Majkl Karpenter
Funkcija:
Još uvek nema državnu funkciju, trenutno je direktor Pen-Bajden centra za diplomatiju i globalno angažovanje, organizaciji čiji je osnivač upravo Džozef Bajden.
Obrazovanje:
Doktorat i master diploma iz oblasti političkih nauka stečeni na Univerzitetu Kalifornije na Berkliju; diploma osnovnih studija iz oblasti međunarodnih odnosa stečena na Univerzitetu Stenford.
Život i karijera:
Karpenter pripada krugu ljudi iz Bajdenovog okruženja sa najvećim iskustvom u oblasti spoljne i bezbednosne politike SAD. Karijeru je započeo kao karijerni diplomata u Stejt departmentu, da bi je nastavio u Savetu za nacionalnu bezbednost predsednika SAD kao direktor za Rusiju. U vreme mandata Baraka Obame službovao je i kao savetnik za spoljnu politiku potpredsednika SAD Džozefa Bajdena. Potom je prešao u Pentagon, gde je obavljao funkciju zamenika pomoćnika sekretara odbrane zaduženog za Rusiju, Ukrajinu, Evroaziju, Balkan i kontrolu konvencionalnog naoružanja. Za vreme angažmana u Beloj kući i Pentagonu bio je direktno angažovan u politici SAD prema Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.
U poslednje četiri godine je na poziciji direktora Pen-Bajden centra za diplomatiju i globalno angažovanje, a pritom je i spoljni viši saradnik Atlantskog saveta i član upravnog odbora Džejmstaun fondacije. Autor je velikog broja članaka, od kojih je jedan i koautorski sa novim predsednikom Bajdenom u kome se predlaže nova i čvršća američka politika prema Rusiji. Takođe, kao spoljnopolitički analitičar je često prisutan i u najgledanijim i najtiražnijim medijima u SAD. Više puta je u proteklih šest meseci u ime Bajdenove kampanje govorio o spoljnopolitičkim temama iz njegovog opsega – računajući i balkanske teme.
Stavovi prema Srbiji i regionu
Njegovi stavovi prema Srbiji pripadaju grupi fleksibilnijih u Bajdenovom okruženju. Za vreme kampanje, više puta se viđao sa predstavnicima srpske zajednice u SAD. Šest dana pre izbora u intervjuu za beogradsku Prvu televiziju istakao je da Bajdenova administracija ima strategiju za odnose sa Srbijom i da će nastojati da poboljša odnose Beograda i Vašingtona. Kao četiri ključna prioriteta nove administracije na ovom polju u slučaju Bajdenove pobede on je istakao ulazak Srbije u EU, reforme u oblasti vladavine prava, bolje međuljudske veze dve države (lakša putovanja građana i više američkih ulaganja u Srbiju), kao i jačanje bilateralnih vojnih odnosa.
Prošle godine je zagovarao i paket od 10-15 milijardi američkog novca za Beograd i Prištinu, kako bi se podstaklo postizanje sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji. Isticao je i prethodne dobre veze Bajdena sa vlastima u Beogradu i predsednikom Vučićem kao dobar osnov za razvoj dalje saradnje, dok je kritikovao Dačića zbog poziva Srbima da podrže Trampa. Sve ovo govori u prilog da je više pristalica „šargarepe” nego „štapa” u odnosima sa Beogradom, odnosno da se ne zalaže za oštre mere prema Srbiji, već za upotrebu podsticajnih instrumenata.
U toku izborne kampanje, na svom Tviter nalogu objavio je zvaničnu platformu kampanje Bajden-Haris prema Kosovu* i Albaniji. Ovaj papir je podsećao na to šta je sve Bajden do sada uradio za Albance, ali je i naglašavao da će prekinuti „neizbalansirani pristup Trampove administracije” prema dijalogu Beograda i Prištine, što je u praksi trebalo da znači još veću naklonost Vašingtona prema Prištini. Ipak, Karpenter nije u svojim ličnim izjavama isticao ovu kritiku „neizbalansiranosti” – naprotiv, čak je i eksplicitno rekao da je dogovor u Vašingtonu o ekonomskoj normalizaciji „korak u dobrom pravcu”, a jedino je kritikovao činjenicu da je sve to urađeno mimo EU.
Dobar znak za Beograd jeste i njegov pomenuti apel za finansijskim sredstvima koja treba uložiti u ovaj region, kako bi dogovor bio održiv. Loš signal jeste da je Karpenter eksplicitno istakao u izjavi i za Prvu televiziju da smatra da dijalog Beograda i Prištine treba da bude okončan „obostranim priznanjem”. No, treba podsetiti i da je prethodno u jednom svom članku o predlogu politike SAD prema Balkanu pomenuo i da treba podržati sve što se dve strane dogovore, što ne zatvara a priori mogućnost i za opcije kao što je podela ili razmena teritorija.
Karpenter je javno iznosio i zabrinutost oko rastućeg uticaja Rusije (a i Kine i Turske) na Balkanu i otvoreno se zalagao za aktivan pristup SAD prema Zapadnom Balkanu i upotrebu različitih instrumenata za suprotstavljanje rastu uticaja ovih aktera. Pored ulaganja velikog novca u region i podsticanja integracije čitavog regiona u EU, Karpenter je ukazivao i na važnost pružanja pomoći rešavanju otvorenih pitanja u regionu, računajući i reformu ustava BiH, koja bi joj omogućila dalji put ka EU. Karpenter je, inače, prvi podelio na Tviteru i Bajdenov okvirni plan delovanja prema BiH.
Procena uticaja na politiku prema Srbiji: POTENCIJALNO ZNAČAJAN UTICAJ
Karpenter nesumnjivo ima veliki uticaj na strateško razmišljanje Bajdena o ovom regionu, čak i ako nije formalno na funkciji, ali se spekuliše da bi mogao uskoro dobiti i funkciju u Stejt departmentu i možda naslediti Filipa Rikera. U tom slučaju, imao bi jako veliki uticaj na politiku prema Srbiji – možda i ključni.