Ajova

Ajova je jedna od saveznih država koje pripadaju regionu koji se naziva američkim Srednjim zapadom (eng. Midwestern United States). Takođe, reč je o državi čije stanovništvo istorijski nije odlučno opredeljeno ni za republikansku ni za demokratsku partiju, te je, kako se predsednički izbori sve više bliže, postalo centralno pitanje kako će se u odsutnom trenutku njeni građani izjasniti.

Ulozi sa Ajovom nisu mali ni za jednog od kandidata na predsedničkim izborima. Ova savezna država sa svojom populacijom od preko 3 miliona stanovnika i 6 delegata u Elektorskom koledžu može da bude baš jedna od onih koje će igrati odlučujuću ulogu na predstojećim predsedničkim izborima.

Kratak osvrt na istoriju

Od sticanja statusa savezne države, daleke 1846. godine, pa sve do 1988. godine, Ajova je pripadala republikanskom taboru i vodila se kao vrlo izvesna „crvena“ država kada su u pitanju predsednički izbori. Ipak, od te 1988. godine, kada se 57,71% građana Ajove odlučilo za demokratskog kandidata Majkla Dukakisa, Ajova je neko vreme važila za saveznu državu koja je pretežno naklonjena Demokratskoj partiji.

Međutim, podrška demokratskim predsedničkim kandidatima traje tek do izbora 2004. godine kada su se njeni građani ponovo odlučili da „promene boje“ i daju podršku republikanskom kandidatu Džordžu Bušu Mlađem (razlika u glasovima se svela na svega 10 hiljada, ili 0,67% u odnosu na protivkandidata Džona Kerija). Od tada se naklonost građana Ajove još češće menjala i prelazila sa republikanskih na demokratske kandidate sa vrlo malim razlikama u broju glasova i naizgled bez ikakvog predvidivog obrasca i pravila.

Upravo zbog ovakve nepredvidivosti i naočigled nasumičnog priklanjanja republikancima i demokratama Ajova važi za jednu od kolebljivih država (swing states) za koje se veruje da su ključne u ostvarivanju konačne pobede na predsedničkim izborima. Usled same prirode američkog izbornog sistema i modela winner takes it all (pobednik nosi sve) kada je reč o biranju predsedničkih kandidata na prajmarisima, a zatim i predsednika na opštim izborima (u svim državama osim Nebraske i Mejna), za kampanje i kandidate Ajova je postala jedna od najbitnijih bojnih polja na kojima se odmeravaju snage, upotrebljavaju najintenzivnije marketinške strategije i čini sve kako bi se kolebljivi birači (swing voters) privukli na svoju stranu.

majući u vidu poslovičnu neodlučnost građana Ajove, ova inače naizgled ne previše relevantna savezna država (daje svega 6 od 538 elektora) za vreme izborne trke pretvara se u jedno od velikih pitanja na agendi svih timova koji rade na planiranju predsedničkih kampanja.

Značajne političke ličnosti

Trideset i prvi predsednik SAD Herber Huver rođen je u mestu Vest Brenč (West Branch) u Ajovi. Huver je isticao da je ponosan na svoju državu rođenja, iako ova država nije i njegova „politička kolekva“, imajući u vidu da se još u detinjstvu sa svega devet godina preselio u državu Oregon.

Deo svoje karijere u ovoj državi proveo je i četrdeseti predsednik Ronald Regan, koji je živeo u Ajovi od 1932. godine, gde je radio kao sportski komentator za različite radio stanice, da bi se 1937. godine iz Ajove se uputio direktno u Holivud rešen da se probije kao glumac.

Pored toga, u Ajove je rođen, živeo, i započeo političku karijeru i Henri Valas, potpredsednik SAD u većem periodu Drugog svetskog rata (od januar 1941. do januara 1945. godne), za vreme predsednikovanja Franklina Delana Ruzvelta.

Uz malo sreće, Valas je mogao postati i predsednik SAD nakon Ruzveltove smrti 1945. godine, da ga na unutarstranačkim izborima 1944. godine konzervativno krilo demokrata nije blokiralo u nameri da se ponovo kandiduje za potpredsednika SAD.

Umesto njega, kandidat za potpredsednika postao je Hari Truman, koji će ubrzo naslediti predsednika Ruzvelta, a kome će Valas neuspešno pokušati da se suprotstavi i 1948. godine, i to kao kandidat Progresivne partije.

Pored pomenutih političara iz 20. veka, treba istaći i čuvenog generala Genvila Dodža, jednog od najvažnijih lica armije Severa u Građanskom ratu, koji je i osnivač vojne obaveštajne službe SAD. General Dodž je rođen u Masačusetsu, ali je ključni deo političke karijere nakon penzionisanja obavljao u Ajovi, čiji je predstavnik bio i u Predstavničkom domu američkog Kongresa od 1867. do 1869. godine. Dodž je u Ajovi živeo do svoje smrti 1916. godine.

Ajova danas

Kada je reč o ovogodišnjim predsedničkim izborima i dalje je za većinu analitičara teško predvideti kojoj strani će se građani Ajove prikloniti tokom glasanja, mada se u velikom broju slučajeva ipak prednost daje Republikanskoj partiji i trenutnom predsedniku Donaldu Trampu, u odnosu na demokratskog kandidata Džozefa Bajdena. Postoji više razloga za takvo stanje. Možda je više od drugih faktora značajno to što je na unutarpartijskim izborima Demokratske partije u Ajovi najviše glasova osvojio Pit Butidžidž, a Džozef Bajden se našao tek na četvrtom mestu među demokratskim kandidatima po broju glasova i delegata. Mala popularnost Bajdena među glasačima iz Ajove uticala je na nešto nepovoljnije prognoze u pogledu uspeha demokratskog predsedničkog kandidata na izborima u novembru.

S druge strane, trenutni predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ali i kandidat republikanaca za drugi predsednički mandat, Donald Tramp, je kao i u svim drugim saveznim državama na unutarpartijskim izborima ostavio sve ostale republikanske kandidate daleko iza sebe po broju glasova. On je u Ajovi osvojio 97% glasova i 39 delegata, dok je Bil Veld koji se našao na drugom mestu osvojio izuzetno skromnih 1,3% glasova i jednog delegata. S obzirom na to da je Tramp u predsedničku trku ušao kao incumbent, nije neobično to što je znatno lakše nego Bajden izašao na kraj sa konkurencijom tokom prajmarisa. Takođe, i ništa manje bitno, čini se i da su republikanski glasači i sama partija daleko manje podeljeni oko toga ko treba da ih predstavlja i ko ima najveće šanse da pobedi u novembru. Takvo stanje nepodeljenosti može značajno uticati na konačni ishod izbora u Ajovi.

Poslednji vrlo bitan činilac koji se može preliti na rezultat predsedničkih izbora jesu i izbori za Senat. Republikansku partiju predstavlja Džoni Ernst, dobro poznato ime u Ajovi i osoba koja trenutno, zajedno sa republikancem Čarslom Greslijem, predstavlja Ajovu u Senatu. Sa druge strane, kandidat demokrata je Tereza Grinfild, mlada preduzetnica bez puno prethodnog iskustva u politici. Većina analiza i ovde malu prednost daju republikanskom kandidatu uprkos tome što je Ernst izgubila na popularnosti među zemljoradnicima Ajove usled podrške uvođenju određenih dodatnih taksi za poljoprivrednike. Čak i uz taj minus, demokrate već godinama unazad nisu u mogućnosti da okupe veliki broj glasača van velikih gradskih centara i dobiju ovo mesto u američkom Senatu.

Pitanje Ajove moraće da ostane otvoreno do samog kraja jer je teško uočiti ikakav konkretan istorijski obrazac po kome bi se moglo pretpostaviti kako će konačno opredeljenje glasača izgledati. Isto tako nije moguće konkretno i samouvereno zaključiti kako će specifičnosti 2020. godine uticati na ovu vrlo podeljenu saveznu državu na kraju predsedničke trke. Iako većina analitičara smatra da će konačni rezultat blago ići u korist Republikanske partije i Donalda Trampa, ne smemo isključiti mogućnost da se na izborima 3. novembra građani Ajove ponovo „pokolebaju“.