Majkl Dž Marfi
Funkcija:
Zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove (zadužen za evropsku bezbednost).
Obrazovanje:
Diploma iz oblasti međunarodnih odnosa na Hamilton koledžu u Njujorku (1987).
Život i karijera:
Za razliku od Metjua Palmera ili Filipa Rikera, Marfi nije svoju profesionalnu karijeru započeo u Stejt departmentu. Odmah po završetku studija (1987) bio je angažovan kao pomoćnik dekana za prijem novih studenata. Godinu dana kasnije napušta Hamilton i postaje glavni pravni savetnik demokratske kongresmenke iz Tenesija, Merilin Lojd. Imajući u vidu da mu je šefica bila ugledni član Komiteta za oružane službe Predstavničkog doma, Marfijeva zaduženja uglavnom su se odnosila na oblast spoljne politike i bezbednosti. Angažovanje u ovim oblastima, čini se, profilisalo je njegov dalji karijerni put.
Nakon trogodišnje saradnje sa kongresmenkom Lojd, Marfi se 1991. godine seli u Stejt department i ostaje u Foggy Bottom-u sve do danas. Njegov rad u ovoj instituciji predstavlja svojevrsnu diplomatsku odiseju. Naime, od svojih 30 godina u Stejt departmentu Marfi je proveo više od 17 službujući u inostranstvu. Od Afrike, preko Balkana, do severa Evrope, pa nazad. Već nekoliko meseci po ulasku u američku spoljnopolitičku službu odaslat je Nigeriju gde dve godine obavlja konzularno-političke poslove, a zatim i u Kamerun. Međutim, posle četvorogodišnjeg službovanja na zapadu Afrike, fokus mu se trajno, osim u jednom kraćem periodu, premešta ka Evropi i transatlantskim odnosima.
Najpre je obavljao dužnost referenta zaduženog za NATO, a kasnije i Bugarsku. Prema vlastitom priznanju, ovo iskustvo mu je bilo od ogromnog značaja za posao koji obavlja danas. Vrlo brzo je demonstrirao operativne veštine, te je tokom dve godine bio šef osoblja, prvo pomoćnika državnog sekretara za evropske poslove, a zatim i generalnog sekretara spoljne službe. Jedan je od retkih američkih diplomata koji je imao priliku da predstavlja interese druge države. Naime, na osnovu posebnog sporazuma između transatlantskih saveznika, od 2001. do 2002. godine radio je u Kancelariji za inostrane poslove i poslove Komonvelta Ujedinjenog Kraljevstva predvodeći odsek zadužen za Ukrajinu, Belorusiju i Moldaviju. U Britaniji je ostao i naredne tri godine službujući u političkoj sekciji američke ambasade u ovoj državi.
Marfi „upoznaje” Balkan 2006. godine. Najpre je tri godine proveo kao politički savetnik u ambasadi SAD u Bosni i Hercegovini, a onda još tri kao zamenik šefa misije na Kosovu*. Dok je u Bosni njegova uloga imala politički prizvuk, jer je dosta vremena provodio sastajući se sa zvaničnicima i političkim liderima, na Kosovu* je u fokusu njegovog rada bila razvojna pomoć i razvoj Kosova* en général. U istom diplomatskom kapacitetu i na sličnim poslovima kao i na Kosovu* radio je i u Bocvani od 2012. do 2015, a kasnije se posvećuje postavljanju strateških pravaca i obuci pripadnika Foggy Bottom-a.
Na kraju se vraća svojoj ekspertizi. Direktor Kancelarije za evropsku bezbednost i političko-vojne poslove Stejt departmenta postaje 2017. godine, a vrhunac karijere doživljava imenovanjem na mesto zamenika pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove. Posebna oblast zaduženja mu je evropska bezbednost. To uključuje NATO, OEBS, čitavu Severnu Evropu i Arktik. Marfi je često naglašavao značaj saveza između SAD i evropskih država, ali je znao i da pripreti Evropskoj uniji kada je smatrao da je evropska regulativa štetna za američku vojnu industriju. U poslednje vreme veliki deo njegovog angažovanja ide u pravcu Arktika, koji postaje novo geopolitičko igralište.
Stavovi prema Srbiji i regionu
Službujući na Balkanu Marfi je često bio u senci ambasadora. Razume se, po funkciji je ambasador „prvo lice” svoje države, ali čak i kada je bio privremeni otpravnik poslova na Kosovu*, nije se previše isticao stavovima koji izlaze iz okvira retke i uobičajene diplomatske komunikacije.
Saopštenja bosanskih medija o stavovima i delovanju Majkla Marfija za vreme službovanja u BiH bila su tek sporadična. Znatno više se može saznati iz Wikileaks izveštaja. Imajući u vidu da je obavljao dužnost političkog savetnika, njegov opis posla uključivao je puno sastanaka sa zvaničnicima i političkim liderima u BiH. Marfijev osnovni utisak bio je da je saradnja među članovima predsedništva u administrativnim pitanjima loša, a u suštinskim još gora.
Ostaje zabeleženo da je ostvario blizak odnos sa Nebojšom Radmanovićem (tadašnji predstavnik Srba u predsedništvu BiH). Za njega je tvrdio da je najprofesionalniji i najmarljiviji u predsedništvu. Verovatno se zato u jednom od retkih pojavljivanja njegovog imena u medijima za Majkla Marfija tvrdi da je ovaj američki diplomata pristrastan i naklonjen Srbima. Marfi je, kao i Palmer, isticao parohijalnost i etnocentričnost koja koči napredak Bosne i Hercegovine.
U pogledu saradnje i sastanaka sa političkom elitom, njegova služba na Kosovu* imala je manje naglašenu personalnu komponentu. U središtu njegovog rada bio je razvoj. Čvrsto se zalagao za uspostavljanje vladavine prava, jačanje Kosovskih snaga bezbednosti, ali i očuvanje srpske kulturne baštine. Za vreme njegovog boravka na Kosovu*, Amerika je pomogla obnovu Hrama Svetog Nikole u Prištini, a sam Marfi je na Nikoljdan 2011. godine prisustvovao služenju liturgije.
Procena uticaja na politiku prema Srbiji: PERIFERNI UTICAJ
Imajući u vidu da Marfi u svom delokrugu nadležnosti ima izrazito široku oblast kao što je evropska bezbednost, čini se da će malo vremena posvetiti Srbiji. Zaokupljenost Arktikom, NATO-om, ruskom pretnjom i sajber bezbednošću limitiraće njegovo vreme za bavljenje Srbijom i uopšte regionom Zapadnog Balkana. U tom smislu će i njegov uticaj biti ograničen.