Senat je jedan od dva doma američkog Kongresa. Svaka od 50 konstitutivnih država, bez obzira na broj stanovnika, ima u Senatu po dva predstavnika koji se biraju na period od 6 godina. Dakle, u punom sazivu u zgradi na Kapitol hilu u Vašingtonu sedi tačno 100 senatora. Senatori, samim tim što imaju tri puta duži mandat od kongresmena, odnosno članova Predstavničkog doma, u praksi predstavljaju uticajnije i postojanije aktere zakonodavne grane vlasti.
Izbori za Senat održavaju se na svake dve godine, s tim što se na izborima odlučuje samo o trećini senatorskih mesta. Preciznije, na svakim izborima jedna trećina (33,33,34) senatora prepušta svoju poziciju volji građana, koji im mogu uskratiti poverenje ili produžiti mandat. U trku za ovu poziciju mogu ući samo kandidati sa navršenih 30 godina, koji su bar 9 godina građani SAD i stanuju na teritoriji države u kojoj se kandiduju.
Ovogodišnji redovni izbori održaće se 3. novembra. Pored toga, u dve države, Arizoni i Džordžiji, održaće se specijalni izbori, kako bi se popunila mesta Džona Mekejna, preminulog 2018. godine i Džona Isaksona koji je podneo ostavku na mesto senatora Džordžije krajem 2019. godine. Uzimajući u obzir i specijalne izbore Republikanci će ove godine braniti 23 mesta, dok će Demokrate braniti 12. Države u kojima se očekuje „neizvesna i gusta borba“ jesu Alabama i Mičigen (koje trenutno drže Demokrate) i Kolorado, Arizona, Severna Karolina i Mejn (koje drže Republikanci).[1] U trenutnom sazivu većinu imaju Republikanci sa 53 mesta, dok Demokrate drže 45, uz 2 nezavisna senatora.
Brojne su uloge i nadležnosti Senata. Kroz istoriju, Senat je imao ključnu ulogu u donošenju zakona. Nakon što predlog zakona bude izglasan u Predstavničkom domu, dolazi u Senat gde prolazi trostepenu proceduru. Senatori se najpre upoznaju sa predlogom zakona, nakon čega se on upućuje odgovarajućem odboru, u kome se može potvrditi, izmeniti, dopuniti ili odbiti. Po završetku rada odbora predlog se ponovo vraća u Senat na debatu i glasanje uz eventualne amandmane. Slična procedura primenjuje se i pri donošenju budžeta.
Sledeća funkcija Senata jeste odlučivanje o opozivu državnih funkcionera. Senat predstavlja krajnju instancu, gde se razmatraju optužbe (impičment) pristigle iz Predstavničkog doma i donosi konačna odluka. Sednicama na kojima se raspravlja o opozivu predsedava predsednik Vrhovnog suda. Ovaj saziv Senata je upravo pred tim zadatkom, jer je na njegov dnevni red stavljen predlog za opoziv aktuelnog predsednika Donalda Trampa.
Sledeća uloga je kontrabalansiranje unutar same zakonodavne strukture. Senat kao manje brojno telo Kongresa izražava federativnu strukturu SAD i ograničava uticaj širih slojeva zastupljenih u Predstavničkom domu. Takođe, značajnu ulogu ima u potvrđivanju međunarodnih ugovora, kao i imenovanja visokih državnih funkcionera koje predlaže predsednik SAD.[2]
[1] Rejtinzi – https://cookpolitical.com/ratings/senate-race-ratings
[2] Vasović, Vučina, Savremene demorkatije I, Beograd: Službeni glasnik, 2012.