Šta smo videli u prvoj predsedničkoj debati?

Od prve debate očekivali smo da će biti prljava, da će biti mnogo međusobnih prozivki kandidata i da neće biti naročito lepa za gledanje. Nakon nešto više od sat i po ovog događaja možemo reći da je debata u najmanju ruku, nažalost, ispunila očekivanja. Oba kandidata su se nadvikivala, vređala, prozivala i nisu delovala preterano civilizovano. Iskusni Kris Volas koji je moderirao debatu u više navrata morao je da prekida kandidate, više Trampa, ali obojicu u nekoliko navrata. Takođe, bilo je vrlo ružnih napada i prozivki, Bajden je Trampa nazivao rasistom, lažovom, klovnom, najgorim predsednikom ikada, u nekoliko navrata mu se podsmevao, govorio mu da ućuti i da nije mnogo pametan. Tramp je, s druge strane, Bajdena prozivao na temu njegovog sina i njegovih poslova u Ukrajini i Kini, govorio je Bajdenu da mu ne spominje ko je pametniji jer je Bajden bio jedan od najgorih studenata i tako dalje. Sve u svemu, bila je ovo tužna noć za američku demokratiju, a već ima glasova na Tviteru koji se pitaju da li uopšte treba ovaj duo da debatuje još dva puta. No, pošto se ipak radilo o debati, moramo da se osvrnemo o čemu su kandidati debatovali tako da, ajde da vidimo.

Prva tema odnosila se na Vrhovni sud SAD. Tramp je prvi dobio reč, govoreći o svojoj ustavnoj dužnosti da nominuje sudiju i citirao Obamine reči da „izbori imaju posledice“. Bajden je rekao da ne poznaje sudiju Baret, da misli da je dobra osoba, a onda se osvrnuo na to da se ona protivi Obamakeru, odnosno Zakonu o pristupačnoj nezi, abortusu i nazvao proces nelegitimnim zbog blizine izbora. Ubrzo se sve pretvorilo u raspravu o Obamakeru. Tramp je govorio o svojim izvršnim naredbama koje je doneo prošle nedelje po pitanju zdravstvene zaštite. Tramp je rekao i da abortus nije na glasačkom listiću kada je Bajden to spomenuo. Jedno od pitanja koje je Bajden izbegao da odgovori bilo je pitanje o dodavanju sudija Vrhovnom sudu, o čemu su govorile neke uticajne demokrate, za šta je rekao da je to način na koji Tramp pokušava da odvrati pažnju od drugih tema. Sve u svemu, teško je reći da li je iko od njih poslao neku poruku na ovu, u ovom trenutku vrlo važnu temu.

Druga tema je bila pandemija virusa korona. Obojica su izložili svoje uobičajene pozicije. Bajden je kritikovao Trampa zbog lošeg odgovara, potcenjivanja virusa itd, a Tramp je za sve opet okrivio Kinu, govorio je da su i demokratski guverneri i doktor Entoni Fauči smatrali da je odgovor bio dobar i govorio je o proizvodnji respiratora i zaštitne opreme. Bajden je imao i tada jedno od svojih nekoliko obraćanja direktno u kameru kada je govorio onima koji su nekoga izgubili. Nakon toga govorili su i o vakcinama, ponovnom otvaranju, maskama, skupovima itd, ali su se obojica toliko međusobno prozivali i prekidali da teško da se iz te njihove razmene može izvući bilo kakva poruka.

Naredna tema bila je ekonomija. Tramp je standardno govorio o svojim ekonomskim uspesima pre pandemije, najnižoj nezaposlenosti i ponovnom otvaranju države koje će vratiti ekonomiju na nivo pre pandemije. Bajden se opet obraćao u kameru, govoreći radničkoj klasi kako oni Trampa ne interesuju zato što je Tramp milijarder i zanima ga samo berza. Dotakli su se i nedavno objavljenog izveštaja o Trampovom plaćanju poreza gde je Tramp rekao da će objaviti kada bude završen njihov pregled od strane revizora i rekao da je baš zahvaljujući Bajdenovim zakonima on mogao da plaća manji porez. Bajden se opet obratio radnicima i rekao da će povećati poreze za bogate i da će pomoći kupovanje američkih proizvoda. Obojica su se potom nadvikivali oko toga ko je kreirao više radnih mesta i ko je spasio proizvodni sektor, a onda se Tramp dotakao i Bajdenovog sina Hantera i njegovog poslovanja o čemu je prošle nedelje izašao izveštaj Senata. Bajden se naravno branio i u jednom momentu je zaista delovalo da se debata otela kontroli s obzirom na nadvikivanje između kandidata, ali i moderatora Krisa Volasa u pokušaju da ih smiri.

Nakon što se situacija umirila prešlo se na probleme rasne nejednakosti. Bajden je govorio o Trampovoj reakciji na skup u Šarlotsvilu 2017. i o svom odnosu sa Afroamerikancima. Tramp je uzvratio time da je Bajden napisao Krivični zakon iz 1994. koji je povećao zatvorske kazne za manje prestupe čime su naročito pogođeni Afroamerikanci, a i time da Bajden ne podržava policiju dovoljno. Dalje je bilo reči i o slučaju Brione Tejlor, nejednakoj pravdi za ljude različitih rasa i tome što je Tramp obustavio proučavanje kritičke rasne teorije kao deo obuke policajaca. Bajden je rekao i da ne podržava smanjivanje budžeta za policiju. Bilo je i pitanja o nemirima u Portlandu kada je Bajden upitan da li je zvao gradonačelnika ili guvernera i pitao ih da prihvate Nacionalnu gardu na šta je Bajden rekao da nije, jer trenutno nije ni na jednoj funkciji. Tramp ga je naravno napao da je na strani onih koji prave haos kao što su radikalni levičari i Antifa. Upitani su i da osude ekstremističke grupe na levici i desnici što su obojica uradili, Bajden uspešnije i jasnije, ali je delovalo da obojica nisu baš imali želju da to urade, verovatno se plašeći da će tako izgubiti podršku među tim grupama.

Kako se debata približavala kraju, upitani su i o onome šta su uradili i zašto treba da budu izabrani. Tramp se hvalio ekonomijom, unapređivanjem vojske koja je, kako kaže, ostala u jako lošem stanju posle Obame i Bajdena, popravljanju stanja veterana i imenovanju saveznih sudija, i to zahvaljujući upražnjenim mestima koja mu je ostavio Obama, jer nije mogao da se dogovori sa Senatom. Bajden je govorio o tome da je zemlja podeljena i da je u lošem staju i opet je spomenuo to kako je Tramp bogat i ne razume radničku klasu za razliku od njega. Bajden se osvrnuo i na to da je Tramp navodno nazvao pale vojnike gubitnicima i naivčinama, spominjući svog sina Boa koji je služio u Iraku i koji je preminuo pre nekoliko godina. Tramp je krenuo opet u napade na temu Hantera i njegovih biznisa u Rusiji i Ukrajini što zaista nije delovalo umesno, naročito imajući u vidu da je Bajden govorio o svom drugom sinu koji je preminuo usled tumora na mozgu. Moguće je da Tramp nije shvatio o kome se radi, ali to zaista nije delovalo lepo.

Dotakli su se i teme klimatskih promena. Tramp je ponovio da „želi najčistiju vodu i vazduh“ i da je u vreme njegove administracije smanjena emisija izduvnih gasova. Rekao je i da izduvni gasovi doprinose zagađenju „kao i mnoge druge stvari“. Po pitanju požara u Kaliforniji opet je govorio da se radi o lošem upravljanju šumama i da je to glavni uzrok požara. Bajden je izložio svoj plan o klimatskim promenama i istakao da želi da se vrati Pariskom klimatskom sporazumu. Tramp je odmah počeo da govori da Bajden podržava Grin Nju Dil koji zastupa levo krilo demokrata i da će to koštati milijarde dolara i da će na taj način mnogi ljudi izgubiti posao što je sve Bajden negirao rekavši da je to način i za stvaranje novih radnih mesta.

Za kraj, bilo je reči i o glasanju i prihvatanju rezultata izbora. Bajden je opet govorio u kameru i pozvao je sve ljude da glasaju i rekao da je to izuzetno važno u ovom trenutku. Rekao je i da će prihvatiti rezultate izbora i da Tramp nema načina da se zadrži u Beloj kući ako ne pobedi. Tramp je rekao da će biti mirnog transfera vlasti, ali vrlo kratko i nedovoljno jasno, a zatim je krenuo da govori o poštanskom glasanju i o tome kako je podložno prevari i kako se neće znati rezultat izbora dugo vremena nakon izbornog dana zbog poštanskog glasanja. Tu je debata i završena, u ne baš mirnom i prijateljskom duhu.

I na kraju, šta bi se moglo izdvojiti nešto dobro iz ove debate. Moj lični stav je da je dobro što se nisu potukli jer u par navrata je zaista delovalo da se debata otima kontroli, ali to je, srećom, ostalo samo na nivou reči. Zaista, debate bi trebalo da pomognu onima koji su neodlučni, a nakon ove debate deluje da bi im najrazumnija odluka bila da ne izađu na izbore. Ono što bi moglo da bude dobro za obe kampanje bi moglo da bude sledeće: Bajden je pokazao da može da izdrži sat i po debatovanja bez gafova, u par navrata je zastajao, ali ništa značajno, a što se Trampa tiče, on sigurno može bolje od ovoga. Bajden je imao solidne performanse u ovoj debati, ali deluje da on ne bi mogao mnogo bolje od ovoga što je uradio večeras. S druge strane, Tramp je debati pristupio kao jednoj od svojih konferencija za štampu na kojima se često raspravlja sa novinarima što u debati definitivno nije dobro izgledalo. Tramp je u prošlosti pokazao da može mnogo bolje od ovoga i svakako da može mnogo bolje da poentira po pitanju Bajdenovih neodlučnosti i grešaka iz prošlosti kao što su Kriminalni zakon iz 1994, odbijanje da se izjasni o proširivanju Vrhovnog suda, Bajdenovo loše upravljanje svinjskim gripom (o čemu je nedavno govorio i jedan od Bajdenovih savetnika) i Bajdenove greške u vođenju spoljne politike. Bajden je neka pitanja vrlo pametno izbegao ili ih odgovorio tako da Tramp ne može da ga napadne da podržava neke ekstremiste i imao je par upečatljivih momenata kada se obraćao direktno u kameru, takoreći obraćao se narodu. S druge strane, Tramp je u par navrata imao okršaj i sa moderatorom što mu svakako ne ide u prilog. Bajden je takođe više puta tokom debate pokušao da izgradi i narativ radničke klase (njega) protiv bogatih (Tramp). Koliko će narativ tog „klasnog rata“ biti uspešan imajući u vidu da i Bajden ima vrlo bogate donatore, ostaje da vidimo. Ono što je sigurno jeste da za sledeću debatu obojica moraju da se upristoje, da se ne nadvikuju i ne vređaju jer, ako se s time nastavi, postavlja se pitanje hoće li to iko više uopšte hteti da gleda izuzev njihove najvatrenije baze.

Nikola Milinković