analize i na taj način dokazala da nema nikakvog indijanskog porekla.

Politička karijera

Iako danas utiče na to da se položaj Demokratske partije pozicionira levo na partijskoj osi, Voren je u prošlosti bila i republikanski orjentisana. Politička karijera Elizaber Voren počela je 2008. godine, kada ju je posle „velike recesije“ tadašnji vođa u Senatu Hari Rejd imenovao za člana Kongresnog nadzornog odbora.

Zadatak tog odbora bilo je nadgledanje sprovođenja Zakona o hitnoj ekonomskoj stabilizaciji. Iskustvo koje je stekla u toku svog rada u ovom odboru svrstalo ju je među najveće finansijske stručnjake u zemlji. Elizabet Voren se godinama zalagala za usvajanje Dod-Frenkovog Zakona o reformi i zaštiti potrošača na Vol Stritu  (Dodd-Frank Wall Street Reform). Nakon usvajanja tog zakona je osnovan i Biro za zaštitu potrošača.

Voren je svoju kandidaturu za mesto u Senatu prvi put objavila 2011. godine. Tu funkciju je do  tad imao senator Skot Braun iz redova Republikanske partije, koji je na tu poziciju došao godinu dana ranije na posebnim izborima posle smrti senatora Teda Kenedija. Voren je tokom čitave kampanje gradila imidž kandidatkinje koja se bori za prava običnog čoveka.

Iznad svega, verovala je u takozvani društveni ugovor, gde bi bogati trebalo da plaćaju veći porez kako bi sistem bio što pravedniji. Bez obzira na sve pritiske, Voren je 2012. godine pobedila Brauna i postala prva žena iz Masačusetsa izabrana u američki Senat. Naročito je bila aktivna u Senatorskom odboru za bankarstvo, tvrdeći da svojim angažmanom deluje u svrhu zaštite prava potrošača.

Tokom boravka u Senatu, Elizabet Voren je radila na restrukturiranju saveznih pravila o zajmu i planovima otplate kredita. Takođe, pomagala je da se vodi optužnica protiv profitne industrije koledža. Poznato je da je tokom predsedničkh izbora 2016. godine Elizabet Voren pružala podršku Hilari Klinton. Takođe, u jednom trenutku je bila na užem spisku kandidata za potpredsednika.

Politički stavovi

Imigracija

Kada je u pitanju migraciona politika, Elizabet Voren je predložila konkretan migracioni plan koji uključuje zaštitu miganata.Ovaj plan daje smernice za okončavanje  krivičnog gonjenja zbog lakših i manjih prekršaja,  kraj akcija koje migrante podvrgavaju masovnom gonjenju, ali se bavi i smernicama za zaštitu osetljivih lokacija kao što su škole, medicinske ustanove i sudovi. Dalje, Voren se zalaže za osnivanje Kancelarije novih Amerikanaca koja će biti posvećena podršci novim imigrantima tokom tranzicionog perioda njihovog života.

Zdravstvena žaštita

Elizabet Voren podržava predlog zakona „Zdravstvena zaštita za sve” (Medicare for all). Takođe, kada je zdravstvena zaštita u pitanju, Voren želi da na federalnom nivou reguliše rad osiguravajućih kompanija.

Spoljna politika

Njena spoljnopolitička agenda je veoma široka i obuhvata niz prioriteta – od preispitivanja trenutnih vojnih obaveza, preko oštrijeg sankcionisanja Rusije, do rada na stvaranju sveta bez nuklearnog oružja. Što se tiče vojnog angažmana SAD u inostranstvu, Voren predlaže povlačenje američkih vojnih trupa iz Avganistana i Iraka.

Predlaže i reviziju budžeta Pentagona, kao i ulaganje u stvaranje vrhunskih uslova za razvoj nauke i tehnologije, ali se bavi i pokretanjem multilateralnih inicijativa za investiranje u kontrolu oružija i njegovo ograničavanje. Njena politika uključuje i ulogu SAD  kao lidera za stvaranje sveta bez nuklearnog oružija. Takođe, ona se zalaže za kažnjavanje Rusije zbog mešanja u izbore u Americi, ali i ohrabrivanje saveznika da grade multilateralnu saradnju i alternativu kineskoj, po njenim rečima, prisilnoj diplomatiji.

Budžeti i porezi

Kada su budžeti i porezi u pitanju, u svom programu Elizabet Voren predlaže pokrivanje svih troškova besplatnog studiranja putem uvođenja dodatnog poreza za najbogatije ljude. Taj sistem bi se primenjivao samo na one čija zarada prelazi 50 miliona dolara.

Ekonomija

U svom programu inicira obuku radnika, remont poljoprivredne industrije i reorganizaciju saveznih agencija koje nadgledaju trgovinu i poslove. Takođe se zalaže za osnivanje Odeljenja za ekonomski razvoj koji će zameniti Odeljenje trgovine i druge agencije. Predlaže reforme u poljoprivredi – garancije cena koje će pokrivati troškove proizvodnje, nudeći im nepovratni zajam. Takođe, sprečila bi velike proizvođače da koriste fondove koji su namenjenim porodičnim poljoprivrednicima.

Obrazovanje

Kada je reč o visokom obrazovanju, Elizabet Voren se zalaže za besplatno školovanje kao i eliminaciju studentskih kredita. Njen plan za visoko obrazovanje uključuje  eliminisanje troškova školarine na četvorogodišnjem nivou, ukidanje dugova studentskog kredita za 95% ljudi, s tim da se to ne odnosi na one sa primanjima iznad 250.000 dolara.

Enegija i klima

Elizabet Voren ima svoju verziju Green New Deal-a, koji uključuje poseban plan čišćenja proizvodne industrije. Cilj je da se iz obnovljivih izvora obezbedi 10% od ukupne električne energije koju treba proizvesti. Plan za zelenu proizvodnju bi podrazumevao ulaganje dve milijarde dolara u narednih deset godina u ovu oblast.

LGBT prava

Govoreći o LGBT pravima, Elizabet Voren se zalaže za vraćanje određenih prava LGBT osobama, za koje trvrdi da su za vreme Trampove administracije bila smanjena, a radila bi i na daljem proširivanju tih prava.