Uprkos tome što formalno nije započeo nove ratove, politika bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa prema Iranu doprinela je da na ovom tradicionalno nestabilnom regionu i najmanji incident može dovesti do ozbiljnog sukoba. Nova administracija sada mora doneti važnu odluku – ili će nastaviti sa politikom „maksimalnog pritiska”, koja dosad nije dala rezultate kakve je prethodna američka administracija očekivala, ili će pak kroz diplomatsku aktivnost i ukidanje sankcija pokušati da odnose sa ovom bliskoistočnom državom pomeri sa „tačke usijanja“.

Veliki deo međunarodne zajednice sklapanje Iranskog nuklearnog sporazuma (JCPOA) 2015. godine doživeo je kao važan prvi korak ka izgradnji mira i stabilnost na Bliskom istoku. Iako je proces pregovora bio opterećen višedecenijskim sukobima i napetostima u odnosima između ključnih aktera – SAD i Irana – Sporazum je ipak postignut i počeo je da se primenjuje 16. januara 2016. godine. Međutim, dolazak Donalda Trampa na „presto sveta“ doveo je opstanak Sporazuma u pitanje. Tramp je neretko kritikovao Obamu zbog sklapanja ovog sporazuma, govoreći da je to „najgori sporazum koji je ikada video“ i da gori nije mogao biti potpisan. Sve je to dovelo do jednostranog povlačenja Sjedinjenih Država iz JCPOA 2018, samo tri godine nakon njegovog potpisivanja.

S dolaskom novog predsednika, čini se da će se politika SAD prema Iranu donekle promeniti. Predsednik Džozef Bajden iskazao je nameru da Ameriku vrati u okvire onoga što je poznato kao Iranski nuklearni sporazum. Međutim, ako uzmemo u obzir dešavanja koja su se odigrala samo u poslednjih godinu dana između ove dve države, Bajden ne može jednostavno pritisnuti dugme za premotavanje unazad, te se postavlja pitanje da li je ikakav sporazum sada zapravo moguć?

Kako iranski zvaničnici poslednjih meseci ističu, ukoliko SAD odluče da se vrate u okvire Sporazuma, Iran će odmah učiniti isto, napominjući da se svi potezi koje je Iran u međuvremenu preduzeo mogu lako povući, te da je lopta sada da američkoj strani terena. „Nova administracija bi trebalo prvo da bezuslovno ukine sve sankcije nametnute od Trampovog stupanja na mesto predsednika“, napisao je iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif za Foreign Affairs. „Zauzvrat, Iran će povući sve mere koje je preduzeo nakon Trampovog povlačenja iz Sporazuma“, naveo je Zarif.

Nakon ubistva iranskog fizičara Mohsena Fahrizadeha, Iran je započeo s proizvodnjom obogaćenog uranijuma do 20%. Evropska unija osudila je ovakav potez, ali, kao jedna od potpisinica, saopštila je da će udvostručiti napore da sačuva nuklearni sporazum sa Iranom. Iako je dostignutih 20% daleko od procenta neophodnog za razvoj nuklearnog oružja, Iran je prema tekstu Sporazuma obavezan da obogaćivanje uranijuma ograničiti na 3,67%. Naravno, ovakav potez Irana naišao je na reakciju bliskoistočnog rivala – Izraela – te je premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio da se „odluka Irana da nastavi da krši svoje obaveze, poveća obogaćivanje i promoviše podzemna postrojenja za industrijsko obogaćivanje uranijuma, ne može objasniti ni na koji drugi način osim željom da nastavi ostvarivanje svog cilja – razvoj vojnog nuklearnog programa“. Netanjahu je tradicionalni protivnik JCPOA i nakon održanih izbora u Americi jasno je stavio do znanja da se protivi ponovnom američkom angažovanju s Iranom. „Nema povratka prethodnom nuklearnom sporazumu. Moramo se držati beskompromisne politike kojom ćemo osigurati da Iran ne razvije nuklearno oružje“, naveo je Netanjahu sredinom novembra. Sličan stav ima i Saudijska Arabija navodeći da se po pitanju bilo kakvog novog sporazuma s Iranom, Zaliv mora konsultovati.

Iako je Bajden istakao da će se vratiti Sporazumu, sada se pak govori o njegovoj novoj verziji koja bi bila nešto šira i restriktivnija, te bi potencijalno obuhvatala i balistički raketni program. Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas i francuski predsednik Emanuel Makron pozivali su proteklih meseci na uspostavljanje novog nuklearnog sporazuma s Iranom, međutim iranski zvaničnici dali su nedvosmislen odgovor – sadržaj Sporazuma ne može biti predmet novih pregovora.

Međutim, nedavno je Zarif preduzeo svojevrsnu inicijativu i pozvao Vašington da sinhronizovano deluju kako bi se vratili nuklearnom sporazumu, što je naišlo na hladnu reakciju SAD. Kao jedan od načina da se prevaziđe situacija u kojoj se Teheran i Vašington sada nalaze, Zarif je predložio da EU koordiniše njihove korake kako bi se vratili sporazumu iz 2015. godine.

Ipak, portparol Stejt departmenta Ned Prajs istakao je kako „postoji mnogo koraka u tom procesu… pre nego što dođemo do tačke kada ćemo direktno stupiti u kontakt sa Irancima i budemo spremni da prihvatimo bilo kakav predlog“.

Ukoliko su Vašington i Teheran dosad imali „vi prvi“ pristup, ovakva reakcija SAD na iranski predlog baca sumnju na prave američke namere po pitanju JCPOA. Da li je Bajdenova namera da vrati Ameriku nuklearnom sporazumu s Iranom bila samo deo predizborne kampanje, dok u planu ima drugačiju strategiju i kakva je to zapravo strategija ostaje prilično nejasno. Ukoliko je Amerika želela Iran za pregovaračkim stolom, ovo je bila prilika za to i pitanje je kada će se slična ponovo javiti s obzirom na iranske predsedničke izbore koji nas očekuju u junu ove godine.

Ivana Janković