Kako se primarni izbori polako privode kraju, a nominacije faktički već podeljene, ostaje samo još par događaja vrednih pomena. Jedan od njih su primarni izbori koji će se održati 7. juna u šest izbornih jedinica kada ćemo i zvanično dobiti predsedničkog kandidata Demokratske stranke koji će se suprostaviti Donaldu Trampu, zvaničnom kandidatu Republikanske stranke. Dva glavna suparnika za nominaciju, Hilari Klinton i Berni Sanders vodili su izuzetne kampanje, karakteristične za ovu fazu predsedničkih izbora. Dok je trka bila neizvesna, finiš se čini i više nego jasnim. Dok je Sandersu potrebno preko 800 delegata za predsedničku nominaciju, Hilari je potrebno samo 70. Iako su sve šanse na njenoj strani, Sanders ne planira da odustane. Njegova trenutna politika se svodi na tri tačke koje ćemo ovde analizirati: apsurdnost primarnih izbora, super-delegati i primarni izbori u Kaliforniji.

Apsurdnost primarnih izbora je boljka koja dugo mori američki predsednički sistem, čini ga nepravednim i nemilosrdnim. Možemo se naravno pozvati na predsedničke izbore 2000.godine i govoriti o apsurdnosti čitavih predsedničih izbora ali ovde ćemo pažnju posveti samo primarnim izborima. Ona se ogleda u činjenici da izabrani delegati ne moraju nužno glasati za kandidata koji je dobio najveći broj glasova u izbornoj jedinici. Odluka u potpunosti počiva na njima. Ovo dovodi do situacija u kojima kandidati koji dobijaju donekle izjednačen broj glasova u izbornoj jedinici, ne osvajaju proporcionalan broj glasova delegata, već suprotno. Velika udaljenost izmedju volje birača i volje delegata, najviše vodi uzajanom poštovanju, medjutim, kako su ovi izbori pokazali, to nije uvek slučaj. Na primer, na primarnim izborima u Zapadnoj Virdziniji Sanders je osvojio 51% glasova a Klinton 36% ali nakon podele delegata i super-delegata, Sanders je osvojio 19 a Hilari 18. To znači da je Sandersova ubedljiva pobeda rezultirala samo jednim delegatom više. U više navrata Sanders je govorio o apsurdnosti primarnih izbora. U toj kritici nije bio usamljen. Sad već kandidat Republikanske stranke za predsednika, Donald Tramp je takođe, u jeku svoje kampanje, govorio kako su primarni izbori ,,namešteni“, no po dobitku nominacije, čini se da je zaboravio na to.

Uz to, postoji i mehanizam super-delegata, koji su, kako se čini ove godine i odlučili primarne izbore Demokratske stranke. Ovaj fenomen je karakterističan samo za Demokratsku stranku koji broji čak 587 super-delegata čiji je glas ravan glasu delegata. Sistem koji je pomogao Obami da pobedi Hilari na prošlim primarnim izborima sada je našao svoju novu žrtvu. Sanders je istakao da je ovaj sistem izuzetno nedemokratičan s obzirom na činjenicu da je oko 400 super-delegata podržalo Hilari i pre početka samih primarnih izbora. Možemo zaključiti da je Hilari itekako naučila na svojim greškama posvetivši veliku pažnju super-delegatima ove godine. Trenutno Sanders ima samo 44 super-delegata na svojoj strani dok Hilari ima čak 543. Naravno, čak i kada bismo u potpunosti eleminisali ovaj mehanizam, Hilari bi i dalje bila u vodjstvu. No, eliminisanje super-delegata nije ono što Sanders želi, već pridobijanje. Sami super-delegati su slobodni da biraju kome će dati glas, isto tako, slobodni su i da se predomisle. Svojim pobedničkim momentumom Sanders želi da pokaže kako je narod na njegovoj strani i da super-delegati nemaju pravo da ne poštuju volju naroda. Medjutim, takav oblik idealizma je u startu osudjen na propast, no mnogi su to rekli opisujući samu Sandersovu kampanju. Da li će Sanders ostvariti neophodnu ubedljivu pobedu u Kaliforniji i primorati super-delegate da glasaju za njega, ostaje nam da vidimo. Ono što sa sigurnošću možemo reći je da način na koji se Sanders bori protiv sistema Demokratske strane ne uliva mnogo nade. Na kraju možemo zaključiti da je jedino rešenje ukidanje mehanizma super-delegata i reforma primarnih izbora. Kako bi to bilo protivno američkoj političkoj kulturi kao i političkoj tradiciji Demokratske stranke, čini se da je ova reforma ne samo teška već i nemoguća. Narodu SAD-a ostaje frustrirajuća borba svake četvrte godine, ne za bolju budućnost, već najmanje lošu.

Dogadjaj koji je trebalo da označi kraj primarnih izbora jeste dugo najavljivana debata Bernija Sandersa i Hilari Klinton pred primarne izbore u Kaliforniji. Čitav događaj ubrzo je izgubio na poletu kada je Hilari odbila da učestvuje u debati. Sanders je više puta izrazio žaljenje zbog toga. Hilari je odbila da učestvuje u debati pred primarne izbore u Kaliforniji 7. juna, samouvereno izjavljujući da će ona dobiti nominaciju Demokratske stranke. Po svemu sudeći, šanse su uveliko na njenoj strani. Međutim, čitav spor se našao u senci još većeg problema, Donalda Trampa. Nakon Hilarine odluke, Sanders je pozvao upravo Trampa na debatu. Čitava debata bi naravno više koristila Sandersu time što bi omogućila još jednu priliku pred primarne izbore u Kaliforniji da iskaže svoje stavove. Uz to, velika podrška koju Hilari uživa u Kaliforniji takođe predstavlja teško premostivu prepreku za Sandersa. Na veliko iznenadjenje američke javnosti, Tramp je brzopleto prihvatio poziv. Nakon što su mediji pokrenuli lavinu najavljujući najveći događaj primarnih izbora, Tramp je odustao. Zvanično saopštenje kaže da Tramp smatra neprikladnim da se suoči sa drugoplasiranim. Izjava koja se čini prikladnom jedino Trampu. Naravno, nikako nije u interesu Trampu da prihvati ovaj poziv, naime, u odnosu na njega Sanders se mnogo bolje kotira nego Hilari. Pružiti pomoć Sandersu iz te perspektive izgleda suludo. Analiza sleda ovih dogadjaja nas navodi na sledeće zaključke. Prvo, Hilari smatra nepotrebnim suočavanje sa Sandersom jer sebe već vidi kao pobednika. Drugo, Sanders se očajniči bori da svoju izbornu trku završi sa što boljim rezultatom. I treće, Tramp nakon brifinga ipak ne smatra nužnim da pomogne Sandersu u prikupljanju podrške, pa makar sam dogadjaj bio humanitarnog karaktera. Na bazi spekulacija možemo reći da Tramp, iako je sam predložio humanitarni karakter događaja, odustaje jer mu nije u interesu da svoje stavove suprotstavi Sandersovim. Čini se da će Donald Tramp pored toga što je kandidat za predsednika, u slučaju da pobedi na izborima, ujedno biti i kandidat za impičment, četvrti u istoriji.

Ovakav sistem koji favorizuje određene klase američkog društva i zanemaruje volju birača omogućava vladavinu interesa koja parazitski uništava američko društvo. Sandersov uspeh predstavlja buđenje ali ono za koje Amerika još uvek nije spremna. Ove izbore neće izgubiti samo Sanders već i SAD kojima ponovo ostaje da izaberu manje od dva zla.