Nakon što su, uprkos prognozama baziranim na istraživanjima javnog mnjenja, Britanci većinski odabrali „brexit“, poverenje u ovu vrstu istraživanja, značajno je opalo,naročito ona koja daju prednost opciji koja se percipira kao „mainstreem“ i ima natprosečnu medijsku podršku. Zbog toga mnogi ne veruju da je Hilari Klinton danas nešto bliža pobedi od svog „alternativnog“ protivkandidata, Donalda Trampa, iako brojne prognoze ukazuju na takvo stanje stvari.

Prema srednjoj vrednosti brojnih istraživanja javnog mnjenja koju pravi portal RealClearPolitics.com, kandidatkinja demokrata je u prednosti za 3% u odnosu na kandidata republikanaca. Slične su i prognoze portala fivethirtyegiht.com, koji daje 3,6% prednosti gospođi Klinton u glasovima. Postoje, pak, rezultati pojedinačnih istraživanja koji tvrde i suprotno i prognoziraju pobedu Donalda Trampa, poput Los Anđel Tajmsa, ali su oni u manjini.

Ipak, u Americi se predsednik bira posredno, tako da je najvažniji broj elektora koji će kandidati dobiti, a ne procenat glasova. Moguć je čak i scenario u kome jedan kandidat ima više glasova, a manje elektora, što je bio slučaj tri puta u istoriji, a poslednji put u nadmetanju Džordža Buša i Ala Gora 2000. godine, kada je Buš sa manje ukupnog broja glasova izvojevao pobedu. Ako uzmemo u obzir broj elektora, šanse za pobedu kandidatkinje demokrata su još veće, jer poslednjepomenuti portal procenjuje da će ona osvojiti preko 300 elektora, od 270 potrebnih za pobedu, a kandidat republikanaca oko 235.

Stvari za Donalda Trampa ne stoje baš najbolje u pogledu trenda rasta, koji je juče zaustavljen nakon jednonedeljnog konstantnog uspona. Verovatni razlog za objavljivanje Federalnog biroa za istraživanja (FBI) da nema elemenata krivičnog dela u novootkrivenim službenim mejlovima koje je Hilari Klintona sakrila na svom privatnom serveru. Naročito je bitna promena u određenim „swing“ državama, poput Severne Karloline ili Floride, gde se procenjuje da je u ovom trenutku bliža pobedi.

Ipak, sva istraživanja danas padaju u vodu. Danas glasaju građani SAD i nije nemoguće da neopredeljeni preokrenu ovaj trend, glasajući za Donalda Trampa, ili da grupe naklonjenje Hilari Klinton ipak u većoj meri ostanu kod kuće. Treba imati na umu da i svako od ovih istraživanja sadrži statističku grešku, koja je čak veća nego margina razlike između kandidata, kao i da scenario u kome su pojedini građani, po „brexit“ scenariju, skrivali da glasaju za Donalda Trampa, nije nemoguć.

Rezultat će u velikoj meri zavisiti od izlaznosti različitih etničkih i društvenih grupa, naklonjenijih kandidatkinji ili kandidatu. Konačan ishod biće nam poznat oko 3 časa izjutra po srednjeevropskom vremenu.