Minesota, država Srednjeg zapada (engl. Midwest), do Frenklina Delana Ruzvelta republikanska, potom „kolebljiva“, a poslednje četiri i po decenije demokratska država.
Na poslednjih jedanaest predsedničkih izbora Minesota je glasala za kandidata Demokratske partije, a od 2006. godine Demokrate su pobeđivale i na svim izborima za Senat ili guvernera u ovoj državi.
Anketa koju je radio Fox krajem jula, pokazala je da Džozef Bajden u Minesoti ima komotnu prednost od čak 13% u odnosu na Donalda Trampa.
Kratak pogled ka istoriji
Imajući sve ovo u vidu, možemo slobodno reći da je Minesota jedna od onih država u kojoj je Bajden sebi unapred pripisao pobedu, te 10 elektorskih glasova. Međutim, iskustvo iz 2016. godine, nalaže Demokratama da budu jako oprezne, čak i kada su tradicionalno „plave“ države u pitanju. Naime, tada su Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, države koje su na šest ili čak sedam predsedničkih izbora svoju podršku dale demokratskom kandidatu, okrenule leđa Hilari Klinton i donele pobedu Donaldu Trampu. Uverenje da ovoga puta upravo Minesota može biti taj jezičak na vagi, Tramp je istakao i na svom predizbornom skupu u ovoj državi.
Iako Minesotu danas možemo smatrati već tradicionalno „plavom“ državom i u ovom trenutku je teško govoriti o njenoj kolebljivosti, ono što može da zabrine Demokrate, jeste činjenica da je Hilari Klinton u ovoj državi pobedila veoma tesno, za svega 1,5% više od Donalda Trampa. Poređenja radi, 1984. Minesota je podržala demokratskog kandidata za 18,2% više nego što su to Sjedinjene Države kao celina. Ipak, na prošlim izborima, po prvi put još od 1952. Minesota je srazmerno dala veću podršku kandidatu Republikanske partije od ostatka SAD.
Značajne političke ličnosti
Minesota nikada nije dala predsednika Sjedinjenih Država, ali zato jeste dva potpredsednika. Reč je Hjubertu Hamfriju koji je obavljao dužnost potpredsednika u administraciji Lindona Džonsona i Volteru Mondejlu, potpredsedniku za vreme Džimija Kartera. Inače, obojica su bili kandidati Demokratske partije na predsedničkim izborima i obojica su pretrpela teške poraze, Hamfri od Niksona, a Mondejl od Regana.
Naravno, ovde se lista poznatih političara iz Minesote ne završava. U vreme kada je Minesota bila republikanska, uspešno ju je predstavljao Frenk Kelog, državni sekretar u administracijama predsednika Kalvina Kulidža i Herberta Huvera. Ujedno i tvorac čuvenog anti-ratnog Brijan-Kelogovog pakta kojim se potpisnice, njih više od 20, odriču od rada kao instrumenta ostvarivanja interesa u međunardnim odnosima. Takođe, ova „Država zvezde severnjače“, dala je i trojicu sudija Vrhovnog suda SAD. Svakako je najpoznatiji Vilijam O’Daglas, sudija sa najdužim stažom u najvišem sudskom organu SAD.
Minesota danas
Ove godine se može desiti da, pobedio ili izgubio, Donald Tramp dobije veću podršku u Minesoti nego na nacionalnom nivou. Iako anketa Fox-a iz jula daje veliku prednost Bajdenu, neka septembarska istraživanja pokazuju gotovo potpunu izjednačenost dvojice kandidata. Ako uporedimo agregaciju istraživanja koju vrši RealClearPolitics u Minesoti i na nivou SAD-a, Bajden bi u „Državi deset hiljada jezera“ odneo manje ubedljivu pobedu nego u ostatku države.
Takođe, ove godine Minesotu očekuju i izbori za jedno senatorsko mesto i osam mesta u Predstavničkom domu Kongresa. Trenutno oba mesta u Senatu drži Demokratska partija, dok je u Predstavničkom domu odnos 5 prema 3 u korist Demokrata. Jedna od senatorki iz Minesote je Ejmi Klobučar (Amy Klobuchar), poznata i kao kandidatkinja na unutarstranačkim izborima u Demokratskoj partiji, kojoj mandat ističe 2024. godine.
Druga aktuelna senatorka Tina Smit (Tina Smith), članica Demokratske partije, na ovu poziciju je došla 2018. godine, pobedivši Karin Hasli (Karin Housley) na specijalnim izborima, te će se o njenom mestu odlučivati ove godine. Na novembarskim izborima, njen protivkandidat iz Republikanske partije biće Džejson Luis (Jason Lewis), do nedavno predstavnik drugog kongresnog distrikta Minesote.
Istorijski, stanovništvo Minesote, činili su belci iz radničke klase, vrlo progresivnih svetonazora. Na ovom području, naselio se veliki broj nemačkih i skandinavskih emigranata (Amerikanci nemačkog porekla danas čine 33% stanovništva Minesote, dok je onih norveškog porekla oko 15%), noseći sa sobom vrednosti političkog liberalizma i ideje radničkog pokreta. Zapravo, Demokratska partija u Minesoti čak i nosi naziv Demokratska farmerska radnička partija. Međutim, stavovi Demokrata u pogledu zaštite životne sredine i drugog amandmana, u poslednje vreme otuđuju sve veći broj njihovih tradicionalnih birača. Tako se od ubedljive pobede Obame od 10%, za samo dva izborna ciklusa došlo do toga da Klintonova u Minesoti pobedi za svega 1,5%.
Jedan od najvažnijih društvenih rascepa u stanovništvu Minesote ide linijom urbano-ruralno. Naime, najveći broj stanovnika živi na prostoru Mineapolisa i Sent Pola, gradova koji su ekonomski i infrastrukturno toliko povezani da predstavljaju ,,Gradove blizance“ (Twin Cities). Ostatak države, čini tzv. „Velika Minesota“ (Greater Minnesota), čiji se stanovnici često osećaju izolovanim od urbanog dela Minesote.
Upravo su birači iz ovog dela države razlog zbog kojeg se stiče utisak da Minesota postaje sve ,,crvenija“. Naime, čak 19 izbornih okruga sa prostora ,,Velike Minesote“ koji su 2012. glasali za Baraka Obamu, 2016. su se okrenuli Donaldu Trampu. Okruzi koji su glasali za Trampa, osim toga što su ruralna područja, predstavljaju i prostor sa najvećom koncentracijom belog, ne-hispano stanovništva, nižeg obrazovnog nivoa.
Iako je teško reći da bi Demokrate mogle da izgube Minesotu na ovim izborima, po prvi put od 1972. godine, čini se, međutim, da ona više neće biti tvrdo uporište Demokratske partije, kako smo prethodnih decenija navikli. Iako Bajden trenutno vodi prema najvećem broju anketa, izborna trka u Minesoti može biti daleko neizvesnija nego što mnogi očekuju. U svakom slučaju, utisak je da bi na ovim izborima Minesota mogla da bude tas na vagi koji bi jednog od dvojice kandidata doveo do magičnog broja od 270 elektorkih glasova.
