Pandemija virusa COVID-19 u SAD dovela je do određenih distorzija, koje nisu isključivo ekonomske, već se prenose i na teren politike. Naročito je to očito kada se uzme u obzir ustrojstvo vlasti, odnosno, istaknuta uloga guvernera u saveznim državama. Pomenuti akteri, koji ranije mahom nisu dospevali u žižu javnosti, sada su dobili priliku da pokažu svoje liderske sposobnosti i na taj način uvećaju ili umanje svoju popularnost. Ovo je naročito značajno ako se u obzir uzme činjenica da pojedine guvernere u narednom periodu čeka trka za obnovu mandata, a da će neki od njih rukovođenjem krizne situacije pokušati da obezbede svoje mesto u budućoj administraciji nakon novembarskih predsedničkih izbora.

Demokratska partija

Kada posmatramo guvernere koji su članovi Demokratske partije, u prvi plan svakako izbija Endru Kuomo (Andrew Cuomo), šesdesetdvogodišnji guverner savezne države Njujork. Kuomo je dobro poznato lice u okviru Demokratske partije, s obzirom na to da je u periodu od 1997. do 2001. godine obavljao dužnost sekretara za stanovanje i urbani razvoj u drugoj administraciji Bila Klintona (Bill Clinton). Međutim, Kuomov najpoznatiji politički angažman svakako je mesto guvernera Njujorka na kome se nalazi od 2010. godine. Trenutna pandemija virusa korona stavila ga je u prvi plan i mnogi vide njegova dnevna obraćanja u kojima iznosi brojke vezane za novoobolele i preminule, kao i detalje o kupovini respiratora i medicinske opreme kao vid protivteže Demokratske partije dnevnom izveštavanju predsednika Donalda Trampa.

Hvali se njegovo liderstvo i odlučnost u ovako teškim trenucima uprkos činjenici da je Njujork savezna država sa najviše slučajeva (preko 130.000 obolelih i preko 4.700 preminulih). S obzirom da podrška koju dobija guverner Njujorka svakodnevno raste, počele su spekulacije o tome da je zapravo Kuomo pravi kandidat da „izađe na crtu“ Donaldu Trampu na izborima 3. novembra. Sam Kuomo je ove spekulacije negirao rekavši kratko i jasno „ne“ potencijalnoj kandidaturi. Mnogi i dalje vide sadašnjeg guvernera kao predsedničkog kandidata ako ne na ovim, onda na izborima 2024. godine. Poslednji guverner države Njujork koji je pokrenuo predsedničku kampanju bio je Frenklin Delano Ruzvelt.

Pored Kuoma, još jedan demokratski guverner trenutno uživa porast popularnosti. U pitanju je Gevin Njusom (Gavin Newsome), guverner savezne države Kalifornije. Pre mesta guvernera najmnogoljudnije federalne jedinice u SAD, Njusom je obavljao dužnost gradonačelnika San Franciska od 2004. do 2011. godine, a na položaj guvernera došao je u januaru 2019. godine. Iako se čini da je Kuomo taj koji pleni pristalice Demokratske partije svojom pravovremenom i odlučnom akcijom, zapravo je pedesetdvogodišnji Njusom prvi uveo mere ograničenja poslovanja i kretanja za stanovnike svoje savezne države.

Ove mere su se pokazala kao delotvorne i delimično su uspele da ublaže krivu rasta obolelih (oko 15.000 zaraženih i 350 preminulih). Čak je i Donald Tramp pohvalio Njusoma i njegovu borbu protiv opakog virusa rekavši da „radi dobar posao“. Međutim, obojica su istakli da su svesni da je ovo tek početak i da treba biti obazriv. Nakon što okonča borbu protiv virusa korona, mnogi očekuju da Njusom polako počne da dodatno gradi svoji reputaciju i da se etablira kao jedan od vodećih demokratskih kandidata na predsedničkim izborima 2024. godine.

Pored dvojca guvernera iz država sa jasnom demokratskom većinom, u žižu javnosti dospela je i Grečen Vitmer (Gretchen Whitmer) guvernerka savezne države Mičigen. Pre trenutne funkcije, ona je obavljala dužnost člana Predstavničkog doma, a kasnije i Senata ove savezne države. Na mestu guvernera je od januara 2019. godine. Vitmer je verovatno guvernerka koja je najviše kritikovala Donalda Trampa i njegov pristup u borbi protiv virusa korona, apostrofirajući činjenicu da ne pomažu dovoljno federalnim jedinicama kako finansijski, tako i u medicinskoj opremi. To se aktuelnom predsedniku nije svidelo, te je on u svojim tvitovima počeo da je oslovljava „ona žena u Mičigenu“.

S obzirom da se Detroit, najveći grad u Mičigenu, trenutno suočava sa naglim porastom broja zaraženih, pa samim tim i preminulih, Vitmerova i Tramp su stupili u kontakt i predsednik je poslao pomoć. Guvernerka se zahvalila, ali i dodala da, iako je zahvalna na pomoći, ona nije dovoljna da odgovori na izazove u borbi protiv virusa korona. Jasno je da ova netrpeljivost nije nova već da ona ipak seže malo dublje. Naime, Grečen Vitmer se spominje kao potencijalni potpredsednički kandidat Džozefa Bajdena na predstojećim novembarskim izborima, pa se čini da Tramp koristi svaku priliku da „zada udarac“ Bajdenovoj kampanji.

Pored toga Mičigen je jedna od država u kojoj je Tramp uspeo da pobedi Hilari Klinton na predsedničkim izborima 2016. godine, a koja bi sada ipak mogla da završi u rukama demokratama. Sama Vitmer negirala je da se ovakve situacije (borba protiv virusa) koriste u političke svrhe rečima: „Moramo da zapamtimo da nam je trenutno glavni neprijatelj COVID-19“, prenosi USA today.

Republikanska partija

Guverner savezne države Ohajo, Majk Divajn (Mike DeWine), svakako spada u grupu onih koji su se među prvima uhvatili u koštac sa sprečavanjem širenja virusa. Svojim umerenim nastupima, ovaj republikanac uspešno konfrontira neretko oštrim, a povremeno i konfuznim porukama koje dolaze od strane predsednika SAD. Iako u njegovim obraćanjima javnosti dominira smirenost, Divajn je guverner koji se nesumnjivo najozbiljnije odnosi prema trenutnoj situaciji. Pod njegovim vođstvom, Ohajo je prva država u kojoj je, još 12. marta, doneta odluka o zatvaranju škola, da bi potom usledilo i ograničavanje okupljanja na najviše 100 ljudi. Zabranjena je i poseta staračkim domovima i konačno, nakon pet dana od uvođenja prvih mera, odloženi su preliminarni izbori jer „nije fer da ljudi moraju da biraju između sopstvenog zdravlja i ustavnih prava“. Predizborne aktivnosti su zaustavljene još pre otkazivanja preliminarnih izbora, a sprovedene su i dodatne mere koje se odnose na smanjenje kontakata.

Ono po čemu je Divajn još prepoznatljiv kada je u pitanju rukovođenje krizom, jeste izrazito otvoren odnos prema javnosti. Neprestano insistira na transparentnosti kada se radi o svim podacima vezanim za pandemiju. Kada konfrontira Trampovim merama, Divajn to čini oprezno, bez preterane pompe. Njegovi javni nastupi u koje uključuje porodicu, usmereni su velikim delom i na smirivanje panike, pa tako poprimaju obrise grupnih seansi. Uz sve to, njegovi saradnici ističu ga kao pažljivog slušaoca struke – „Dovedimo eksperte, saslušajmo ih, a potom sprovedimo odluke na način koji je neophodan.“ U slučaju guvernera Divajna, to nije floskula. Shodno tome, ne čudi što Ohajo spada među federalne jedinice sa umerenim brojem zaraženih po glavi stanovnika.

Guverner Merilenda, Lari Hogan (Larry Hogan), pokazao je slične sklonosti kao njegov kolega iz Ohaja. Kada je doneo izvršnu uredbu o zatvaranju svih preduzeća koja nisu od krucijalnog značaja (non-essential businesses) 23. marta, Hogan je istupio kritikujući sve koji se oglušuju o mere socijalnog distanciranja, ukazujući na ugrožavanje bližnjih, ali i na kršenje zakona Merilenda. U autorskom tekstu za Politico, kolumnista Bil Šer ističe da bi glavna razlika između Hogana i guvernera Ohaja bila u tome što se prvi više suprotstavlja predsedniku Trampu. Međutim uprkos nedostacima u koordinaciji od strane Bele kuće i Trampovoj rezistenciji na potrebe za medicinskom opremom, evidentno je da ovaj republikanac dobro upravlja krizom.

Merilend se suočava sa relativno malim brojem obolelih i ostavlja prostor za normalno funkcionisanje zdravstvenih ustanova – zasad u okvirima, a potencijalno ne suviše izvan njihovih kapaciteta. Jasno je da Lari Hogan u svakom pogledu opravdava ukazano poverenje. Napomenimo još jednu činjenicu koja slikovito opisuje kapacitete ovog guvernera: u tradicionalno demokratskoj (tzv. plavoj) saveznoj državi, Hogan je republikanac koji obavlja drugi mandat, i kao takav predstavlja raritet.

Prethodna dva slučaja predstavljaju primere odgovornog odnosa prema krizi. I u Ohaju i u Merilendu, donošene su u prvi mah nepopularne, ali evidentno efektivne mere. Efektivne, u onom obimu u kom je to moguće kad je u pitanju visoko razvijena, urbana i industrijalizovana nacija. I još bitnije, mere su donošene u prvom stadijumu koji je ukazivao na potencijalnu opasnost situacije. A šta se dešava u suprotnom?

Jednu od boljih ilustracija pruža nam Florida. Rukovodstvo ove savezne države na čelu sa guvernerom Ronom Desantisom (Ron DeSantis) nesumnjivo najsporije reaguje na nepovoljne okolnosti. Do skora najstroža mera koju je de Santis sproveo, kako ocenjuje Bil Šer iz časopisa Politico, bila je to što je uveo karantin za sve osobe koje putuju iz kritičnih područja poput Njujorka. Slike preplavljenih plaža zgražavale su javnost širom SAD, uz još jednu kontroverznu činjenicu – Florida je jedina država koja je oklevala sa uvođenjem restriktivnih mera socijalnog distanciranja uprkos činjenici da je beležila preko pet hiljada zaraženih. „Kako god da postupite, uvek ćete imati grupu ljudi koja će raditi kako im se prohte,“ opravdavao je Desantis svoje postupke.

Ipak, restriktivne mere u saveznoj državi koja broji oko 21 milion stanovnika i na samom je vrhu po udelu starih, konačno su usledile 1. aprila, nedugo nakon Trampovog govora u Rouz gardenu. Sve dotad, piše Gardijan, ljudi su uživali u lepom vremenu na najrazličitije načine: od pomenutih plaža, preko restorana, do igranja golfa, a guverner se nije preterano naprezao izuzev povremenih opaski na račun Njujorčana koji šire virus po poluostrvu.

Takva neozbiljnost, uz konstantno oklevanje kada je u pitanju sprovođenje nepopularnih mera i nepoštovanje eksperata, najverovatnije će voditi prolongiranju krize. Neki stručnjaci predviđaju poravnavanje krive koja ukazuje na broj zaraženih na Floridi tek za početak maja.

Ono što Floridu čini posebnom su svakako uske veze Desantisa sa Trampom, ali i značaj ove države za Trampov reizbor. Zato ne čudi što baš Desantis ima privilegovan položaj kad je u pitanju nabavka medicinske opreme, niti iznenađuje to što se njegova reč čuje u Beloj kući. Desantis se uz sve to vidi kao potencijalni republikanski kandidat za izbore 2024. godine. Da li će i kako njegova indolencija prema krizi izazvanoj virusom COVID-19 uticati na buduće političke planove, ostaje da se vidi. Da li će se približiti njujorškom scenariju? Za sada, ne, ali treba imati u vidu da se efekti (ne)preduzimanja mera vide sa odloženim dejstvom.

Nikola Lukić

Vuk Mišković