Viktorija Nuland
Funkcija:
Podsekretarka za političke poslove u Stejt departmentu
Obrazovanje:
Diploma iz oblasti ruske literature, političkih nauka i istorije na Univerzitetu Braun (1983).
Život i karijera:
Viktorija Nuland (Victoria Jane Nuland) pripada jednoj od najznačajnijih američkih porodica intelektualaca i javnih delatnika. Njen svekar, Donald Kejgan, najveći je živi poznavalac Peloponeskog rata i nekadašnji profesor klasičnih studija na Univerzitetu Jejl, dok je njen muž Robert Kejgan, poznati spoljnopolitički stručnjak i autor mnogobrojnih važnih knjiga od kojih su neke poput „O raju i moći: Amerika i Evropa u novom svetskom poretku” ili „Povratak istorije i kraj snova” prevedene i kod nas. Takođe, dever joj je Frederik Kejgan, odličan znalac vojnih pitanja, pogotovo rata u Avganistanu i Iraku, a njegova žena Kimberli Kejgan nalazi se na čelu Instituta za proučavanje rata (The Institute for the Study of War).
Nuland je karijerni diplomata, sa 32 godine staža u diplomatiji i tokom demokratskih i za vreme republikanskih administracija. Diplomirala je rusku književnost, istoriju i političke nauke na Univerzitetu Braun 1983. godine. U skladu sa tim, njena diplomatska karijera bila je u početku fokusirana na zemlje Sovjetskog Saveza. Službovala je u Moskvi i bila „desk officer” za ovaj deo sveta posle kraja Hladnog rata. U vreme prve Klintonove administracije, dok je zamenik državnog sekretara bio Strob Talbot, obavljala je funkciju šefa njegovog kabineta, od 1993. do 1996. godine. Potom, bila je i zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost potpredsednika Dika Čejnija, zamenica ambasadora i ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država pri NATO.
Posle povratka u Vašington bila je portparolka Stejt departmenta i specijalni izaslanik za Sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi. U vreme druge Obamine administracije, od 2013. do 2017. godine služila je kao pomoćnik državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove, gde se našla u centru pažnje zbog izbijanja krize u Ukrajini i sveukupnog pogoršanja rusko-američkih odnosa. Posle odlaska sa ove funkcije bila je dve godine na čelu jednog od uticajnijih vašingtonskih tink-tenkova, Centra za novu američku bezbednost (Center for a New American Security), a u februaru 2019. godine prelazi kao saradnik u Brukings (The Brookings Institution) i poznatu konsultantsku kuću Olbrajt-Stonbridž koja okuplja veliki deo nekadašnjih visokih službenika iz vremena demokratskih administracija i na čijem je čelu bivša američka državna sekretarka, Medlin Olbrajt.
Gospođa Nuland je poznata kao sposobna i energična osoba, oštrog jezika i brze misli, koja ne preza ni od teških reči kad je u pitanju odbrana njenih argumenata i američkih interesa (treba se samo setiti snimljenog razgovora i njenih nepristojnih reči na račun uloge EU u ukrajinskoj krizi). Dolazak na mesto podsekretara za političke poslove, što je treća funkcija u hijerarhiji Stejt departmenta, osobe njenog pedigrea službe u administracijama obe glavne američke partije, znači pokušaj da se američka spoljna služba ojača profesionalcima i ubede oni koji su napustili Stejt department u vreme Trampove administracije da se vrate.
Stavovi prema Srbiji i regionu
Što se tiče njenog viđenja balkanskih prostora, kao nekog ko se čitavog života bavio Evropom, posebno njenim istočnim delom i Rusijom, jasno je da je to osoba već izgrađenog mišljenja i snažnih stavova.
Prilikom posete Srbiji u julu 2015. godine i njenih susreta sa najvišim zvaničnicima, predstavnicima civilnog društva i političkih stranaka, podržala je naš put ka Evropskoj uniji, ali i posebno naglasila pomoć u postizanju energetske bezbednosti Srbije, što posredno znači podsticaj za udaljavanje od Rusije. Imajući u vidu da je to bilo u vreme kad je tadašnji američki državni sekretar, Džon Keri, označio Srbiju kao jednu od zemalja „na liniji vatre” u sukobu Moskve i Vašingtona to je bilo sasvim razumljivo. Budući da se situacija u rusko-američkim odnosima nije drastično promenila na bolje kao i dodatni faktor prisustva Kine na našim prostorima (čije će obuzdavanje verovatno biti jedan od prioriteta i ove administracije) ne treba smetnuti sa uma ono na šta nas upozorava Dragan Bisenić da je „Balkan idealan za proksi sukobe” odnosno, drugim rečima „proksi Hladni rat”.
Po njemu, „uključivanje ’starih asova’ sa jasnim profilom, poput Medlin Olbrajt, ukazuje na to da će strane koje su im najbliže, albanska i bošnjačka, očekivati maksimalizaciju svojih zahteva. Bivša državna sekretarka ima i imaće brojne kanale, ako ne i čitavu mrežu uticaja na Balkanu. Čak i ako Bajden prepusti Balkan profesionalcima, oni će tim pre nastojati da se potpuno distanciraju od Trampove balkanske politike“. U svemu ovome, Viktorija Nuland će imati jednu od odlučujućih uloga.
Procena uticaja na politiku prema Srbiji: POTENCIJALNO ZNAČAJAN UTICAJ
Imajući u vidu da trenutno zauzima treće mesto u hijerarhiji Stejt departmenta, Viktorija Nuland neće imati prostora da se posveti Srbiji i Balkanu, kako je to činila sa mesta pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove (2013-2017). Ipak, može se očekivati da, zahvaljujući vrsnoj ekspertizi, bude konsultovana o važnim pitanjima za našu državu i region.