Dok se iščekuju preliminarni izbori u državi Njujork, u Bruklinu je u četvrtak održana demokratska predsednička debata, gde su Hilari Klinton i Berni Sanders još jednom ukrstili svoje argumente pred velikim auditorijumom.
Sama debata imala je svoju predigru u nadgovornjavanju dvoje kandidata o njenom održavanju. Iako su sve predviđene TV debate već održane, Sandersov tim je zahtevao debatu pred izbore u Njujorku, argumentujući da su glasači u ovako bliskoj trci zaslužili da čuju kandidate uživo još jednom. Tim Hilari Klinton je oklevao, pravdajući to negativnom kampanjom protivkandidata. Ipak, na kraju je dogovoreno da se održi još jedna debata, s obzirom na značaj preliminarnih izbora u Njujorku.
Oba kandidata imaju snažna uporišta u Njujorku, pa su takoreći svoji na svome. Hilari Klinton je svoju državničku karijeru započela upravo kao senatorka iz države Njujork, a u Bruklinu se nalazi i glavni štab njene kampanje za predsednicu. Berni Sanders je rođen u samom Bruklinu, iako mu je sada matična država Vermont, u Njujorku ima veliki broj pristalica.
Uprkos seriji pobeda (7 od poslednjih 8 država) Berni Sanders nije bitno umanjio prednost Hilari Klinton po broju delegata. Upravo iz tog razloga, Njujork, sa 247 delegata predstavlja šansu za Sandersa.
Nakon velikog broja preliminarnih debata, koje su održavane u belim rukavicama, kada su demokratski kandidati sa poštovanjem i pijetetom govorili jedno o drugome, sada, kada je ulog postao mnogo veći i debata je imala svoj žustriji ton. U debati koju je uživo prenosio CNN (Si En En), kandidati su govorili o ekonomiji, unutrašnjoj politici, energetici i spoljnoj politici i nacionalnoj bezbednosti. Ipak, većina vremena je provedena u raspravi o kvalifikovanosti sagovornika da obavlja funkciju predsednika kao i u međusobnoj diskreditaciji. Počeo je senator Sanders, već napamet naučenim govorom o ekonomiji, neophodnosti razbijanja monopola velikih banaka, povećanju minimalne zarade, kada je iskoristio priliku i za prvi napad na Klintonovu, optužujući je za preveliku bliskost Vol Stritu i zahtevajući da objavi govor za koji je od velikih banaka dobila oko 200 000 dolara. Hilari Klinton nije ostala dužna, dovodeći u pitanje kvalifikovanost Bernija Sandersa da obavlja funkciju predsednika, naglašavajući da se njegovi argumenti svode na kritiku, a ne na rešenja, što se već duže vreme može čuti i u određenim medijima naklonjenim Klintonovoj. I ovoga puta je došlo do konvergencije stavova po pitanjima ekonomske politike, Hilari Klinton je uporno branila svoju istoriju podrške progresivnih ekonomskih mera, i pod uticajem snažne podrške Sandersu prethodnih meseci počela je da se zalaže za podizanje minimalne zarade u skladu sa predlogom protivkandidata. Kao što se i očekivalo najviše problema Sanders je imao u opravdavanju svog stava prema drugom amandmanu Ustava SAD i dozvoli za nošenje i prodaju oružja. Ovo je oblast u kojoj Sanders nema tako progresivnu istoriju, jer je glasao protiv Brejdijevog zakona koji zahteva veću bezbednosnu proveru pri kupovini naoružanja. Ipak, Sanders je svoje stavove pokušao da opravda činjenicom da je Vermont ruralna država sa tradicijom “nošenja oružja” i da je on mnogo pozvaniji da o ovom pitanju pronađe zajednički jezik sa republikancima koji su tvrdokorniji zagovornici drugog amandmana. Ovakav odgovor nije naišao na odobravanje Klintonove koja je nastavila da ga pritiska po ovom pitanju. Razmimoilaženja su se nastavila i po pitanjima spoljne politike. Hilari Klinton je pokazala da ima mnogo više iskustva u ovoj oblasti, dok se Berni Sanders trudio da promenom paradigme po određenim pitanjima, pre svega odnosu prema NATO i odnosima Palestine i Izreala pokaže svoje neslaganje sa bivšom državnom sekretarkom. Posebno je žustra rasprava nastala po pitanju intervencije u Libiji. Nakon što je predsednik Obama pre nekoliko dana izašao sa stavom da je intervencija u Libiji bez jasnog cilja kako pristupiti obnovi nakon Gadafija, najveća greška njegovog mandata, Klintonova se našla u nezavidnoj situaciji, kao osoba koja je u administraciji slovila za glavnog zagovarača intervencije. Sanders je sa druge strane iznenadio veoma progresivnim stavom po pitanju Palestine i kritike Izraela za prekomernu upotrebu sile u pojasu Gaze, posebno imajući u vidu njegovo jevrejsko poreklo. Klintonova je optužila Sandersa za nerazumevanje međunarodnih odnosa i spoljne politike zbog zalaganja za smanjenu ulogu SAD u NATO i zahtev za većim finansijskim ulaganjima partnera iz Evrope. Ona smatra da je takva politika veoma slična Trampovoj i da je pogubna u savremenom globalnom kontekstu.
Ova debata je pokazala povećanu polarizaciju između kandidata kako se trka bliži kraju. U trenucima kad se Hilari Klinton nadala da će moći da se usresredi na taktiku za generalne izbore u novembru, kampanja je dobila neočekivani tok serijom pobeda Bernija Sandersa. Iako Sanders još uvek ima samo teoretske šanse, pokazao se veoma čvrstim kandidatom. Ipak, Klintonova slovi za favorita u državi Njujork. Ne treba zaboraviti da se izbori u Njujorku održavaju po takozvanom “zatvorenom” sistemu i da pravo glasa imaju samo registrovani članovi partije. To je do sada više odgovaralo Hilari Klinton, dok je Berni Sanders uglavnom bio uspešniji u državama koje glasaju u kokusima, ili po “otvorenom” sistemu (svi građani koji imaju pravo glasa mogu da se opredele za demokratske ili republikanske kandidate). Njujork je takođe država koja ima veći procenat manjinskih glasača, što takođe odgovara bivšoj državnoj sekretarki. Takođe, većina istraživanja javnog mnjenja Klintonovoj daju dvocifrenu prednost u Njujorku, i u tom smislu bi pobeda Bernija Sandersa uprkos momentumu predstavljala veliko iznenađenje. Ipak, svaka prognoza je nezahvalna, imajući u vidu dosadašnja iskustva sa preliminarnim izborima, zato, ostanite uz naš portal da zajedno pratimo rezultate preliminarnih izbora u Njujorku 19. aprila.
