Ko menja predsednika? – 25. amandman na Ustav Sjedinjenih Američkih Država je bio pokušaj da se razreše neke od večitih nedoumica oko institucije predsednika, naime, šta se dešava u slučaju smrti, opoziva ili ostavke predsednika, kao i toga šta se dešava u slučaju da iz nekog razloga predsednik nije u mogućnosti da vrši svoje dužnosti. Uobičajena je praksa da, u slučaju smrti predsednika, potpredsednik preuzima poziciju predsednika. To se do sada dogodilo 8 puta u američkoj istoriji.
Dva pitanja koja su izazvala podele među stručnjacima bila su: da li bi potpredsednik zapravo preuzeo poziciju predsednika u slučaju nemogućnosti predsednika da izvršava obaveze predsednika i da li bi predsednik nastavio svoj mandat u slučaju da ponovo može da izvršava obaveze predsednika? Takođe, 7 potpredsednika je umrlo tokom mandata i jedan je podneo ostavku, tako da tokom jedne petine istorije SAD nije bilo potpredsednika koji bi preuzeo funkciju. Ali javljali su se naizgled nereševi problemi, kakav je bio slučaj sprečenosti predsednika Džejmsa Garfilda da obavlja dužnost, koji je bio u komi osamdeset dana pre nego što je podlegao povredama ili Vudroa Vilsona, koji je usled infarkta bio lišen određenih telesnih funkcija poslednjih osamnaest meseci svog mandata.
Ko menja predsednika u slučaju sprečenosti da obavlja dužnost
Postavljalo se pitanje: ko će da utvrdi, stalnu, a ne privremenu, sprečenost predsednika; kako će se to izneti ako predsednik nastavi mandat; kako treba da postupi potpredsednik, da li će on biti privremeni predsednik; šta će se dogoditi ako se predsednik oporavi; Kongres je napokon predložio ovaj amandman saveznim državama u periodu posle ubistva predsednika Kenedija, sa upražnjenim mestom potpredsednika i predsednikom Lindonom Džonsonom koji je imao srčani udar.
Amandman je često primenjivan tokom 1970-ih. Po prvi put u istoriji na mesto predsednika i potpredsednika, dolaze dva čoveka koja se nisu suočila sa glasačima u državnim izborima. Prvenstveno, potpredsednik Spajro Agnju (Spiro Agnew) podneo je ostavku 10. oktobra 1973, a predsednik Nikson je nominovao Džeralda R. Forda iz Mičigena, da ga nasledi. Održano je saslušanje povodom nominacije po pravilima Komisije Senata i Pravosudnog odbora Predstavničkog doma. Na kraju, Kongres je potvrdio nominaciju i novi potpredsednik je preuzeo funkciju 6. decembra 1973. godine.
Zatim je predsednik Ričard M. Nikson podneo ostavku na mesto predsednika 9. avgusta 1974, a potpredsednik Ford je odmah preuzeo funkciju u podne istog dana. Nakon toga, opet u skladu sa drugim odeljkom 25. amandmana, predsednik Ford je nominovao Nelsona A. Rokfelera iz Njujorka kao potpredsednika. Dana 20. avgusta 1974. održano je svedočenje u Kongresu. Kongres je dao saglasnost i gospodin Rokfeler je preuzeo funkciju potpredsednika SAD 19. decembra 1974.
Tekst 25. amandmana na Ustav Sjedinjenih Američkih Država
Član 1
U slučaju smene Predsednika, njegove smrti ili ostavke, Potpredsednik će preuzeti dužnost Predsednika.
Član 2
Kad god postoji upražnjeno mesto Potpredsednika, Predsednik će nominovati novog kandidata, koji će preuzeti funkciju, ukoliko dobije podršku većine oba doma Kongresa.
Član 3
Ukoliko Predsednik dostavi Predsedniku “pro tempore” Senata ili Predsedavajućem Predstavničkog doma pisano obaveštenje o nemogućnosti da obavlja svoju funkciju, i dok god ne dostavi pisanu deklaraciju kojom to opovrgava, ovlašćenja i obaveze Predsednika će preuzeti Potpredsednik kao vršilac dužnosti Predsednika.
Član 4
Ukoliko Potpredsednik i većina rukovodioca izvršnih departmana, ili neko drugo telo kao što je Kongres, u skladu sa zakonom dostave Predsedniku “pro tempore” Senata ili Predsedavajućem Predstavničkog doma, pisano obaveštenje da Predsednik nije u stanju da obavlja svoje dužnosti, Potpredsednik će tog trenutka preuzeti ovlašćenja i obaveze kao vršilac dužnosti Predsednika.
U skladu sa time, kada Predsednik dostavi Predsedniku “pro tempore” Senata i Predsedavajućem Predstavničkog doma pisano obaveštenje da je nesposobnost za obavljanje funkcije prestala da postoji, on će ponovo preuzeti ovlašćenja i obaveze funkcije, osim ukoliko, Potpredsednik i većina rukovodioca izvršnih departmana, ili neko drugo telo kao što je Kongres, u skladu sa zakonom i u roku od 4 dana ne dostave Predsedniku “pro tempore” Senara ili Predsedavajućem Predstavničkog doma, pisano obaveštenje da Predsednik nije u stanju da obavlja svoje dužnosti.
U tom slučaju će Kongres odlučiti o tom pitanju, tako što će sazvati sednicu oba doma u roku od 48 sati ukoliko nije u zasedanju. Ukoliko je Kongres u zasedanju, u roku od 21 dana nakon dostavljanja prethodno navedenog pisanog obaveštenja; ili ako nije u zasedanju, u obavezi je da u roku od 21. dana sazove sednicu; odluči dvotrećinskom većinom oba doma, da Predsednik nije u stanju da obavlja svoje dužnosti, Potpredsednik će nastaviti da vrši dužnost Predsednika. U suprotnom, Predsednik će preuzeti ovlašćenja i obaveze funkcije.