Do predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama ostalo je malo više od 20 dana. Završna faza predsedničke kampanje može da donese momente koji mogu predstavljati „tas na vagi“ u korist jednog od dva kandidata na novembarskim izborima. I dok se aktuelni predsednik i kandidat Republikanske partije Donald Tramp (Donald Tramp) i njegov protivkandidat ispred demokrata Džozef Bajden (Joseph Biden) nadaju da će upravo njihove kampanje zadati odlučujući udarac protivničkoj, bilo bi korisno podsetiti se jednog takvog trenutka koji se dogodio pre 12 godina.
Predsednički izbori u Sjedinjenim Državama 2008. godine dočekani su u veoma turbulentnoj atmosferi. Aktuelni predsednik Džordž Buš Mlađi (George W. Bush) je na kraju svog drugog mandata uživao podršku od svega 37% građana SAD, dok su rat u Iraku i ekonomska kriza bile glavne teme američke politike. U svetlu tih događaja, dve vodeće partije su izabrala dva potpuno različita kandidata.
Kandidat Demokratske partije bio je Barak Obama (Barack Obama), „zvezda u usponu“ partije. Prvu veću nacionalnu pažnju pridobio je nakon održanog govora na Demokratskoj nacionalnoj konferenciji 2004. godine kada je Džon Keri (John Kerry) imenovan za kandidata demokrata na predsedničkim izborima. Nakon toga postao je jedan od dva predstavnika savezne države Ilinois u američkom Senatu. Na unutarstranačkim izborima uspeo je da savlada Hilari Klinton (Hillary Clinton), koja je važila za glavnog kandidata demokratskog establišmenta. Sadašnji predsednički kandidat Demokratske partije, Džozef Bajden, bio je Obamin potpredsednički kandidat.
Sa druge strane, republikanci su se odlučili za Džona Mekejna (John McCain), dugogodišnjeg senatora iz savezne države Arizone. Mekejn je poticao iz porodice sa bogatom vojnom tradicijom, a on sam je služio u američkoj vojsci u Vijetnamskom ratu, gde je proveo 6 godina u zatočeništvu. Ovu mu nije bio prvi pokušaj da postane predsednik SAD, s obzirom da je 2000. godine poražen na unutarstranačkim izborima od kasnijeg predsednika Džordža Buša Mlađeg. Za svoju potpredsednicu, Mekejn je odabrao guvernerku savezne države Aljaske Saru Pejlin (Sarah Palin).
Sa obzirom da je Mekejn u velikom broju slučajeva podržavao iste politike kao i tadašnji (nepopularni) predsednik, Obama je u većini istraživanja javnog mnjenja uživao prednost. Međutim, mnogi smatraju da je trenutak koji se dogodio na političkom skupu Džona Mekejna u saveznoj državi Minesoti 10. oktobra 2008. godine stavio „tačku na i“ na ishod izbora. Naime, kada mu je nekoliko njegovih pristalica ukazalo na činjenicu da se plaše potencijalnog Obaminog predsedničkog mandata zato što su smatrali da je „Arapin“ ili da je „suviše sličan teroristima“ koji prete bezbednosti Sjedinjenih Država, Mekejn je odgovorio: „On [Obama] je pristojan, porodičan čovek, koga ne treba da se plašite kao predsednika Sjedinjenih Američkih Država.“ To svakako nije bio odgovor koji su većina prisutnih očekivali, tako da je usledila neprijatna tišina praćena mestimičnim zvižducima, nešto što nijedan predsednički kandidat ne želi da doživi na sopstvenom skupu.
Par nedelja kasnije Barak Obama je ubedljivo pobedio Džona Mekejna na predsedničkim izborima (365 naspram 173 elektorska glasa) i postao 44. predsednik Sjedinjenih Država. Međutim, Obama i Mekejn su nakon toga sarađivali za vreme Obaminog osmogodišnjeg boravka u Beloj Kući, a sam Mekejn je dao presudni glas u Senatu koji je 2017. godine „spasao“ Zakon o pristupačnoj nezi, tzv. Obamacare. Kada je 2018. godine senator iz Arizone preminuo od posledica kancera, Obama je u govoru na komemoraciji posvećenoj preminulom članu američkog Kongresa izjavio da ga je Mekejn učinio boljim predsednikom.
Da li je realno da se ovakav scenario dogodi i ove godine? Teško. Američko društvo je isuviše polarizovano da bismo mogli da očekujemo da bilo koji od kandidata kaže išta pozitivno o svom protivniku. Prva predsednička debata održana krajem septembra nas je u to i uverila. Činjenica je da Mekejnov potez u Minesoti nije imao presudni uticaj na rezultate izbora, ali je pokazao da postoje stvari koje nadilaze političku kompeticiju i partijske podele, a takve poteze nismo videli ni od Donalda Trampa ni od Džozefa Bajdena.
Vuk Mišković
