Američki izbori

Debate

Debata je „jasno uređena rasprava koja uključuje dve ili više suprotstavljenih strana. U američkoj politici debate su vremenom postale sinonim za televizijski program tokom kojeg kandidati izlažu lične stavove ili stavove svojih partija odgovarajući na pitanja predstavnika medija ili članova publike-”[1]. Debate su jedno od središnjih mesta za nominaciju Demokratske partije, ali i važno načelo savremenih (deliberativnih) demokratija.

Od pomenutih 29 kandidata koji su imali kampanje za ovogodišnju nominaciju Demokratske stranke, 22 je učestvovalo u barem jednoj debati, a od 12 preostalih takmaca samo dva kandidata nisu učestvovali (Blumberg i Patrik). Istina, oni su se kasnije ušli u trku pa su imali prilike samo u poslednje dve da učestvuju.

a₁) 26. jun 2019, Majami, Florida.

Voren je imala glavnu ulogu u prvoj debati. Ona je iznela svoj program za dubinske izmene zdravstvenog sistema. Ističući to da je zdravstvena zaštita osnovno ljudsko pravo Voren želi da „podržavi“ zdravstveno osiguranje. Drugim rečima, da privatno zdravstveno osiguranje, na kojem se temelji cela zdravstvena politika u SAD, pređe u državne ruke.

U eliminaciji privatnog osiguranja na ovoj debati joj se pridružio i Bil de Blazio, gradonačelnik grada Njujork. Uključujući i Sandersa, njih troje su jedini kandidati Demokratske stranke koji imaju takvu politiku prema zdravstvenom osiguranju. S druge strane, Klobučar i Delejni su izrazili zabrinutost ovakve politike upravo zbog trenutne prakse koju se primenjuje u Sjedinjenim Državama.

Druga tema o kojoj se raspravljalo bila je imigraciona politika. Naravno, na udaru se našla imigraciona politika aktuelnog predsednika koja nije povoljna za ljude koji žele da se dosele u Sjedinjene Države. Tu se istakao bivši sekretar za stambena pitanja i urbanizam Hulijan Kastro iz Teksasa. On je tokom debate pričao i na španskom i na engleskom jeziku ističući time da potomci imigranata imaju veliki uticaj na Ameriku.

Takođe, pokušao je klasičnom propagandnom tehnikom šokiranja publike da dođe do pristalica. Naime, on je pokazao uznemirujuću fotografiju na kojoj se vide utopljena tela oca i njegove ćerke (imigranta) pokraj obale reke Rio Grande, na granici između SAD i Meksika. Kastro nije jedini govorio španski na ovoj debati, njemu se pridružio i Robert „Beto“ O’Rork, bivši kongresmen (sa španskim nadimkom) iz Teksasa. Dvojica Teksašana su se sukobila upravo u vezi s pitanjem imigracione politike. Iako O’Rork nije veliki protivnik dekriminalizacije nelegalne imigracije, Kastro ga je prozvao da bude izričitiji u podržavanju ove politike. Uistinu, od takmaca koji su ostali u trci jedino se Voren, Sanders i Butidžidž zalažu za dekriminalizaciju uz Jenga koji ima ograničene stavove u vezi s ovim pitanjem.

Naravno, nije se moglo i bez diskusije o najvećim pretnjama po Sjedinjene Države. Davani su različiti odgovori od Ruske Federacije, preko Narodne Republike Kine pa sve do samoga Trampa, kojeg je optužio Džej Insli, guverner američke savezne države Vašington. Insli se sukobio s Klobučar u vezi s pitanjima rađanja, zastupajući nešto konzervativnije stavove.

Što se tiče problema s nuklearnim sporazumom s Iranom na ovoj debati se Kori Buker, senator iz Nju Džerzija, usprotivio njegovom ponovnom potpisivanju. I on je pričao na španskom u ovoj debati.

a₂) 27 jun 2019, Majami, Florida.

Ako je Voren bila u centru pažnje u prvoj debati u Majamiju, glavnu ulogu dan posle imao je Bajden, već viđen kao glavni favorit za megdan s Trampom. Kandidati Demokratske partije su ga postavile na „optuženičku klupu“ kao da se radi o Trampu, a ne o Bajdenu, potpredsedniku SAD u dva mandata. Međutim, upravo taj dupli potpredsednički mandat, kao i višedecenijsko obavljanje funkcije senatora iz Delavera mu je i otežavalo situaciju, jer su njegovi postupci iz prošlosti, kao čoveka na visokim funkcijama, bili na udaru. Ako je Bajden bio na optuženičkoj klupi, „glavna tužiteljka“ je bila Kamala Haris, senator iz Kalifornije.

„Kletva iz prošlosti“ Bajdena je stigla u vezi s njegovim godinama. Pre približno tri decenije on se zalagao za podmlađivanje američke politike. Ovaj bumerang ga je silovito pogodio jer su samo Sanders i Blumberg stariji od njega u ovoj trci. Ako bi ga američki narod izabrao za predsednika, Bajden bi mogao da uđe u devetu deceniju života na toj funkciji. Ova zamerka možda ne bi bila tako značajna da nije došla od Erika Svolvela (39), znatno mlađeg kongresmena iz Kalifornije.

Za Rat u Iraku ga je „pecnuo“ Sanders smatrajući ga pogubnim po SAD. Ujedno, ovim je sedamdesetosmogodišnji „demokratski socijalista“ pokušao da uzdigne sebe naglasivši da je on predvodio antiratnu kampanju.

Haris ga je optužila o da se nije pokazao u vezi s problemom rasizma u oblasti obrazovanja otežavajući život Afroamerikancima. U međuvremenu, Haris je izrazila poštovanje prema Bajdenu kao i da ne misli da je on rasista. Butidžidž je takođe bio na meti zbog rasizma, odnosno njegovog (ne)činjenja tokom krize (a i pre nje) u njegovom gradu Saut Bendu kada je beli policajac usmrtio tamnoputog Amerikanca. Za razliku od Bajdena, Butidždiž je priznao svoj propust. Sanders je, pored ostalih uvreda, optužio Trampa i za rasizam.

Što se tiče zdravstvene politike na ovoj debati jedino se Sanders zalagao za ukidanje privatnog zdravstvenog osiguranja. Haris nas je zbunila kada je i ona, na prvi pogled, podržala ovu politiku da bi kasnije ispravila ovaj stav kazivajući da je pogrešno protumačila pitanje. S druge strane, Bajden je podržao postojeći Obamaker s naglaskom da bi još trebalo da se razvija.

Jedan od glavnih elementa rasta američke ekonomije su Trampove, kako demokrate tvrde, olakšice za bogate. Taj poreski sistem, koji je fokusiran na „smanjenje poreza bogatima“, je bio napadnut od strane Bajdena, Haris i, naravno, Sandersa.

Što se tiče imigracione politike tu su konkurenti uglavnom bili saglasni. Na odobravanje zdravstvene zaštite ilegalnim imigrantima, Tramp je na Tviteru oštro reagovao zapitavši se da li bi, pre svega, trebalo pobrinuti se za američke državljane.

b₁) 30. jul 2019, Detroit, Mičigen.

Na prvoj debati u „Motor sitiju“ našli su se i Voren i Sanders. To je bila dobra prilika da se nešto progresivniji kandidati unakrsno ispitaju. Njih dvoje su to osetili, tako da su „čuvali leđa“ jedno drugom.

Naravno, na meti je bila zdravstvena politika, odnosno eliminacija privatnog zdravstvenog osiguranja. Delejni je kritikovao ovu „nelegalnu“ zdravstvenu politiku. S njegovim stavovima, donekle, složili se i Klobučar i Stiv Bulok, guverner Montane, jedino novo lice u ovoj debati. Voren i Sanders su se branili time da su za pobedu nad Trampom neophodne radikalnije ideje nego što nudi umereno krilo Demokratske partije.

Njih dvoje su pokazali progresivnije stavove i što se ekološke politike tiče. Jedan od protivnika „Novog zelenog ugovora“ je bio Džon Hikenluper, bivši guverner Kolorada i bivši gradonačelnik Denvera. Njegovo mišljenje je da bi takva politika obezbedila Trampu novi mandat.

Voren, Sanders i Butidžidž založili su se za dekriminalizaciju nelegalnih migranata. Od svih trenutnih kandidata u trci za nominaciju Demokratske partije, jedino njih troje dele ovaj stav u vezi s tim pitanjem. Voren je pokušala propagandnom tehnikom šokiranja publike da naglasi da odvajanje dece od roditelja i zatvaranje majki i beba u kavezima nije u skladu s američkim vrednostima. Što se tiče Trampove politike u vezi sa zidom na granici s Meksikom, svi takmaci su se usprotivli toj ideji.

Ako je negde bilo sloge to je onda u osudama aktuelnog predsednika Trampa. Svi su ubeđeni da će bilo ko od Demokrata biti bolji predsednik. Sanders je ponovo optužio prvog čoveka Amerike za rasizam. Na njegovu opasku da ankete govore da je on favorit u duelu protiv Trampa, Tim Rajan, kongresmen iz Ohaja, mu je ironično rekao da je po anketama i Hilari Klinton bila u prednosti pred prošle izbore.

b₂) 31. jul 2019, Detroit, Mičigen.

Druga debata u Detroitu je ličila na drugu debatu u Majamiju, barem što se Bajdena tiče. Ponovo je morao da se pravda, ali, uistinu, ostavio je bolji utisak tokom ove, „popravne“ debate.

Bajden (uz Delenija i Beneta) je protivnik dekriminalizacije nelegalnih imigranta. Takvom mišljenju suprotstavio se Kastro. Rasprava se pretvorila u lični sukob kada su potegnuti argumenti s obe strane kako su ćutali dok su bili u Obaminoj administraciji.

Haris je nastavila tamo gde je stala u Majamiju. U konfrontaciju s Bajdenom ušla je zbog zdravstvenog osiguranja. Iako nije toliko radikalna (kao Voren i Sanders), ona se zalaže za zdravstvenu zaštitu za sve (eng. Medicare for All, Single-payer healthcare) što je Bajden odmah odbacio smatrajući da se s takvom politikom ne može pobediti Tramp, kao i da će pomenuti sistem samo nametnuti veći porez srednjoj klasi.

Bajden za sebe tvrdi da je po ubeđenju katolik i ranije je iznosio konzervativnije stavove u vezi s pravima žena. U međuvremenu on je te stavove ublažio, ali ga je na prošlost podsetila Kristen Džilibrand, senator savezne države Njujork i bivši kongresmen iz te države.

Ovde nije bilo toliko sukoba na liniji „levičarenja“ i umerenosti. Jedan od razloga je to da su glavni progresivisti nastupili dan ranije. Međutim, Buker (koji je, kako piše Njujork tajms, ostavio vrlo dobar utisak) upravo je naglasio ovu liniju rascepa kao kamen spoticanja za sve Demokrate jer njihova prepucavanja i te kako idu na ruku aktuelnom predsedniku. Međutim, upravo je on iskoristio priliku napadnuvši Bajdena zbog spornog zakona o krivičnim delima koji je stupio na snagu devedesetih godina prošloga stoleća.

Benet se, kroz napad na Trampa, dotakao i teme o deci imigrantima koja su u kavezima, odvojena od roditelja. Nešto slično uradila je i Elizabet Voren dan ranije.

O rasnom pitanju govorio je Bajden komentarišući Trampove stavove o članicama Kongresa, aludirajući da američko društvo nije rasističko kakvog ga vide zbog izjava i delovanja aktuelnog predsednika.

v) 12. septembar 2019, Hjuston, Teksas.

Zbog oštrijih pravila spisak kandidata koji su se pojavili na ovoj debati bio je skraćen. Između ostalih, iz trke su ispali Džilibrand, Insli, Svolvel, Hikenluper itd. Teksas je utoliko važan jer je ova savezna država poslednji put glasala za kandidata iz Demokratske strane još davne 1976. godine, kada je Džimi Karter pobedio Republikanca Džeralda Forda za približno 130 hiljada glasova.

Od tada, Teksas je uvek bio crven odnosno republikanski. Nedeljnik (pozivajući se na pouzdanost anketa koji su ocenili sajtovi 538 i Ril klir politiks [RealClearPolitics]) je posle ove debate u Hjustonu pisao da Bajden i Sanders, u duelu s Trampom, imaju šanse da odnesu svih 38 elektorkih glasova iz Teksasa, kao i da Voren, Sanders i Bajden mogu da poraze Trampa na novembarskim izborima.

Što se tiče zdravstvene politike sukobili su se, Bajden s jedne, i Voren i Sanders s druge strane, strane. Bajden je napadao njihovo „podržavljenje“ zdravstvenog osiguranja ističući nemogućnost finansiranja tih planova. Ujedno, Bajden je podržao Obamaker (kao i preostali kandidati) koji, iako značajno daje obezbedđuje osiguranje mnogim ljudima, ne obuhvata sve državljane SAD. Napadima na Sandersa pridružila se i Klobučar smatrajući to lošom idejom.

Aktuelni predsednik bio jedna od tema. Beto O’Rork, koji je bio na domaćem terenu što se savezne države tiče, naveo je da je upravo Tramp podstakao Patrika Kruzijusa (21) da ubije 22 ljudi i rani 24 u Betovom rodnom (pograničnom) gradu El Pasu mesec dana pre održavanja ove debate. Upravo u vezi s tim događajem O’Rork je dobio pohvale od Bajdena koji je pozitivno ocenio njegov rad u smirivanju situacije u ovom teksaškom gradu. Haris i Klobučar su optužile Trampa nazivajući ga lažovom, kao i da ga jedino predsednička funkcija štiti od toga da bude optužen za krivično delo zbog ometanja istrage u vezi s uticajem Rusije tokom izbora 2016. godine, dodala je Haris. Sanders je naglasio da nije postojao opasniji predsednik u istoriji ove države od Donalda Trampa.

Na tragu pomenutog napada u El Pasu, O’Rork se založio za izdavanje dozvola za posedovanje oružja. On je dodao da oružje za bojno polje – kao što je „ak-47“ (poznatiji kao „kalašnjikov“), aluzija na to da je tim oružjem izvršen masakr u El Pasu – treba da se oduzme privatnim licima ukoliko ga oni sami ne predaju.

Kastro je u Trampovom stilu napao Bajdena u vezi s njegovim godinama, odnosno senilnošću. Butidžidž je reagovao na ove niske udarce iako one nisu bile usmerene ka njemu rekavši da su zbog takvih stvari političari na lošem glasu.

g) 15. oktobar 2019, Vestervil, Ohajo.

Potencijalni opoziv Donalda Trampa (zbog toga što u telefonskom razgovoru tražio [„uslugu“] od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da istraži poslove Bajdena i njegovog sina koji je jedno vreme radio u pomenutoj državi) bio je okosnica ove debate. Svi su se složili da bi aktuelni predsednik trebalo da bude opozvan. Čak i Jeng koji je, nekoliko meseci kasnije, izjavio da ipičment možda neće biti od pomoći Demokratama.

Sanders je pred ovu debatu pretrpeo srčani udar, tako da je na pozornicu stupila Voren koja je bila napadana zbog zdravstvene politike, odnosno nedostacima njenog plana eliminisanja privatnog zdravstvenog osiguranja, a da se radikalno ne dignu porezi. Dok je Sanders, koji se svima zahvalio na podršci zbog svog zdravstvenog stanja, priznao da bi porezi morali da skoče zbog tog plana, Voren nije želela da odgovori.

Dva bivša vojnika koja su služili u ratovima Gabard (Irak) i Butidžidž (Avganistan) sukobili su se zbog uloge američke vojske u Siriji. Dok Gabard se protivi uplitanju američke vojske bilo gde u svetu, bivši gradonačelnik Saut Benda je umereniji što se Sirije tiče.

Isto kao što ima umerenije stavove u odnosu na povlačenje američke vojske, Butidžidž je odmereniji i što se tiče zabrane naoružanja. Tu se sukobio s O’Rorkom koji je zastupao oštrije mere za nošenje oružja. O’Rorkov stav se može razumeti jer je te godine izvršen masakr u njegovom gradu El Pasu na granici s Meksikom.

d) 20. novembar 2019, Atlanta, Džordžija.

Strasti se još nisu smirile oko mogućeg opoziva aktuelnog predsednika. Opet je Tramp bio na pijedastalu i ponovo su bili svi složni da se proces njegovog impičmenta nastavi. Voren je optužila Trampovu administraciju za korupciju na tragu svedočenja Gordona Sondlanda, jednog od Trampovih donatora i ambasadora SAD u Evropskoj uniji. Sličnog mišljenja je bio i Sanders koji je optužio Trampa da je najkorumpiraniji predsednik u savremenoj povesti. Bajden je bio nešto odmereniji i nije hteo da presuđuje, već je taj zadatak ostavio institucijama.

Upravo su se Sanders i Bajden, kao i u ranijim debatama, sukobili u vezi s Bajdenovom podrškom Ratu u Iraku.

Butidždidž (37) i njegovo (ne)iskustvo su bili meta napada od Klobučar i Gabard. Klobučar je s jedne strane pohvalila ovog mladog kandidata, ali, s druge strane, smatra da ni jedna žena njegovih godina ne bi mogla da stigne dokle je on dogurao. Takođe, ona je istakla borbu predsedavajuće donjeg doma Nensi Pelosi i navela ju je kao primer istrajne borbe protiv aktuelnog predsednika.

Butidžidž je igrao na kartu homoseksualizma upoređujući položaj homoseksualca s položajem Afroamerikanaca. Bajden, Buker i Haris su istakli značaj Afroamerikanaca koji su, dobrim delom, glasači kandidata koji su nominovani od Demokratske partije.

Stajer je kritikovao neangažovanost kandidata Demokratske stranke za klimatske promene, a pre svega Voren i Bajdena.

đ) 20. novembar. 2019, Los Anđeles, Kalifornija.

Da Bajdena s razlogom smatraju najumerenijim kandidatom Demokrata govori činjenica da je, pored napada na Republikanca Trampa (ujedno i podržavanje njegovog potencijalnog opoziva), rekao da će sarađivati s Republikancima i da mu je cilj postizanje konsenzusa iako mu nije svejedno kako se ta partija odnosila prema njemu. Jedini koji je odmeren prema mogućem opozivu aktuelnog predsednika je Jeng, a to je potvrdio i u ovoj debati.

Američke trupe u Avganistanu su bile jedna od tema. Bajden je rekao da će povući skoro celu vojsku iz te zemlje u kojoj su od 2001. godine. U vezi s ovom temom su saglasni mahom svi kandidati za nominaciju Demokratske stranke.

Voren i Sanders su istakli ekonomske probleme. Dok se senatorka iz Masačusetsa fokusirala na otklanjanje korupcije koja će za posledicu smanjiti razlike između siromašnih i bogatih, Sanders je u središnje pažnje plasirao poboljšanje uslova za radničku i srednju klasu. Butidžidž je naglasio da će porezi za bogate morati da se povećaju, ali da Demokrate ne treba da se zaleću preoptimističkim obećanjima.

Voren i Klobučar su opet napale Butidžidža zbog njegovog neiskustva, ali se Voren nadovezala i na priču o milijarderima koji ga podržavaju na šta joj je on odgovorio da je on najsiromašniji od svih kandidata.

Najbolji „potez“ na ovoj debati bio je odgovor koji je Voren dala na pitanje da bi ona mogla biti najstariji predsednik SAD ikada izabran, prenosi nam Gardijan. Ona je jednostavno odgovorila da bi bila najstariji predsednik SAD, ali, isto tako, bila bi i najmlađa žena koja je ikad obavljala tu dužnost.

e) 14. januar 2020, De Mojn, Ajova. Ako je ova poljoprivredna savezna država, koja daje šest elektora važna u predsedničkoj trci, onda je to zbog toga što se upravo u njoj održava prva provera za kandidate Demokratske partije. Kokus u „Hokaj stejtu“ (Hawkeye State) će se održati 3. februara.

Desetak dana pre ove debate, američke snage u napadu dronovima ubile su iranskoga generala Kasema Sulejmanija, nagovestivši oružani sukob ovih dveju zemalja. Ubistvo Sulejmanija naišlo je na osudu gotovo svih učesnika u ovoj debati jer izvršna vlast nije dokazala zašto je baš on bio pretnja po Američke interese.

Pošto Senat predstavlja „jači“ dom u američkom bikameralnom sistemu, između ostalog što ima „značajnije funkcije u oblasti međunarodnih odnosa, odbrambene strategije i energije“[1], a Bajden je bio senator u vreme američke invazije na Irak, upravo je Bajdenovo odobravanje te invazije bila meta napada Sandersa, koji je u to vreme bio „samo“ kongresmen iz Vermonta, ali se svejedno protivio tom činu.

Sanders je istakao i to da je opravdanje pomenute invazije, da Sadam Husein poseduje nuklearno oružje, proisteklo iz netačnih podataka, kao i da je ogroman novac mogao biti uložen u rešavanje nekih problema u socijalnoj sferi, kao što je zdravstveno osiguranje.

Tu grešku i Bajden priznaje, ali smatra da ja barem donekle „oprao ruke“ od toga tako što je za vreme potpredsednikovanja vodio politiku povlačenja američkih trupa iz pomenute države. Sanders je dodao da bi potencijalni sukob s Iranom mogao biti poguban kao i odluke koje su prethodile Ratu u Vijetnamu, jer je i taj rat počeo zbog netačnih podataka. I Klobučar je kazala da je bila protiv invazije na Irak. Za povratak svih trupa koje se nalaze diljem Bliskog istoka se zalaže jedino Voren. Ratni veteran iz Avganistana Butidžidž je istakao njegovo iskustvo u ratu kao primer zašto bi on trebalo da bude predsednik. Zanimljivo je s druge strane, da je njegovo neiskustvo na političkoj sceni napadano od strane pojedinih kandidata.

Sanders i Bajden su se sporili i u vezi s trgovinskim sporazumima. Pošto Sanders uglavnom kritikuje vođenja ovih vrsta politika (zbog profita koji završi uglavnom kod transnacionalnih korporacija), Bajden se zapitao da li postoji barem jedan trgovinski sporazum koji senator Vermonta podržava.

Stajer je u ovoj debati plasirao i temu klimatskih promena. On je išao toliko daleko da je rekao da bi predsednik SAD, ma ko to bio, trebalo da uvede vanredno stanje zarad borbe protiv globalnog zagrevanja. Inače, klimatske promene su glavna tema kampanje ovog milijardera s kim se u glavnom slažu svi kandidati, ali njima, čini se, zelena politika nije u prvom, a možda ni u drugom planu.

Debatu je obeležio i duel dveju „progresivnih“ kandidata – Voren i Sandersa. Tačka sporenja je bio privatan razgovor gde je Sanders, navodno, rekao da žena ne može da pobedi Trampa. Kada se debata završila i kada su svi takmaci krenuli da se rukuju, Voren nije želela da se rukuje sa senatorom iz Vermonta, pa usledila je svađa gde su se međusobno optuživali ko je koga nazvao lažovom.

[1] Vučina Vasović, Izabrana djela – Savremene demokratije, Prvi deo, Tom I, (Podgorica: CID; Beograd: Fakultet političkih nauka, 2013), 141

[1] Dragan Simić i dr., Pojmovnik američkih predsedničkih izbora 2016,(Beograd: Čigoja štampa), str. 245