Entoni Blinken
Funkcija:
Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država
Obrazovanje:
Juris doctor titula na Univerzitetu Kolumbija (1988); diploma osnovnih studija iz oblasti društvenih nauka na Univerzitetu Harvard (1984).
Život i karijera:
Entoni „Toni” Blinken (Antony John Blinken) je izdanak poznate diplomatske porodice u kojoj su pored njega na visokim diplomatskim pozicijama bili i njegov otac Donald (ambasador SAD u Mađarskoj od 1994. do 1998.) i stric Alan (ambasador SAD u Kraljevini Belgiji od 1993. do 1997. godine). Posle razvoda roditelja, živeo je osam godina u Parizu (od svoje devete do osamnaeste godine) sa majkom Džudit i očuhom Samjuelom Pisarom, poznatim advokatom i javnim delatnikom. Francuski mu je postao drugi jezik i godine provedene u Parizu uticale su na njegov izraženi kosmopolitizam, multilateralizam i internacionalizam.
Osnovne studije završio je na Harvardu, dok je titulu doktora prava (Juris doctor) stekao na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Pre ulaska u državnu službu, u vreme prve Klintonove administracije, bavio se pravom u Njujorku i Parizu, a takođe i novinarstvom, pišući između ostalog i za „The New Republic”, „The New York Times” i „Foreign Affairs”. Po okončanju službe u Stejt departmentu na funkciji pomoćnika državnog sekretara za evropske i kanadske poslove, radio je u kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost od 1994. do 2001. godine obavljajući tokom prve četiri godine funkciju direktora za strateško planiranje i glavnog pisca govora predsednika Klintona.
U vreme bombardovanja naše zemlje, pa do kraja Klintonovog mandata, bio je direktor za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost, odnosno glavni savetnik predsednikaza politiku SAD prema evropskim zemljama, EU i NATO. Posle poraza Ala Gora na predsedničkim izborima, godinu dana će provesti u Centru za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies, CSIS), uglednom američkom tink-tenku iz Vašingtona. Ipak brzo će se vratiti državnim poslovima i od 2002. do 2008. godine biće glavni stafer Demokratske stranke u senatskom Komitetu za spoljne odnose, gde će ostvariti blisku saradnju sa Džozefom Bajdenom, istaknutim članom i jedno vreme prvim čovekom ovog važnog tela.
Ta saradnja među njima nastavljena je i tokom Obamine administracije, kada će obavljati funkciju njegovog savetnika za nacionalnu bezbednost i zamenika savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika, došavši na čelo Komiteta zamenika Saveta za nacionalnu bezbednost, najvažnijeg tela za stvaranje spoljne i bezbednosne politike SAD. Stepenicu više popeće se 9. januara 2015. godine kada postaje zamenik državnog sekretara i na tom poslu će dočekati dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika. Godine Trampove vlasti zajedno sa još nekoliko visokih Obaminih službenika, provešće u privatnom sektoru, sa kojima osniva konsalting kompaniju „WestExec Advisors”, a u izbornoj 2020. biće deo najužeg Bajdenovog tima i analitičar CNN-a.
Američki Senat ga je 26. januara ove godine potvrdio za 71. državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država. Kao što se može zaključiti iz ove fascinantne biografije postoje dve ključne prednosti koje Toni Blinken ima. Prva je ogromno iskustvo u vlasti, a druga je izuzetna bliskost sa sadašnjim predsednikom, koja je jako važna u pogledu mesta i uticaja u stvaranju i sprovođenju spoljne i bezbednosne politike. Istovremeno, njegovo dugogodišnje iskustvo „broja dva” ostavlja otvorenim pitanjem kako će se snaći na mestu „broja jedan” i pritiska koje to sa sobom nosi.
Stavovi prema Srbiji i regionu
Kad je u pitanju naš region i Srbija sasvim je jasno da je više nego dobro upoznat sa svim dešavanjima ovde, s obzirom na činjenicu da je bio zadužen za odnose SAD, EU i NATO u vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije. O njegovoj kontinuiranoj involviranosti, ali i živom sećanju na ratove 90-ih, govori i činjenica da je bio pozvani govornik na obeležavanju petnaestogodišnjice zločina u Srebrnici održanoj u Muzeju holokausta u Vašingtonu (DC). Dodatno, početkom 2020. godine vodio je pregršt razgovora sa Amerikancima bosanskog porekla kako bi ih pridobio na Bajdenovu stranu. Zabeleženo je i da je snažno podržavao članstvo Kosova* u Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu (UNESKO).
Blinkenovi stavovi prema Srbiji su podudarni, ako i ne identični, sa razmišljanjima aktuelnog američkog predsednika. Evropsku uniju vidi kao predvodnika u razgovorima o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, a SAD kao državu koja može da pomogne i dijalog i napredak Srbije i Kosova*. Pozitivno je to što je pozdravio Vašingtonski dogovor iz septembra 2020. godine, signalizirajući time da je „sporazum” još uvek živ.
Procena uticaja na politiku prema Srbiji: POTENCIJALNO ZNAČAJAN UTICAJ
Blinken neće biti američki državnik koji će se svakodnevno starati o Balkanu i Srbiji, ali ljudi iz njegovog „ministarstva” svakako hoće. Stejt department će brusiti postojeću politiku prema Srbiji i starati se o njenom sprovođenju, dok će šef Foggy Bottom-a biti uključen samo onda kada i ako to bude bilo nužno. Ono što jeste važno za nas je činjenica da će u slučaju donošenja važnih odluka na Balkanu, Blinken sedeti uz predsednika SAD. Imajući u vidu njihovu izrazitu bliskost, Blinkenov uticaj na „prelamanje” odluka bi mogao biti značajan.