Linda Tomas Grinfild
Funkcija:
Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama
Obrazovanje:
Master diploma iz oblasti javne uprave na Univerzitetu Viskonsin-Medison (1975); diploma osnovnih studija na Univerzitetu Države Luizijana (1974).
Život i karijera:
Linda Tomas Grinfild (Linda Thomas-Greenfield) je, poput Vikorije Nuland, karijerni diplomata i osoba koja je gotovo čitavu svoju karijeru provela u Spoljnoj službi Sjedinjenih Američkih Država. Vezuje ih takođe i to da obe na visoke položaje u Bajdenovoj administraciji dolaze iz Olbrajt–Stonbridž grupe, kao i da su u isto vreme (2013-2017) bile na mestu pomoćnika državnog sekretara. Rođena je u gradiću Bejker, u saveznoj državi Lujzijani 1952. godine, gde je završila i osnovne studije na Univerzitetu Države Luizijana u Baton Ružu. Master iz javne uprave pohađala je na Univerzitetu Medison-Viskonsin, a posle toga predavala političke nauke na Buknel Univerzitetu u Pensilvaniji sve dok 1982. nije postala profesionalni diplomata.
Službovala je u američkoj misiji u Ujedinjenim nacijama u Ženevi, Pakistanu, Keniji, Gambiji, Nigeriji i na Jamajci. Takođe, obavljala je i dužnost zamenika pomoćnika državnog sekretara za stanovništvo, izbeglice i migracije (2004-2006), ambasadorke SAD u Liberiji (2008-2012) i generalnog direktora i direktora ljudskih resursa Spoljne službe (2012-2013.). Pre nego što će napustiti Stejt department u vreme Trampove administracije, bila je, kako smo već rekli, pomoćnik državnog sekretara za Afriku. U vreme kampanje za predsedničke izbore 2020. godine bila je deo tranzicionog tima Džoa Bajdena, koji ju je kasnije i nominovao za ambasadorku u Ujedinjenim nacijama.
Kao profesionalni diplomata, u vrlo zapaženom skorašnjem članku u časopisu „Foreign Affairs” koautorski napisanim sa bivšim zamenikom državnog sekretara, Vilijemom Barnsom (koji je nominovan za mesto šefa Centralne obaveštajne agencije) založila se za povratak uticaja Stejt departmenta i diplomatije u spoljnoj i bezbednosnoj politici Sjedinjenih Država. Insistiranje na većem uticaju karijernih diplomata kao i većoj zastupljenosti rasnih, etničkih i drugih manjina na najvišim pozicijama u zemlji i inostranstvu, u skladu je sa onim što su predstavnici Demokratske stranke i govorili u kampanji. Oni u članku posebno ističu da „američka diplomatija treba da prihvati umanjenu, ali još uvek stožernu ulogu zemlje (misli se na SAD – prim. aut.) u globalnim poslovima.”
Imajući u vidu Trampov negativan odnos prema međunarodnim organizacijama i posebno prema američkoj ulozi u njima, jasno je da postavljenje osobe njenog renomea na ovo mesto predstavlja snažan signal onoga što su predsednik Bajden i potpredsednica Haris i podvukli prilikom posete Stejt departmentu 4. februara – da se Amerika vratila na svetsku scenu. Za razliku od predsednika Trampa koji je prvo posetio Pentagon, „dvojac” Bajden-Haris ovom svojom posetom šalje jasnu poruku, posebno svojim saveznicima o povratku multilateralizma u američkoj spoljnoj politici.
Imajući u vidu važnost Ujedinjenih nacija za našu spoljnu politiku, posebno u kontekstu pitanja Kosova i Metohije i činjenicu da će u naredne četiri godine ambasadorka Grinfild sedeti na Ist Riveru predstavljajući vodeću zemlju sveta, bilo je važno uvrstiti i nju među ključne ljude Bajdenove administracije koji će se baviti i našim prostorima.
Procena uticaja na politiku prema Srbiji: POSREDNI UTICAJ
Karijerni fokus Linde Tomas Grinfild bio je uglavnom na Africi i multilaterali. Balkan i Srbija, čak i Evropa, nisu oblasti u kojima se profilisala. Njen uticaj na politiku prema Srbiji biće posredan. Savet bezbednosti jeste mesto gde se ime naše države i naših suseda često čuje, jer je situacija na Kosovu* i Bosni i Hercegovini često predmet izveštavanja. Tomas Grinfild svakako neće u Bajdenovoj administraciji donositi ključne odluke važne za Srbiju, ali će ih predstavljati, obrazlagati i braniti.