Američki izbori

ODUSTAO 01. MARTA 2020. GODINE 

Prethodni položaji: Iako nema preveliko političko iskustvo, važnu stavku u Butidžidževoj prošlosti igra njegovo pristupanje rezervnim snagama američke mornarice 2009. godine. Služio je u mornarici do 2017. sa činom poručnika (lieutenant). Od 2012. godine do 2020. godine obavljao je funkciju gradonačelnika grada Saut Bend, kao najmlađi gradonačelnik u istoriji ovog grada od oko 100.000 stanovnika. Za vreme gradonačelničkog mandata 2014. godine uzeo je odsustvo sa dužnosti, kako bi služio u američkoj vojsci, provodeći sedam meseci u Avganistanu.

Obrazovanje: diplomirao je na najpre na Harvardu (Harvard University), u oblasti istorije i književnosti, a kasnije, zahvajjuči tome što je dobio prestižnu Rods na Oksfordu, na kome je stekao master diplomu u oblasti filozofije, političkih nauka i ekonomije.

Detinjstvo i privatni život

Pit Butidžidž je rođen 19. januara 1982. godine i najmlađi je kandidat na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine. Njegov otac je sa Malte, a po dolasku u SAD radio je kao profesor na Univerzitetu Notr Dam (Universtity Notre Dame).

Butidžidž se 2015. godine javno deklarisao kao homoseksualac. Stoga, on je prvi deklarisani homoseksulac koji je ušao u trku za predsedničku nominaciju i istoriji SAD. Nadimak u medijima mu je „Gradonačelnik Pit“ Mayor Pete, zbog uspešne gradonačelničke karijere u svom rodnom mestu.

Politička karijera

Butidžidž nema zavidnu političku pozadinu, ali bi trebalo spomenuti da je učestvovao kao volonter u predsedničkim kampanjama Džona Kerija (John Kerry) i Baraka Obame (Barack Obama).

Važnu stavku u Butidžidževoj prošlosti igra i njegovo službovanje u rezervi američke mornarice od 2009. do 2017. godine. Bio je gradonačelnik mesta Saut Bend u Indijani od 2012. do 2020. godine, a mandat je završio sa velikom popularnošću među sugrađanima.

Politički stavovi

Imigracija

U pogledu imigracija, Butidžidž se, kao i većina ostalih kandidata Demokratske partije, ne slaže sa imigracionom politikom koju vodi aktuelni predsednik SAD, Donald Tramp. Posmatrajući ovaj problem kroz prizmu ekonomije, Butidžidž zaključuje da je neophodno ubrzati procese dobijanja državljanstva kako bi američka ekonomija napredovala.

Zalaže se za reformu pravila za dobijanje viza kako bi se olakšalo njihovo produženje u zajednicama koje imaju problema sa starenjem stanovništva ili su ekonomski nerazvijene. Što se tiče same sigurnosti na granicama, Butidžidž daje prednost investiranju u tehnološka rešenja i njihovu primenu u odnosu na radikalnije vidove zaštite granica i graničnih prelaza.

Zdravstvena zaštita

U središtu Butidžidževog plana zdravstvene zaštite nalazi se program pod nazivom Medicare for All Who Want It. Sa obzirom da smatra da je sadašnji sistem zdravstvene zaštite preskup i nepristupačan, Butidžidž želi da ovim programom stvori kvalitetan, jeftiniji i pristupačniji sistem državne zdravstvene zaštite.

Ovim planom se dozvoljava Amerikancima koji žele da sačuvaju svoj sistem privatne zdravstvene zaštite da to i učine, po čemu se ovaj kandidat razlikuje od nekih svojih konkurenata (Elizabet Voren i Bernija Sandersa). Ideja je dozvoliti američkim državljanina da odaberu ono što smatraju da im je korisnije.

Ovaj program bi se finansirao prvenstveno porezima koji bi bili nametnuti velikim korporacijama, kao i viškom koji bi nastao ako bi se državi omogućilo da pregovara o cenama lekova sa farmaceutskim kompanijama.

Spoljna politika

U oblasti spoljne politike, Butidžidž smatra da je bitna drastična promena diskursa kako bi se okončali postojeći ratovi i kako bi se pažnja preusmerila na potencijalne buduće pretnje demokratiji širom planete. Zalaže se za povratak SAD u Iranski nuklearni sporazum, ne kao uslugu Iranu, već zbog toga što to predstavlja potencijalnu pretnju za bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

Takođe smatra da mirovnim pregovorima sa Severnom Korejeom ne mora da prethodi njena potpuna denuklearizacija, već da je moguće da se ova dva proces uporedo uporedo odvijaju kako bi se malim koracim stiglo do konačnog cilja.

U odnosima sa Rusijom insistira na obnovi partnerstva sa evropskim državama (članicama NATO), kao vid protivteže Putinovom režimu i smatra da bi se na taj način obezbedio mir i stabilnost u čitavoj Evropi pa i svetu. U sukobu Izraela i Palestine kao jedino rešenje vidi formiranje dve države, i na tome će insistirati bez obzira na pretenzije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua (Benjamin Netanyahu).

Želi da popravi odnose sa Meksikom kao najbližim susedom i važnim ekonomskim partnerom, i insistira na zajedničkom delovanju svih zemalja sveta kako bi se pronašlo rešenje za narastajuće klimatske promene.

Ekonomija

Da bi se vratila ravnoteža u ekonomiji SAD, Butidžidž smatra da je neophodna aktivnija uloga države, kako bi se ekonomsko klatno pomerilo od velikih korporacija ka radničkoj klasi, za koju smatra da je u stagnaciji već nekoliko godina.

Zalaže se za veće javne investicije kako bi se stvorile jeftinije i privlačnije alternative u školstvu i zdravstvu za pripadnike srednjeg sloja stanovništva SAD, kao vid protivteže privatnom sektoru. Takođe zastupa jednake plate za sve društvene grupe, i ukidanje raznih barijera koje prave razlike među radnicima (prvenstveno vezane za rasu i pol).

Obrazovanje

Glavni problem sa američkim obrazovnim sistemom je, smatra Butidžidž, to što nije dovoljno pristupačan đacima i studentima koji dolaze iz porodica i sredina koje nemaju visoka primanja. Rešenje za ovaj problem Butidžidž vidi u dodatnom finansiranju raznih programa koji nastoje da smanje razlike između delova države sa visokim i niskim primanjima (kao što je program Title I).

Primat u obrazovanju Butidžidž stavlja na predškolsko i osnovno obrazovanje, sa posebnom željom da se ono poboljša u K-12 državnim školama. Visoko obrazovanje bi se učinilo privlačnijim besplatnom školarinom za studente koji dolaze iz porodica sa niskim i srednjim primanjima, na državnim univerzitetima. Povećanje profesorskih i učiteljskih plata, kao i povećanje broja profesora i učitelja koji dolaze iz afroameričkih zajednica su još neke od karakteristika Butidžidževog plana za reformu obrazovnog sistema.

Životna sredina i energija

U pogledu zaštite životne sredine, Butidžidž nastoji da obezbedi svim, a ne samo razvijenijim delovima SAD, da se zaštite od prirodnih katastrofa i da učestvuju u borbi protiv klimatskih promena. Butidžidž smatra da promene počinju već na lokalnom nivou (što svara mogućnost za veće sindikalno angažovanje) i da bi se prelazom na čistu energiju otvorila mogućnost za otvaranje novih radnih mesta širom Sjedinjenih Država.

Neke od njegovih ideja su: formiranje tzv. American Clean Energy Bank koja bi izdavala povoljne kredite i zajmove kako bi promovisala obnovljive izvore energije, stvaranje komisije koja bi bila aktivna na lokalu i koja bi obezbeđivala sredstva za sanaciju štete uzrokovane prirodnim katastrofama (Disaster Commision), ponovno pristupanje Pariskom klimatskom sporazumu i preuzimanje jedne od vodećih uloga u borbi protiv klimatskih promena i promovisanju obnovljivih izvora energije u zemljama u razvoju.

Abortus

Butidžidž smatra da je abortus osnovno pravo svake žene, i da se stoga ovo pravo žena ne sme dovoditi u pitanje.

Kontrola oružja

Kontrola oružja je jedan od gorućih problema američke politike i Butidžidž smatra da su neophodne reforme u ovom polju kako bi se povećala bezbednost građana SAD, kako u javnom tako i u privatnom životu.

Njegov plan reforme ovog pitanja se sastoji iz više tačaka, od kojih su najbitnije: uvesti ozbiljniju kontrolu ličnosti koja izraze želju za posedovanjem oružja (tzv. background check), doneti zakone koji će omogućiti članovima porodice i bliskim prijateljima da apeluju na oduzimanje vatrenog oružja licu za koje smatraju da može da povredi sebe i ljude iz njegove okoline (tzv. red flag laws), zabraniti širenje ideologija koje promovišu mržnju i razne vidove diskriminacije (naročito preko interneta i društvenih mreža).

Prava LGBTQ osoba

Sa obzirom na svoju seksualnu orijentaciju, jasno je da se Pit Butidžidž zalaže za potpunu slobodu izražavanja i slobodu izbora pripadnika LGBTQ zajednice. Pored toga, nastoji da: iskoreni diskriminaciju koju ove osobe doživljavaju u pravosuđu, federalnim zakonima suzbije zlostavljanje motivisano seksualnošću druge osobe, kao i da spreči širenje HIV virusa i obezbedi jeftine lekove i preglede svim slojevima društva.