Kandidati Libertarijanske partije
Adam Kokeš (Adam Kokesh)
Datum rodjenja: 1. februar 1982. godine
Mesto rođenja: San Francisko, Kalifornija (San Francisco, California)
Politička partija: Libertarijanska partija
Prethodni angažman: član Republikanske partije do 2013. godine; pripadnik Mornaričke pešadije od 1999-2007. godine
Obrazovanje: Univerizet Džordž Vašington (University George Washington)
Privatni život
Kokeš je rođen 1. februara 1982. godine u San Francisku u Kaliforniji. Odrastao je u jevrejskoj porodici srednje klase i najstariji je od petoro braće i sestara. Njegov otac Čarls Kokeš je biznismen i vlasnik konjičkog kluba Santa Fe. Kokeš je kao adolescent imao interesovanje za sport, nauku i tehnologiju, a roditelji su ga ohrabrivali da čita brojne knjige. Kokeš je diplomirao psihologiju na fakultetu “Claremont McKenna” i bio je predsednik Libertarijanskog kluba na istom. Kasnije se upisao na postdiplomske studije političkog menadžmenta na Univerzitetu Džordž Vašington. Služio je kao pripadnik mornaričke pešadije u Drugom iračkom ratu tokom 2004. godine, da bi kasnije postao oštar protivnik dalje američke okupacije Iraka.
Politička biografija
U februaru 2007. godine postao je aktivni učesnik udruženja „Irački veterani protiv rata“ (IVAW). U aprilu iste godine, Kokeš i brojni drugi aktivisti su uhapšeni posle protesta protiv rata u Iraku u jednoj odzgrada Senata Sjedinjenih Američkih Država. Kokeš je potom organizovao ceremoniju odavanja počasti poginulima u Iraku koji su služili u Iraku. Njegov potrez je stekao na mnoge pristalice širom zemlje, koje su kasnije organizovale protest, držeći transparente i natpise u znak podrške Kokešu i kritikovale administraciju predsednika Džordža Vokera Buša zbog ulaska u rat. Mnogi demonstranti su nosili crvene značke sa brojem „3,495“, što je tada predstavljalo ukupan broj poginulih američkih vojnika u Iraku.
Politički stavovi
Ukoliko bude izabran za predsednika SAD, odmah po ulasku u “Belu kuću” će izdati “izvršnu naredbu” kojom će biti uređen proces raspuštanja savezne vlade. Sa stupanjem uredbe na snagu, podneće ostavku na mesto predsednika, kako bi dobio status „Staratelja savezne vlade”. Izvršni nalog će odrediti način na koji će se birati predstavnici koji će upravljati svakom saveznom državom kao „Staratelji“, a koji će sprovesti plan koji je naveden u nalogu.
Američke trupe u inostranstvu biće odmah povučene. Ofanzivno naoružanje Sekretarijata odbrane će biti uništeno (dok će odbrambeno naoružanje i odgovarajuće osoblje biti raspoređeno u savezne države), a sredstva prikupljena prodajom i uništavanjem ofanzivnog naoružanja će se koristiti za stvaranje zadužbina za boračka pitanja, koja će biti u vlasništvu veterana. Preostala sredstva prikupljena likvidacijom savezne imovine se prenose na savezne države, uključujući zemljište, objekte i opremu i biće dodeljena američkom narodu kroz jedan oblik nezavisne uprave socijalnog osiguranja.
Predstaviće se i novi, decentralizovani monetarni sistem pomoću kojeg će biti moguće finansirati dug i sprečiti bankrot savezne vlade. Americoin će biti kripto valuta koja će funkcionisati slično kao Bitcoin.
Dan Berman (Dan Behrman)
Datun rođenja: 24. april 1981. godine
Mesto rođenja: Los Anđeles, Kalifornija (Los Angeles, California)
Politička partija: Libertarijanska partija
Prethodni angažman: kandidat za kongresmena SAD u državi Teksas (2014)
Privatni život
Dan je rođen u Los Anđelesu u Kaliforniji i uspešno je radio kao producent videa i urednik za komercijalne i neprofitne organizacije i poznate ličnosti. Takođe je softverski inženjer koji je sarađivao sa višemilionskim međunarodnim startap preduzećima i kompanijama koje se nalaze na Forčjunovoj listi 500 najboljih kompanija.
Politička biografija
Dan Berman je bio kandidat za Predstavnički dom ispred libertarijanske partije 2014. godine u okrugu 125 doma u Teksasu. Opšti izbori su održani 4. novembra 2014. godine, međutim Berman je izgubio od demokratskog kandidata, Rodrigeza.
Politički stavovi
Oporezivanje je pljačka
“Krađa jeste oduzimanje imovine koja nije vaša upotrebom sile ili pretnjom silom. To je upravo ono što vlada radi milionima ljudi svaki dan”. Njegov predlog je ukidanje oporezivanja.
Besplatno zdravstvo
Besplatna zdravstvena zaštita znači da će taj sistem biti oslobođen zdravstvenog i farmaceutskog lobija koji, prema njegovom mišljenju, utiču na rast cena, tako da korumpirane korporacije mogu ostavariti veliku zaradu. Smatra da će na ovaj način zdravstvena zaštita biti pristupačna čak i onima koji ostvaruju minimalni dohodak.
Besplatno obrazovanje
Predlaže isključvivanje vlade iz “naduvavanja tržišta” tj. odobravanja kredita sa visokom stopom otplate, čime studenti već na samom početku studija, imaju veliko dugovanje prema bankama. Berman smatra da bi na ovaj način fakulteti bili primorani da snize cene školarina što bi uticalo na smanjenje finansijskog opterećenja studenata.
Stati na kraj borbi protiv droge
“Nijedna studija nikada nije pokazala da kanabis može uzrokovati oštećenje mozga, ali neke studije su pokazale koristi za vaš mozak”, smatra Berman. Smatra da je legalizacija na saveznom nivou neophodna kako bi se omogućilo medicinskim istraživačima da u potpunosti razviju upotrebu kanabisa u medicinske svrhe.
Žoan Mari „Džo“ DŽorgensen ( Joanne Marie „Jo“ Jorgensen),
Datum rođenja: 1.5. 1957. godine
Mesto rođenja: Libertvil, Ilionis (Libertville, Illionis)
Politička partija: Libertarijanska partija
Prethodni angažman: kandidatkinja za potpredsednika SAD (1996)
Obrazovanje: 2002. – doktorat iz industrijske i organizacione psihologije na Univerzitetu Klemson (Clemson University)
Privatni život
Dr. Džo DŽorgensen trenutno je viši predavač psihologije na Univerzitetu Klemson. Doktorirala je industrijsku (organizacionu) psihologiju na Klemsonu 2002. gde je zaposlena kao predavač od 2006. godine. Diplomirala je 1979. na Univerzitetu Bejlor, u oblasti psihologije i 1980. na Južnom metodističkom univerzitetu. Jedno vreme je radila kao marketinški predstavnik za IBM. Preselivši se kasnije u Grinvil, Južna Karolina 1983. godine, pokrenula je sopstvenu prodaju računarskih softvera.
Posle porodiljskog odsustva, bavila se biznisom a 2002. godine osnovala je kompaniju za poslovno savetovanje i nastavila saradnju sa odabranim klijentima. Dr Džo Džorgensen je od samog početka član Libertarijanske stranke. Zvanično se pridružila Libertarijanskoj stranci 1983. Godine. Bila je predsedavajući okruga Grinvil (Greenville), i koordinator za nacionalni marketing program Libertarijanske stranke.
Politička biografija
Džo Džorgensen je bila kandidat za potpredsednika Libertarijanske partije zajedno sa Harijem Braunom 1996. godine, a 1992. godine bila je kandidat Libertarijanske partije za četvrti kongresni okrug Južne Karoline. Posle održane rasprave sa njenim demokratskim i republikanskim protivnicima na državnoj televiziji, performansi koje je dr Džorgensen izvela pred medijima su naširoko hvaljeni, dok ju je „Greenville News” nazvao „ružom između dva trna“.
Politički stavovi
Oporezivanje
Zalaže se za smanjenje potrošnje na saveznom nivou, smanjivanje vladine administracije i ukidanje oporezivanja na lični dohodak.
Obrazovanje
Jedan od njenih predloga jeste ukidanje sekretarijata za obrazovanje i prenošenje kontrole nad školovanjem na roditelje, nastavnike i same učenike.
Siromaštvo
Ukoliko pobedi, radiće na eliminisanju politika koje koče ekonomski rast. Posvećivaće posebnu pažnju propisima koji povećavaju troškove stanovanja i zdravstvene zaštite, kao i ukidanju onih koji su prepreka za otvaranje novih preduzeća. Konačno, radiće na ukidanju zakona i propisa koji sprečavaju pojedince i dobrotvorne organizacije da pomažu onima kojima je pomoć potrebna.
Reforma krivičnog zakonodavstva
Nastojaće da koristi svoj ustavni autoritet da zaustavi oduzimanje savezne civilne imovine pre donošenja presude, kao i korišćenje instituta pomilovanja osobe osuđene za nenasilne zločine bez žrtava.
Trgovina i imigracija
Koristiće svoj ustavni autoritet da ukloni trgovinske barijere i carine, i radiće na ukidanju kvota o broju ljudi koji mogu legalno ući u SAD radi posla, poseta i boravka.
Životna sredina
Kao predsednica radiće na zameni elektrana na ugalj i naftu nezagađujućim, visokotehnološkim nuklearnim elektranama i raditi na omogućavanju korišćenja solarne energije.
Zdravstvena zaštita
Smanjiće troškove zdravstvene zaštite za 75% omogućavanjem stvarne cenovne konkurencije i znatnim smanjenjem vladinog oporezivanja i broja osiguravajućih društava. Ovo će zdravstvenu zaštitu učiniti pristupačnom za većinu Amerikanaca, a istovremeno će smanjiti troškove nasleđenih programa poput Medicare, Medicaid…
Neutralnost i mir
Pretvoriće Ameriku u jednu gigantsku Švajcarsku: naoružanu i neutralnu – s vojnom silom koja će braniti američke obale i zemlju od stranih napadača ili osvajača. Zemlju će štititi naoružano građanstvo. Zalagaće se za neuključivanje SAD u strane ratove. Vratiće kući 200.000 američkih vojnika stacioniranih u stranim zemljama. Po njenom programu, neće biti dalje vojne pomoći SAD stranim vladama niti američkih blokada ili embarga na nevojnu trgovinu.
Državna potrošnja, deficit i javni dug
Kao predsednica, koristiće svoj ustavni autoritet da blokira svako novo zaduživanje. Uložiće veto na sve račune za potrošnju koji bi doveli do deficita i bilo kakvo povećanje spoljnog duga. Svaki član kabineta će imati cilj da se smanji ukupni dug Sjedinjenih Američkih Država.