Florida je jedna od najvažnijih država, ako ne i najvažnija, za izbore u SAD već dugo vremena. Ima 21 milion stanovnika i nosi čak 29 elektorskih glasova, najviše nakon Kalifornije i Teksasa i identično kao Njujork.
S obzirom da se radi o jednoj od najbrže rastućih država u SAD, nakon ovogodišnjeg popisa dobiće verovatno još dva elektorska glasa.
Republikancima je simbolički jako važna jer još od Kelvina Kulidža 1924. nijedan republikanac nije dobio izbore bez pobede na Floridi. U svetu je poznata po Diznilendu u Orlandu, Majamiju sa svim atrakcijama i filmovima i serijama kao što su Scarface i Miami Vice, parku Everglejds, Ki Vestu, golf-terenima, trkačkim stazama itd. Glavni grad je Talahasi, a od većih gradova tu su još Tampa i Džeksonvil.
U samim SAD poznata je i kao mesto u koje dolazi veliki broj starijih po odlasku u penziju, ali i veliki broj mladih na prolećni raspust. Takođe, Florida je bila i utočište za Kubance koji su bežali u SAD nakon revolucije. Na Floridi se nalazi i jedna od rezidencija predsednika Donalda Trampa – Mar-a-Lago – koji je tokom njegovog mandata služio i za neke sastanke sa stranim državnicima. Tramp poseduje i golf terene i još neke nekretnine na Floridi tako da ova država za njega ima značaj i na tom planu.
Izbori na Floridi su po pravilu tesni i često se dešava da oko 100 hiljada glasova ili manje odlučuje pobednika izbora. Tome doprinosi više faktora. Prvo, tu su pomenuti penzioneri koji su uglavnom konzervativni. Takođe, veliki broj Latinoamerikanaca, koji često glasaju demokrate, živi na Floridi. Međutim, s obzirom da veliki broj njih dolazi sa Kube, mnogi imaju konzervativne i tvrde anti-komunističke stavove tako da uglavnom podržavaju republikance. Pored toga, na Floridi važi i pravilo da „što se severnije ide, to južnije postaje“ što se odnosi na konzervativnu kulturu koja važi na američkom Jugu. Severnu Floridu iz tog razloga čak zovu i južnom Džordžijom. Centralni i južni deo Floride su, s druge strane liberalniji, izuzimajući deo Kubanaca i starije ljude. Takvi kontrasti doprinose da “Osunčana država” bude jedna od odlučujućih na svakim izborima.
Kratak osvrt na istoriju
Pre kolonizacije, Floridu je naseljavao veliki broj indijanskih plemena, među kojima su najznačajniji bili Seminoli. Plemena su ostala tu i u kolonijalno vreme, sve do proterivanja Indijanaca u prvoj polovini XIX veka. Florida je prvi region kontinentalnih SAD do kog su došli Evropljani.
Najstariji grad u SAD, Sent Ogastin (originalno San Agustin), osnovali su Španci na Floridi još 1565. godine. Teritorija današnje Floride je u narednim vekovima bila u rukama Španaca, uz nekoliko prekida kada su je kontrolisali Francuzi i Britanci. Postala je deo SAD 1821. nakon Adams-Onis sporazuma i uskoro je započeto i proterivanje Indijanaca. Status države dobila je 1845, kao 27. savezna država.
Zbog velikih vrućina, Florida nije bila mnogo naseljena, a oni koji su je naseljavali su većinom bili poljoprivrednici i njihovi robovi. U Građanskom ratu Florida je bila deo Konfederacije, ali im nije pružila značajnu pomoć u ljudstvu. I nakon rata rasna diskriminacija je opstala zahvaljujući Džim Krou (Jim Crow) zakonima, a populacija je i dalje bila mala. Rast je započeo tek sredinom XX veka sa razvojem turizma i pronalaskom klima-uređaja.
Tada Florida postaje pravi raj sa nenaseljenom zemljom i lepim vremenom. U isto vreme započinje rast stanovništva imigracijom sa severa SAD, a nakon Kubanske revolucije 1959. doseljava se i značajan broj Kubanaca. Ponajviše u Majami i okolinu gde ih danas ima oko milion. Rast populacije Floride ilustruje podatak da je 1900. bilo tek oko 530 hiljada ljudi, a sto godina kasnije čak 15 miliona.
Značajne političke ličnosti
Iako značajna za izbore, Florida nije dala mnogo značajnih političkih ličnosti. Vredna pomena je Dženet Rino, državna tužiteljka SAD (1993-2001) u administraciji Bila Klintona koja je ujedno i prva žena koja je obavljala tu poziciju. Pored nje značajan je i bivši guverner Floride (1999-2007), Džeb Buš, sin predsednika Džordža Buša Starijeg i mlađi brat predsednika Džordža Buša Mlađeg koji je i sam bio kandidat na unutarstranačkim izborima u Republikanskoj partiji 2016.
Jedan od najvažnijih političkih događaja na Floridi su bili predsednički izbori 2000. kada je trka Džordža Buša Mlađeg i Ala Gora bila toliko tesna da se rezultat nije znao nedeljama posle izbora. Početni rezultat je dao prednost Bušu od oko 1,800 glasova tako da su glasovi morali da budu ponovo prebrojani. U kratkom periodu usledilo je nekoliko sudskih procesa i na kraju je Vrhovni sud odredio da se prestane sa ponovnim prebrojavanjem. Pobeda je pripala Bušu sa razlikom od 537 glasova na skoro 6 miliona izašlih birača, što mu je donelo i konačnu pobedu na izborima sa 271 elektorskim glasom, jednim više od neophodnih 270.
Florida bi ove godine mogla da dobije i prvog predsednika nakon što je Donald Tramp, iako jedan od najpoznatijih Njujorčana svoje generacije, odlučio da 2019. promeni svoje stalno prebivalište. Umesto Tramp kule u Njujorku to je postao Mar-a-Lago u Palm Biču. Kao razloge Tramp je naveo da je „bez obzira što plaća milione dolara u porezima i dalje tretiran jako loše od strane političara u Njujorku“ i da „…mrzi što donosi takvu odluku, ali je to najbolje rešenje za sve“. Razlog svakako može biti i to što su porezi niži nego u Njujorku, ali i želja da se ovim gestom pruži dodatan značaj Floridi, kao jednoj od ključnih država za ishod izbora.
Florida danas
Danas je Florida četvrta američka savezna država po BDP-u, iza Kalifornije, Teksasa i Njujorka. Ekonomija se primarno oslanja na turizam, poljoprivredu i finansijske usluge, ali takođe, tu je i aeronautička industrija zahvaljujući Džon F. Kenedi svemirskom centru, mestu ovogodišnjeg zajedničkog lansiranja koje su pokrenuli NASA i SpejsIks (SpaceX) kojim su dvojica astronauta poslata na Međunarodnu svemirsku stanicu. Orlando je ove godine domaćin takozvanog „NBA mehura“ koji je okupio NBA timove sa ciljem da se završi sezona. Treća predizborna debata, zakazana za 15. oktobar, bi trebalo da se održi u Majamiju nakon što je Univerzitet u Mičigenu odustao od organizacije. Takođe, Džeksonvil je zamalo organizovao ceremonijalni deo ovogodišnje Republikanske nacionalne konvencije, od čega se ipak odustalo usled pandemije COVID-19. Sve u svemu, na Floridi nikada ne nedostaju zanimljivi događaji.
Što se politike tiče, guverner Floride je Ron DeSantis, republikanac i Trampov saveznik. U Predstavničkom domu Floridu predstavlja 14 republikanaca i 13 demokrata, a u Senatu Marko Rubio i bivši guverner (2011-2019) Rik Skot, obojica republikanci. Skot je 2018. pobedio dugogodišnjeg demokratskog senatora Bila Nelsona za tek oko 10,000 glasova, dok je Marko Rubio jedna od mladih zvezda republikanaca, bio je Trampov protivkandidat 2016. nakon čega ga je podržao, ali više zbog protivljenja Hilari Klinton. Guverner DeSantis je takođe republikanska zvezda u usponu, a 2018. je u trci za guvernera pobedio takođe mladog demokratu (obojica imali manje od 40 godina) Endrua Giluma. Kao što vidimo, Florida trenutno ima veliki broj relativno mladih političara.
Nasuprot Floridi, SAD na predsedničkim izborima nemaju mladih političara već biraju između Donalda Trampa i Džozefa Bajdena, koji obojica imaju preko 70 godina. Ove godine se u Floridi ne održavaju ni izbori za guvernera ni za Senat tako da će sve oči biti uprte u predsedničku trku. Tramp je svoju kampanju za reizbor upravo i započeo skupom u Orlandu juna 2019. Trenutne ankete koje prikazuju RealClearPolitics i FiveThirtyEight daju Bajdenu prednost od oko 5-6% koja se u poslednjih nekoliko meseci nije značajno menjala. Ipak, imajući u vidu da skorašnja CNN-ova anketa na nacionalnom nivou daje Bajdenu prednost od tek 4%, znatno manju nego tokom prethodnih meseci, možemo očekivati da trka na Floridi ponovo bude tesna. Ostaje samo da vidimo da li će sunce “Osunčane države” Bajdenu osvetliti put do pobede ili će ipak ogrejati Trampa u Mar-a-Lagu i eventualno mu doneti još jedan mandat.
