Američki izbori

ODUSTAO 12. FEBRUARA 2020. GODINE 

Obrazovanje: Diplomiralo je na Univerzitetu Braun (Brown University), dok je postdiplomske studije iz oblasti korporativnog prava je završio na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University).

Detinjstvo i privatni život

Endru Jang je rođen u Šenktadiju (Schenectady), država Njujork, kao sin tajvanskih emigranata koji su se upoznali u Sjedinjenim Državama radeći u sektoru informacionih tehnologija. Završio je čuvenu Philips Exeter Academy srednju školu, u kojoj je bio istaknuti član debatnog tima, a 1992. godine je postao član nacionalnog tima u ovoj disciplini.

Potom je upisao prestižni Univerzitet Braun, člana čuvenog Ivy League kluba prestižnih univerziteta u Americi. Iako se na postdiplomskim studijama obrazovao za jedno od najperspektivnijih zanimanja – advokata, ubrzo je promenio svoj karijerni put, usmerivši se na filantropiju i preduzetništvo.

Njegove dve najznačajnije kompanije koje se bave neformalnim obrazovanjem i prekvalifikovanjem mladih ljudi i diplomiranih studenata, Manhattan GMAT i Venture America, dovele su ga u žižu šire javnosti zbog ostvarenih rezultata u ovoj oblasti i doprinosa unapređivanja preduzetničke i poslovne kulture u nerazvijenim delovima države. U braku je sa Evelin Lu, sa kojom ima i dvoje dece.

Politička karijera

Premda se relativno rano uključio u trku za izbor kandidata Demokratske partije, nije bio poznat velikom broju ljudi, budući da nije imao prethodnog političkog iskustva. Svoj put do potencijalnih birača je pronašao nakon pojavljivanja u veoma popularnom podcast-u Džoa Rogana (Joe Rogan).

Njihov razgovor je na Jutjubu pregledalo četiri miliona ljudi i tada su počele da pristižu sitne donacije za finansiranje njegove kampanje. Endru Jang je uvideo da su alternativna sredstva informisanja, koja se mahom nalaze na internetu, njegova najveća šansa da bude vidljiv svom biračkom telu koje je anti-establišmentski nastrojeno.

Zbog toga su njegovi birači, koji sebe nazivaju „Yang Gang“, dosta aktivni na društvenim mrežama i sajtovima poput Discord, 4Chan i Reddit. Glavna prepreka ostaje ostvarivanje većeg uticaja na onaj deo biračkog tela koji prati nacionalne debate i koji se do sada najviše pitao.

Detinjstvo i privatni život

Endru Jang je rođen u ŠenEktadiju (Schenectady), država Njujork, kao sin tajvanskih emigranata koji su se upoznali u Sjedinjenim Državama radeći u sektoru informacionih tehnologija. Završio je čuvenu Philips Exeter Academy srednju školu, u kojoj je bio istaknuti član debatnog tima, a 1992. godine je postao član nacionalnog tima u ovoj disciplini.

Potom je upisao prestižni Univerzitet Braun, člana čuvenog Ivy League kluba prestižnih univerziteta u Americi. Iako se na postdiplomskim studijama obrazovao za jedno od najperspektivnijih zanimanja – advokata, ubrzo je promenio svoj karijerni put, usmerivši se na filantropiju i preduzetništvo.

Njegove dve najznačajnije kompanije koje se bave neformalnim obrazovanjem i prekvalifikovanjem mladih ljudi i diplomiranih studenata, Manhattan GMAT i Venture America, dovele su ga u žižu šire javnosti zbog ostvarenih rezultata u ovoj oblasti i doprinosa unapređivanja preduzetničke i poslovne kulture u nerazvijenim delovima države. U braku je sa Evelin Lu, sa kojom ima i dvoje dece.

Politička karijera

Premda se relativno rano uključio u trku za izbor kandidata Demokratske partije, nije bio poznat velikom broju ljudi, budući da nije imao prethodnog političkog iskustva. Svoj put do potencijalnih birača je pronašao nakon pojavljivanja u veoma popularnom podcast-u Džoa Rogana (Joe Rogan).

Njihov razgovor je na Jutjubu pregledalo četiri miliona ljudi i tada su počele da pristižu sitne donacije za finansiranje njegove kampanje. Endru Jang je uvideo da su alternativna sredstva informisanja, koja se mahom nalaze na internetu, njegova najveća šansa da bude vidljiv svom biračkom telu koje je anti-establišmentski nastrojeno.

Zbog toga su njegovi birači, koji sebe nazivaju „Yang Gang“, dosta aktivni na društvenim mrežama i sajtovima poput Discord, 4Chan i Reddit. Glavna prepreka ostaje ostvarivanje većeg uticaja na onaj deo biračkog tela koji prati nacionalne debate i koji se do sada najviše pitao.

Politički stavovi

Imigracija

Jangova migraciona platforma karakteriše obezbeđivanje južne granice sa Meksikom pomoću savremenih tehnologija i povećane bezbednosti, u kombinaciji sa stvaranjem lakših puteva do državljanstva za obučene i nekvalifikovane migrante. Podržava DREAM zakon. Zalaže se za inkluzivniji vizni režim (H1-B i F1 vize).

Zdravstvena zaštita

Podržava usvajanje Medicare for All akta, koji bi omogućio univerzalni jedinstveni program zdravstvene zaštite za sve građane SAD, i zalaže se za smanjivanje cena lekova koji se izdaju na recept. Bitna komponenta njegove agende jeste i suočavanje sa Opiodskom krizom. Zagovara povećanje uvoza deficitarnih lekova kao i otvaranje fabrika u javnom vlasništvu u kojima će se proizvoditi generični lekovi.

Spoljna politika

Zalaže se za smanjivanje troškova iz državnog budžeta koji se koriste za odbranu i njihovo usmeravanje na domaća pitanja. Uključio bi potpredsednika i šefa kabineta u komandni lanac po pitanju nuklearnih odluka. Smatra da treba uložiti veći deo sredstava za State Department u cilju jačanja američkih diplomatskih aktivnosti.

Budžeti i porezi

Zalaže se za uvođenje dodatnog poreza na vrednost u visini od 10% za američka preduzeća. Plaćanjem poreza pri svakom koraku u procesu, teoretski bi se velikim korporacijama otežalo da izbegavaju plaćanje poreza ustaljenim metodama. Obezbedio bi da svi poreski obveznici dobijaju izveštaj o tome gde ide njihov novac. Dozvoliće svakom Amerikancu da usmeri 1% svojih poreza u određeni projekt, odeljenje ili aktivnost vlade.

Ekonomija i poslovi

Uspostavio bi „Dividendu za slobodu“ (Freedom dividend), u kojoj bi svaki Amerikanac mesečno dobijao ček od 1.000 dolara od savezne vlade. Takođe bi uveo novu valutu – Digitalni socijalni kredit, koji se može pretvoriti u dolare – vezan je za dobro društveno delovanje u različitim programima i akcijama, čime bi se nagradili oni koji ostvaruju značajnu društvenu vrednost.

Sarađivaće s Kongresom na donošenju zakona koji bi od velikih kompanija zahtevao da plaćaju bilo kakvu fakturu manjim kompanijama u roku od 60 dana od dogovorenog datuma ili plaćaju stopu od 7% godišnje u kamati na dospeli iznos. Jang bi uveo podjednaku platu svim radnicima u federalnim službama, koji obavljaju isti posao.

Obrazovanje

Veliki deo Jangove obrazovne platforme fokusiran je na one fakultete i univerzitete koje istorijski pretežno pohađaju Afroamerikanci, a koji su po pravilu nedovoljno finansirani u poređenju s drugim javnim univerzitetima.

Predložiće Zakon o oslobađanju od studentskih dugova „10×10”, u kojem će federalna vlada otkupiti dug studentskog zajma i omogućiti studentima da ga otplaćuju uzimanjem 10% godišnje plate tokom deset godina, nakon čega bi se dug oprostio. Napravio bi sistem besplatnog javnog obrazovanja predškolskog uzrasta za sve mališane od 3 i 4 godine. Uspostavio bi besplatne ili gotovo besplatne edukacije kroz koledže u zajednici.

Enegija i klima

Jangova klimatska agenda postavlja agresivne ciljeve za postepeno ukidanje emisija ugnjen-dioksida i ulaže mnogo u istraživanje novih tehnologija i njihovu implementaciju. Ulaganjem 50 milijardi dolara u istraživanje i razvoj reaktora na bazi torijuma i reaktora za nuklearnu fuziju želi pronaći i podstaći upotrebu novih izvora energije.

Obezbedio bi 800 miliona dolara Ministarstvu odbrane i agenciji NASA, za istraživanje geoinžinjeringa. Uložio bi 150 milijardi dolara u nadogradnju sadašnjih elektroenergetskih sistema i 50 milijardi dolara u podsticaje za privatne kompanije i ulaganje u novu modernu infrastrukturu. Takođe, predlaže porez na emisiju ugljenika od 40 dolara po toni za preduzeća, koji bi se povećavao u redovnim vremenskim intervalima.

Zalaže se za ukidanje svih subvencija za fosilna goriva. Zahteva da sva vozila od 2030. godine, moraju imati nultu emisiju. Stvorio bi program grantova u iznosu od 200 milijardi dolara za federalne jedinice da u svoje sisteme javnog prevoza uvedu vozila na električni pogon.