Viskonsin je savezna država, 20. po broju stanovnika i 23. po površini, koja nosi 10 elektorskih glasova i nalazi se u regionu Srednjeg zapada i Velikih jezera. U prethodnom izbornom ciklusu dala je svoje glasove kandidatu Republikanske partije, Donaldu Trampu.
To je prvi put nakon izbora 1984. godine i pobede Ronalda Regana da su republikanci uspeli da pobede u ovoj saveznoj državi. Nekada prepoznatljiv kao kolevka novina u američkom političkom životu, danas je samo još jedna u nizu država oko koje će se voditi bitka za glasove 3. novembra.
Zajedno sa Pensilvanijom i Mičigenom, Viskonsin će predstavljati centar borbe za obnovu „plavog zida“ koji je načet 2016. godine.
Kratak pogled ka istoriji
Viskonsin dobija status države 1848. godine kada postaje 30. savezna država koju je odlikovao veliki priliv evropskih imigranata, posebno iz nemačkih državica i sa britanskih ostrva. Važnu ulogu ova država je počela da igra sa izbijanjem u prvi plan američke politike pitanja o ukidanju robovlasništva. Kao centar abolicionista (protivnika robovlasništva), Viskonsin je dao značajan doprinos Uniji šaljući u rat oko 90.000 vojnika, što je bilo oko 1/9 celokupnog stanovništva.
Kraj 19. i početak 20. veka su doneli značajne promene u životu građana Viskonsina, pre svega u političkoj sferi. Viskonsin je bio jedan od epicentara perioda koji se u američkoj istoriji naziva Era progresa (Progressive Era), a koji se vezuje za rešavanje problema ubrzane industrijalizacije, političke korupcije i imigracije. Predvođeni guvernerom, a kasnije i senatorom, Robertom La Foletom Starijim (Robert La Follete Senior), ova država Srednjeg zapada je postala glavni pionir u sprovođenju progresivnih i inovativnih ideja. Zanimljivo je da je La Folet jedan od najuspešnijih trećih kandidata na izborima. Na predsedničkim izborima 1924. godine je predstavljao Progresivnu partiju i osvojio 16,6% glasova.
Viskonsin je država gde su prvi put sprovedeni primarni izbori 1906. godine sa željom da se pruži članovima partije mogućnost da izaberu svog kandidata, čime bi se smanjio uticaj partijskih šefova na politiku. Još jedna značajna reforma koja je potekla odavde je direktan izbor senatora koji je unet u Ustav kao XVII amandman 1913. godine. Ipak, sa odlaskom progresivnih političara sa vlasti 1914. godine završava se i era Viskonsina kao Laboratorije demokratije (Luis Brandeis).
Od pokretača novina američke politike sa početka XX veka, Viskonsin je došao do pozicije ekstremiste, prvo kroz pojavu njenog senatora Džozefa Makartija i njegove anti-komunističke kampanje uperene protiv demokratske administracije predsednika Harija Trumana početkom 50-ih, pa do 1970. godine kada je četvoročlana grupa izvršila bombaški napad na zgradu Sterling u okviru Viskonsin – Medison Univerziteta kao znak protesta protiv navodne saradnje sa vojskom SAD-a koja ratuje u Vijetnamu.
Značajne političke ličnosti
Viskonsin do sada nije dao ni predsednika, ni potpredsednika. Najbliži mestu potpredsednika je bio Pol Rajan (Paul Ryan) koji je trebao da vrši tu funkciju da je na predsedničkim izborima 2012. pobedio Mit Romni (Mitt Romney). Pored Rajana, druge važne ličnosti koje dolaze iz Viskonsina su i već pomenuti senator Džozef Makarti i senator, guverner i reformator Robert La Folet Stariji. Politikolozima i stratezima je sigurno zanimljiv i Džordž Kenan, američki diplomata čiji je „Dugi telegram“ imao ogroman uticaj na nastanak Maršalovog plana, Trumanove doktrine i američke hladnoratovske strategije zaprečavanja (containment policy).
Viskonsin danas
Republikanci imaju loš niz nastupa u Viskonsinu u poslednjih 10 predsedničkih ciklusa. Poslednji put su vezali dve pobede na izborima 1980. i 1984. godine (kada su i poslednji put uzeli ovu državu pre kandidature Donalda Trampa). Demokrate su dominirale vrlo dug niz godina, ali su 2016. godine doživele poraz uz razliku manju od 1%, što je bilo oko 23 000 glasova. Gradske sredine glavnog grada Medisona i najvećeg grada države, Milvokija, su ubedljivo glasale za Hilari Klinton, dok je ostatak države omogućio Trampu da preuzme 10 elektorskih glasova.
Kontinuitet u neizvesnosti i dobra uvertira za naredne predsedničke izbore su bili izbori za guvernera, jednog senatora i za osam mesta u Kongresu održani 2018. godine: guverner je postao demokrata Toni Evers (Tony Evers) koji je odneo pobedu sa prednošću od 1% nad dotadašnjim guvernerom, dok su mesta za Kongres podeljena 5 – 3 u korist demokrata. Jedina odlučna pobeda ostvarena u borbi za mesto senatora gde su demokrate odnele pobedu. Time je prekinut niz od 8 godina u kome su republikanci kontrolisali pozicije guvernera, većinu u Senatu i Predstavničkom domu u Viskonsinu.
Kada je reč o aktuelnim predsedničkim izborima, prednost ima demokratski kandidat Džozef Bajden čija se prednost sada meri u nekoliko procenata. Prema statistici koju je objavio sajt FiveThirtyEight ona iznosi 4%, dok glavni univerzitet Viskonsina, Medison – Viskonsin Univerzitet, prenosi anketu u kojoj predsednik Tramp ima zaostatak od 6%. Sajt RealClearPolitics takođe prednost daje Bajdenu od 5,5%. Ono što bi moglo da odluči sledeće izbore u ovoj državi je podrška belačkog stanovništva – Tramp je imao prednost u ovoj grupi od 9% na izborima 2016. godine, a ostvario je minimalnu pobedu. Ove godine ankete pokazuju da belci više podržavaju Bajdena što bi se moglo pokazati kao pogubno po republikance. Neodlučni su takođe na strani Bajdena – prednost je na ovom polju značajnija i ide do 17%. Mladi i sredovečni (do 45 godina starosti) su takođe na strani demokrata, posebno oni sa fakultetskim diplomama, dok su jedino stariji od 65 godina uz trenutnog predsednika.
Posebnu štetu je napravio sam predsednik lošim rukovođenjem pandemijom i situacijom nastalom nakon ubistva Džordža Flojda. Oko 70% građana Viskonsina smatra da Tramp ne vodi državu na odgovarajući način kroz ove krize. Ono što bi moglo da bude posebna briga za republikance su tri okruga u predgrađima Milvokija, takozvana WOW predgrađa (Vašington, Ozoki i Vokiša okrug), koja su uglavnom republikanska, ali sve manje i manje izlaze na izbore, a istovremeno i sve manje glasaju za republikance.
Ona bi mogla da budu u fokusu demokratske kampanje. Za demokrate je nužno da izađu iz urbanih sredina na jugoistoku države i da zagospodare još nekim delovima države ako žele da osiguraju 10 elektorskih glasova. Ruralne sredine definitivno nisu mesto u kome će dobiti neophodne glasove, dok republikanci svoju šansu za pobedu ne mogu da traže u urbanim sredinama jugoistočnog Viskonsina. Sve je verovatnije da će pobedu odneti onaj koji prevlada predgrađima Medisona i Milvokija.
