Metju Palmer
Funkcija:
zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD u Birou za evropske i evroazijske poslove (zadužen za Zapadni Balkan i egejsku regiju), specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan.
Obrazovanje:
Master diploma iz oblasti nacionalne bezbednosti na Nacionalnom ratnom koledžu (2008); master diploma iz oblasti japanskih studija na Univerzitetu Mičigen (1992); diploma osnovnih studija iz oblasti istočnoazijskih studija na Univerzitetu Vezlijan (1988).
Život i karijera:
Metju Palmer je visokorangirani karijerni diplomata SAD (klasa ministar-savetnik) sa gotovo tri decenije iskustva u regionu Evroazije. Takođe je i romanopisac, a jedan deo svoje karijere proveo je predajući na Univerzitetu Njujork. Dubinski uvid u Palmerovu biografiju i njegova dela navodi na zaključak da je diplomatija njegov poziv, zanat i ljubav. Za njega je diplomatija isto što i za Bizmarka politika – umeće mogućeg. A opet, pomalo kisindžerovski smatra da je tajna diplomatije u kompromisu, jer su očigledne pobede „više inkrementalne nego transformacione“.
U svojim delima i tekstovima, poput onog pisanog za čuveni magazin Time, pokušavao je da opovrgne tvrdnju Ser Henrija Votona da je „ambasador častan gospodin poslat u inostranstvo da laže za dobro svoje zemlje“. Ipak, priznaje da diplomate „probiraju činjenice, izostavljaju neprijatnosti iz svojih narativa i bez milosti manipulišu jezikom da bi izneli svoje stanovište“.
Profesionalnu karijeru započinje u Stejt departmentu 1992. godine, a već godinu dana kasnije odlazi na prvu inostranu službu. Odredište – ni više ni manje nego ratom zahvaćena Jugoslavija – Beograd. Prestonica Srbije će postati stalno odredište ovog američkog diplomate. Na neki način i njegova profesionalna sudbina, ali i životna, imajući u vidu da je Metju Palmer nadaleko čuven kao „srpski zet“. Sve do prve inostrane službe Balkan nije bio u središtu njegov karijernog fokusa. Tokom studija se usredsredio na oblast Istočne Azije u kojoj, do sada, nije službovao.
U opisu njegovog posla bila su i oblasti Južne, Jugoistočne i Centralne Azije, Severne Afrike, Istočnog Mediterana, a od 2003. do 2006. godine službovao je i kao šef političke sekcije u ambasadi SAD u Nikoziji. Kraći period je proveo i u multilaterali. Od 1995. do 1997. godine bio je član misije SAD pri Ujedinjenim nacijama, tačnije, tima koja je vodila Madlen Olbrajt. Kao šefica misije, a kasnije i kao državna sekretarka, Olbrajtova je imala snažan uticaj na Palmerov karijerni put. Njihova veza i dalje ostaje snažna, što za Srbiju ni najmanje nije beznačajno.
Uprkos svim državama i regionima u kojima je Palmer službovao ili su bili predmet njegove diplomatske analize, čini se da je reč samo o privremenim skretanjima sa „balkanske rute”. Više od jedne decenije proveo je motreći na naše prostore, od toga 5 godina službujući u prestonici Srbije. Kako sam ističe, Balkan je „bio, sada je i biće centar njegovog sveta” i region prema kome gaji posebna osećanja.
Palmer među oblasti svoje ekspertize uvrštava kriznu diplomatiju. I zaista, ovaj američki diplomata je uvek bio bio prisutan prilikom donošenja ključnih odluka za našu državu. Najpre je boravio u Beogradu (1993-1995) u vreme prelamanja rata u Bosni i Hercegovini. Zatim je od 1997. do 1999. u Stejt departmentu bio zadužen za bivšu Jugoslaviju, a kao zamenik šefa američke delegacije bio je prisutan na mirovnim pregovorima u Rambujeu. Posle Rambujea, 12 godina provodi u Stejt departmentu, Savetu za nacionalnu bezbednost i službujući na Kipru, baveći se pretežno Istočnim Mediteranom, Kavkazom i Jugoistočnom Azijom.
Ipak, 2011. godine, tek nešto posle otpočinjanja tehničkog dijaloga između Beograda i Prištine, vraća se u ambasadu SAD u Beogradu gde obavlja dužnost političkog savetnika do 2014. godine. Dva leta kasnije postaje direktor kancelarije zadužene za Jugoistočnu Evropu u okviru Stejt departmenta, a konačno 2018. godine imenovan je na mesto zamenika pomoćnika državnog sekretara i specijalnog predstavnik SAD za Zapadni Balkan.
Nekako se ne čini slučajnim da je Palmer prisutan – u Beogradu ili kroz nadležnost – u svim terminalnim fazama pokušaja razrešavanja „kosovskog čvora“. Možda su mu baš zato nedeljnik Vreme i Dojče vele nadenuli nadimak „Holbruk za 21. vek“. U ovom trenutku se ne može naslutiti kada će do nekog trajnijeg rešenja za KiM doći, zna se samo da se približava. Ipak, sa velikom dozom izvesnosti se može reći da će Metju Palmer biti deo tog procesa.
Stavovi prema Srbiji i regionu
Palmer je, kao i mnogi drugi istaknuti poslenici Stejt deparmenta zaduženi za balkansko podneblje, predstave o Srbiji i regionu počeo da gradi 90-ih godina u vreme krvavog gašenja nekada velike ideje – Jugoslavije. Koliko je taj period bio uticajan (možda i formativan), najbolje govori Palmerov roman „Vuk iz Sarajeva“. Iako je reč o fikciji, samo navođenje da tematika pokriva sećanje na srebrenički masakr, da je ključni akter ovog trilera američki diplomata u Sarajevu, a glavni negativac bosanski Srbin, upućuje da senka 90-ih koja prekriva pune dve decenije odnosa Srbije i SAD u 21. veku, nije mimoišla ni ovog američkog diplomatu. Međutim, valja i napomenuti da, za razliku od Brajana Hojta Jia ili Kajla Skata, Palmer poseduje više diplomatske veštine, takta i senzibiliteta za pozicije Srbije. Za državu koja se teško nosi sa ranama 90-ih i narod kojem je muka od belega krivca i za ono što jeste i ono što nije učinio, to je nekada i presudno.
Metju Palmer je još tokom prvog službovanja u Beogradu (1993-1995) bio pohvaljen od strane direktora Centralno obaveštajne agencije za izuzetne izveštaje. Istovremeno se sticao utisak da je njegov uticaj, pogotovu na balkanske prilike, često nadilazio funkciju koju je u tom trenutku obavljao. Možda je takvom utisku doprinosila činjenica da je, po pravilu, bio prisutan u prelomnim trenucima na Balkanu i u Srbiji, a da su njegovi stavovi, isto tako po pravilu, izmicali javnosti. Tek imenovanje na mesto specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan dovodi do saznanja o Palmerovim stavovima. Zapravo, ne baš Palmerovim, jer ovaj američki diplomata smatra da osnovni zadatak diplomate iznošenje stavove vlastitih država i da je i diplomatama, kao i monarsima, strano prvo lice jednine.
Metju Palmer retko u svojim javnim obraćanjima izlazi van okvira zvanične američke politike, a čini se još ređe izvan onoga što se smatra pristojnom diplomatskom komunikacijom. Smatra da je Zapadni Balkan region značajnih prilika, ali i izazova kao što su „korupcija, krhkost vladavine prava, anemični ekonomski rast, nasilni ekstremizam, etničke tenzije i ugrožavanje demokratskih normi“. Istovremeno, sve probleme smatra rešivim, a stav da je budućnost Balkana određena njegovom istorijom duboko pogrešnim. Jedini ispravni put za države Zapadnog Balkana po njemu je put u Evropsku uniju i NATO, za one države koje to žele. U Rusiji vidi malignog aktera koji podstiče stalne podele i protivi se rešenjima koja bi mogla doneti stabilnost u regionu.
Palmer smatra da je sveobuhvatni sporazum o normalizaciji između Beograda i Prištine jedino rešenje za kosovski problem. Veruje da treba da bude donet na temelju kompromisa i pod okriljem Evropske unije. Prepušta ulogu u vođenju procesa Briselu, a Sjedinjene Države vidi kao stranu zainteresovanu za uspeh koja će učiniti sve što može da do sporazuma dođe. Iako smatra da niko ne treba da nameće rešenje, već da ono treba da bude deo „lokalnog vlasništva”, ističe da za SAD nije svako rešenje prihvatljivo, već samo ono koje je primenjivo, trajno i ne proizvodi nestabilnost u stranama sporazuma i čitavom regionu.
Sa druge strane, Palmer vidi Prespanski sporazum postignut između Grčke i Severne Makedonije kao model rešavanja bilateralnih izazova na Zapadnom Balkanu. Za njega je on najveći diplomatski uspeh, jer je proizašao iz kompromisa. Upravo takav vid kompromisa smatra da je potreban u Bosni i Hercegovini kako bi se izmenio Dejtonski sporazum i strukture vlasti u oba entiteta. Za njega je politička elita u BiH „razočaravajuća, parohijalna, nacionalistička, nesklona riziku” i ne čini ništa da pomogne građanima. Svedočeći pred Pod-komitetom za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju američkog Senata, istakao je da Sjedinjene Države moraju da pomognu proces reformi, istovremeno suzbijajući kineski i ruski uticaj, kroz investicije i razvojnu pomoć.
Na kraju, valja reći da Palmer procenjuje da će nova (Bajdenova) administracija slediti američku višedecenijsku politiku prema Zapadnom Balkanu. U intervjuu datom za albansku televiziju RTSH sredinom januara istakao je da veruje kako će američka politika biti konzistentna, jer su takvi i američki interesi. Taj interes prema regionu se zasniva na miru, stabilnosti, napretku i integraciji u evropske i evroatlantske strukture.
Procena uticaja na politiku prema Srbiji: ZNAČAJAN UTICAJ
Malo je ljudi u Vašingtonu koji tako dobro poznaju naš region kao što je Metju Palmer. Imajući to u vidu, ali i funkciju koju trenutno obavlja, Palmer će verovatno biti jedan od činovnika koji će ponajviše uticati na kreiranje i sprovođenje američke politike prema našem regionu i Srbiji.