Država koja leži na obalama Velikih jezera, Mičigen, ušla je u sastav Sjedinjenih Država 1837. godine kao 26. članica Unije.
Prethodno, u XVII veku dolazi pod radar evropskih kolonista, prvo Francuza, da bi Englezi preuzeli vodeću ulogu vek kasnije.
Značajan kontributor privrednom razvoju federacije, ova država prilično rano razvija razne oblike manufakturne proizvodnje. Sa tih područja ponikao je i Henri Ford, pokretač autoindustrije, ujedno i osoba koja je unapredila celokupan proces industrijske proizvodnje. Nedugo nakon automobila, svet se okrenuo i proizvodnji aviona – i tu su Mičiganderi imali svog predvodnika, Vilijama Boinga, čije je prezime postalo sinonim za jedan od najreprezentativnijih brendova u avioindustriji, široko poznat ne samo zaljubljenicima u vazdušne krstarice, već svima. No, to nije sve. Letelica sama ne znači ništa ako nema ko njom da upravlja. Stanovnike Mičigena to nije brinulo – oni su imali Čarlsa Lindberga, prvog čoveka koji je pilotirao preko Atlantika, na istorijskom letu od Njujorka do Pariza 1927. godine.
Mičigen je iznedrio još jednog značajnog Forda, ovoga puta 38. američkog predsednika, Džeralda Forda (1974-1977), diplomca univerziteta koji nosi naziv pomenute savezne države, ujedno i prve javne visokoškolske ustanove u Americi (osnovan još pre pristupanja federaciji).
Ljubitelji pesama Upside Down ili I Just Called to Say I Love You trebalo bi da znaju da iz mičigenskih gradova dolaze njihovi izvođači, Dajana Ros i Stivi Vonder, kao i brojni umetnici iz drugih oblasti: napomenućemo samo Frensisa Forda Kopolu i Stivena Sigala, iako je lista imena iscrpna.
No, nas ovde prvenstveno zanima politička perspektiva savezne države koja spada u red ćudljivih ili kolebljivih kad se radi o naklonosti političkim opcijama. Zašto je to tako i otkada neodlučnost datira kao politička realnost Mičigena? Da li je Trampova pobeda 2016. sa zanemarljivo malom razlikom osigurala Republikancima konsekutivni trijumf i ove godine?
Istorijski osvrt – od čvrstog uporišta republikanaca do bojnog polja izbora
Posmatrano iz istorijske perspektive, ova savezna država bila je naklonjenija republikancima. Do treće decenije XX veka, nijedan demokrata nije odneo pobedu u Mičigenu. Štaviše, trijumfi koje su republikanski kandidati postizali bili su uglavnom ubedljivi, uz neke izuzetke. U prethodnih 30 izbornih ciklusa (od 1900. godine), stanovnici Mičigena 17 puta su ukazali većinsko poverenje Republikanskoj partiji, dok su kandidati Demokratske partije pobeđivali u 12 navrata. Na izborima održanim 1912. godine, najviše glasova osvojio je kandidat treće, Progresivne partije, Teodor Ruzvelt – što je bio jedini izuzetak u pogledu opredeljivanja birača izvan okvira dve glavne političke opcije.
Na izborima 1928. godine, biračko telo ubedljivo je podržalo republikanca Herberta Huvera (sa preko 70% glasova). Velika depresija donela je preokret – od 1932. Republikanci gube Mičigen kao sigurno uporište. U periodu između tridesetih i šezdesetih godina prošlog stoleća, ova savezna država je glasala promenljivo. Od svoje četiri kandidature, demokrata Franklin Delano Ruzvelt je tri puta trijumfovao u ovoj državi. Birači Mičigena su mu uskratili poverenje jedino prilikom izbora za treći mandat, 1940. godine (imao je samo 0,33% glasova manje od svog protivkandidata Vilkija). Pedesete bi se mogle nazvati republikanskim, da bi šezdesetih godina situacija bila obrnuta.
Moglo bi se reći da je Mičigen menjao svoju partijsku opredeljenost po klasterima. Uglavnom se dešavalo da partije pobeđuju u nekoliko uzastopnih ciklusa. Taj trend nastavljen je i kroz sedamdesete i osamdesete godine XX veka, kada je savezna država ponovo obojena u crveno. Međutim, od izbora 1992, pa sve do prethodnog izbornog ciklusa, pobeđivali su kandidati Demokrata. U tom periodu, komparativno posmatrano, najveću prednost u odnosu na protivkandidata imao je Bil Klinton 1996. godine, dok je Barak Obama osvojio najveći pojedinačan procenat glasova.
Prethodni izbori označili su preokret. Donald Tramp je savladao Hilari Klinton i to razlikom od svega 0,22% glasova, što predstavlja najmanju razliku između dva takmaca u trci 2016. u odnosu na sve savezne države.
Jasno je, dakle, koliko je opredeljenje birača Mičigena kroz istoriju fluktuiralo. Stoga i ne čudi pažnja koja je usmerena na ishod novembarskih izbora, iako se, komparativno posmatrano, ovde lome koplja za svega 16 delegata. Treba napomenuti i činjenicu da je stanovništvo Mičigena u konstantnom opadanju, što se odražava i na udeo koji država ima u elektorskom kolegijumu. Procene su da će država koja je pre pedeset godina odašiljala preko 20 elektora, nakon izbora u novembru izgubiti jedno elektorsko mesto, te će od 2024. najverovatnije raspolagati sa 15 delegatskih glasova.
Značajne političke ličnosti
Iako je rođen u Nebraski, s pravom možemo reći da je predsednik Džerald Ford najčuveniji političar iz Mičigena.
Naime, Ford je od 1949. do 1973. predstavljao ovu državu u Predstavničkom domu SAD. Imajući u vidu stalne unutrašnje migracije u SAD, savezna država u kojoj ste rođeni nije uvek i ona koja vas određuje.
Isto tako, predsednički kandidat republikanaca 2012. godine, Mit Romni, rođen je u Mičigenu, ali je svoju biznis i političku karijeru gradio u Masačusetsu i Juti. Pored njih dvojice, Mičigen je kroz istoriju dao veliki broj ministara, odnosno, „sekretara“ za različite oblasti.
Na primer Betsi DeVos, trenutno američka sekretarka za obrazovanje, Ben Karson, sekretar za stanovanje i urbani razvoj i Tom Prajs, aktuelni sekretar za zdravstvo u administraciji Donalda Trampa, dolaze iz Mičigena.
Mičiglenderi su bili posebno zastupljeni i u administraciji Bila Klintona, a dali su i nekoliko sudija Vrhovnog suda SAD. Po svemu sudeći Mičigen će i ubuduće ostati kolebljiva država, tako da nema sumnje da će Mičigen imati svoje predstavnike i u novim administracijama.
Šta još treba imati u vidu kada je ovogodišnja trka u pitanju?
Iako je Tramp pobedio, doduše sa jako malom razlikom, izbori za zakonodavno telo SAD, kao i za guvernera Mičigena 2018. godine doneli su značajnu prednost demokratskim kandidatima, koja ide dotle da su neki analitičari govorili o „plavom cunamiju“. Kandidatkinja Demokrata za guvernerku, Grečen Vitmer, odnela je ubedljivu pobedu sa više od 10 procentnih poena u odnosu na republikanskog protivkandidata. I na drugom planu su zabeležene značajne pobede – Demokrate sada drže oba senatorska mesta, a u Predstavničkom domu takođe je došlo do plime plavih – oni trenutno raspolažu sa 7 mandata, od ukupno 14 – što predstavlja većinu, s obzirom na činjenicu da je 2019. godine Republikance napustio Džastin Amaš (umalo nezavisni takmac u ovogodišnjoj predsedničkoj trci), koji je nastavio da u Kongresu deluje samostalno.
U pomenutom demokratskom talasu, došlo je do preokreta u pojedinim distriktima koji su tradicionalno bili crveni. Značajan je i podatak da većina skorašnjih istraživanja javnog mnjenja konstantno daje prednost Džozefu Bajdenu (retko gde ispod pet procentnih poena).
U novembru Mičigen očekuju i izbori za jedno senatorsko mesto. U trci se nalaze aktuelni demokratski senator Gari Piters, i republikanski ratni veteran, Afroamerikanac Džon Džejms, koji se takmičio za istu poziciju pre dve godine, i u tom nadmetanju izgubio. Iako je gotovo izvesno da će dosadašnji senator ostati na toj poziciji, ovi izbori su po mnogim analitičarima od presudnog značaja. Uz Arizonu, Mejn, Severnu Karolinu i Ajovu, oni bi mogli da odluče ko će držati većinu u Senatu.
