Način izbora i dužina trajanja mandata kongresmena i senatora jasno su određeni Ustavom Sjedinjenih Država. Međutim, postoje slučajevi u kojima se mandat izabranih kandidata završi pre predviđenog roka. Tada se održavaju tzv. specijalni izbori sa ciljem da se popuni upražnjeno mesto.
To mesto najčešće ostaje upražnjeno smrću – svežiji i poznatiji primer takve situacije je smrt republikanskog senatora iz Arizone, Džona Mekejna (John McCain), ostavkom iz privatnih razloga, ali i usled pritiska javnosti nakon skandala i preuzimanjem druge funkcije. Postoje i drugi načini koji nisu tako česti kao što je ponavljanje izbora ili penzionisanje kongresmena.
Razlika između redovnih i specijalnih izbora
Redovni izbori za predstavnike Predstavničkog doma se sprovode svake dve godine u 435 jednomandatnih izbornih jedinica – kongresnih distrikta (Congressional District). Tradicionalno se održavaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru. Oni se održavaju kako u godini kada se bira predsednik tako i u sredini njegovog mandata (mid-term election). Mesta u Predstavničkom domu se isključivo popunjavaju specijalnim izborima u distriktu čiji je predstavnik istupio sa funkcije (najčešće je potrebno izmedju 3 i 6 meseci da se izabere novi predstavnik od momenta kad je mesto ostalo prazno).
Ipak, i od ovog pravila postoje odstupanja. U situacijama kada distrikt izgubi predstavnika u poznoj fazi mandata u Predstavničkom domu, najčešće je to najranije 6 meseci od godine kada se održavaju redovni izbori, država može da ostavi mesto upražnjeno. Procedura sprovođenja specijalnih izbora je identična sa redovnim izborima. Najveći broj specijalnih izbora spada u izbore za članove Predstavničkog doma što je i logična posledica kada se uzme u obzir brojčani odnos između članova Domova.
Redovni i specijalni izbori
Trenutni, 116. saziv Kongresa je u prošloj godini već organizovao tri specijalna izbora – dva u Severnoj Karolini (3. i 9. Kongresni distrikt) i jedan u Pensilvaniji (12. Kongresni distrikt) koji su rezultovali u pobedama republikanaca, dok su za 2020. godinu zakazani specijalni izbori u Kaliforniji (25. Kongresni distrikt), Merilendu (7. Kongresni distrikt) i Viskonsinu (7. Kongresni distrikt).
Tri pobede republikanaca na specijalnim izborima 2019. su bile ostvarene u distriktima gde je Donald Tramp osvojio više glasova na predsedničkim izborima 2016. godine, dok se na predstojećim izborima može očekivati neizvesna borba za poziciju u Kaliforniji, ali i nešto manje neizvesne pobede demokrata u Merilendu i republikanaca u Viskonsinu.[1]
Svi osim jednih specijalnih izbora za aktuelni saziv Kongresa organizovani su nakon smrti ili ostavke kongresmena. Jedini izuzetak su izbori u 9. distriktu Severne Karoline gde su izbori bili poništeni zbog neregularnosti. Pored izbora u ove tri države, lista se može još proširiti jer do redovnih izbora u novembru ima dovoljno vremena za organizovanje novih specijalnih.
Kada su u pitanju mesta u Senatu, svakoj državi su dodeljena 2 mesta (ukupno 100) na kojima senatori ostaju 6 godina. Sve države su podeljene u 3 klase – svaka sadrži po 33 senatora (pri čemu III klasa ima jednog člana više). Nijedna država nema dva senatora u istoj klasi pa je time onemogućena da bira oba svoja senatora u okviru istih izbora – izuzetak su specijalni izbori kojima se popunjavaju mesta koja su vanredno ispražnjena. Svaka klasa bira svoje senatore na svake 2 godine. Primera radi, 2020. će biti organizovani izbori senatora iz II klase koji su na svoje pozicije izabrani na izborima 2014, a stupili na funkcije 2015. godine.
Za popunjavanje praznih mesta u Senatu procedura zavisi od države do države. Trenutno, u 14 država postoji praksa obaveznih specijalnih izbora koji se održavaju u odvojenim terminima od redovnih, a to su: Alabama, Aljaska, Viskonsin, Vašington, Vermont, Konektikat, Luizijana, Masačusets, Misisipi, Oregon, Oklahoma, Rod Ajlend, Severna Dakota i Teksas.
Rok u kome država organizuje izbore određuje ona sama i može varirati od 30 dana, što praktikuje Oklahoma, pa do 180 dana koliko je propisao Vermont. Najčešće je to period od 60 do 90 dana nakon što je mesto u Senatu ostalo upražnjeno. U ovim državama, takođe, postoje izuzeci, kao i u Predstavničkom domu, za situacije kada senatorsko mesto ostane upražnjeno, a generalni izbori su blizu. Dve države, Arizona i Džordžija, će u 2020. godini organizovati svoje specijalne izbore za senatorska mesta, ali u okviru termina redovnih izbora, 3. novembra. U Arizoni se očekuje izjednačena trka za ovu poziciju[2], dok u Džordžiji blagu prednost imaju republikanci.[3]
[1] Više o ovome: „Special elections to the 116th United States Congress (2019-2020)”, Ballotpedia.
[2] “Here’s who we think will win the 2020 elections in Arizona”, Politico, November 11th 2019
[3] Isaac Sabetai, Election 2020: Inside Georgia’s Senate Races