Bez obzira na to što ostrvo sa kog potiču ima manje od 7 miliona stanovnika, Amerikanci irskog porekla predstavljaju jednu od najvećih imigrantskih grupa u SAD. Prema poslednjim istraživanjima rađenim pre nekoliko godina, oko 33 miliona Amerikanaca, odnosno oko 10% stanovništva, ima irsko poreklo i oni kao takvi predstavljaju i važan deo biračkog tela. Njihova imigracija u SAD traje još od 18. veka, ali je naročito postala intenzivna od sredine 19. veka, kada se veliki broj ljudi iz Irske odselio zbog gladi i nemaštine koja je tada vladala u Irskoj. Najveći broj se doselio u SAD gde su, uprkos diskriminaciji i negativnim predrasudama o njima, pogotovo onima koji su katolici, postali značajan deo stanovništva i ostvarili uticaj u mnogim sferama. Primeri toga se mogu videti u sportu, gde najtrofejniji NBA tim Boston Seltiksi (Kelti) duguje svoje ime velikom broju Iraca u tom gradu, i u proslavljanju velikog irskog praznika, Dana svetog Patrika, u Americi kada se, iako nije zvanični državni praznik, organizuju razne proslave širom zemlje (ove godine otkazane zbog epidemije COVID-19).
Uticaj Iraca u Americi svakako je prisutan i u politici. Od početka masovnog doseljavanja Iraca u SAD, sredinom 19. veka, mobilisale su ih partijske mašine Demokratske partije po raznim gradovima zahvaljujući kojima su Irci, pogotovo katolici, bili verni demokratama decenijama. Najpoznatija takva organizacija svakako je bio njujorški Tammany Hall koji je bio jako uspešan u regrutovanju Iraca da glasaju i napreduju u Demokratskoj partiji sve do sredine 20. veka (više o odnosu prema novopridošlim Ircima i Tammany Hall-u na jedan umetnički način prikazano je u filmu Martina Skorsezea Bande Njujorka (Gangs of New York) iz 2002. sa Danijelom Dej-Luisom i Leonardom Dikapriom u glavnim ulogama). Mnogi predsednici SAD su imali protestantsko irsko poreklo dok katolici nisu imali puno uspeha zbog predrasuda protestantske većine da će „biti verniji papi nego državi“. To je doprinelo porazu demokrate Ala Smita 1928. koji je bio prvi katolički kandidat velike partije, a te predrasude su postojale čak i 1960. kada je Džon F. Kenedi ipak pobedio i postao prvi (i za sada jedini) katolik na mestu predsednika i heroj do tada diskriminisanog dela američke populacije.
Šta se promenilo od Kenedija do danas?
Vremenom, Irci više nisu bili diskriminisana imigrantska grupa, a političke organizacije Demokratske partije više nisu imale toliki uticaj na njih tako da su Irci počeli polako da prelaze i na stranu republikanaca. Ronald Regan se 80-ih ponosio svojim irskim poreklom i dobijao veliku podršku. Bil Klinton je, pak, 90-ih povratio podršku Iraca imenujući specijalnog izaslanika za Severnu Irsku i učestvujući u sklapanju Sporazuma na Veliki petak 1998. kojim su završeni sukobi u Severnoj Irskoj. Čak je i Barak Obama u poseti jednom gradiću u Irskoj iz kojeg potiče neko od njegovih daljih predaka postao O’bama. Na izborima 2016. između Hilari Klinton i Donalda Trampa biračko telo je bilo podeljeno 50:50, iako se misllilo da bi Hilari mogla da ima veću podršku zbog zasluga Bila Klintona vezanih za Sporazum na Veliki petak
Na ovim izborima glas Iraca bi mogao opet da bude jedan od oscilirajućih (swing) faktora koji bi mogao da odluči izbore, smatra kolumnista Njujork Tajmsa Šon Mekriš (Shawn McCreesh). Kako navodi, glasovi birača irskog porekla, zajedno sa glasovima celog katoličkog stanovništva u SAD, ostaju jedni od retkih neopredeljenih glasova za koje se kandidati bore u ovoj kampanji. Ovde bi bivši potpredsednik Džozef Bajden, kao katolik irskog porekla, trebalo da ima jasnu prednost u odnosu na aktuelnog predsednika Donalda Trampa, koji je protestant i ima nemačko poreklo. Međutim, okretanje Iraca ka republikancima u poslednjih 50-ak godina prouzrokovano je i time što su demokrate postale sve liberalnije, nasuprot društveno konzervativnim vrednostima koje gaji većina katolika. Takođe, više nema problema koji se tiču irske državnosti ili identiteta na kojima bi kandidati mogli da poentiraju, tako da političari moraju da nađu nove načine da dopru do ovog biračkog tela.
Kako se Bajden i Tramp obraćaju Ircima u kampanji?
I Bajden i Tramp su u toku kampanje pokazali da su im važni glasovi Iraca. Tokom posete irskog premijera Lea Varadkara Beloj kući prošle godine, Tramp je rekao kako u Americi žive milioni Iraca i kako misli da zna većinu njih jer su to njegovi prijatelji, a na kraju susreta je rekao da su Irci „ljudi koje želite da sačuvate kao svoje prijatelje“ i „sa kojima ne želite da se sukobite jer može biti jako teško“. Pored toga, Trampova kampanja je započela sa stvaranjem nove koalicije pod nazivom Amerikanci irskog porekla za Trampa (Irish Americans for Trump) kojoj se birači pridružuju kada ukucaju SHAMROCK (jedan od simbola Irske) na određeni telefonski broj. Veliki broj distrikta u kojima je Tramp 2016. ostvario tesne pobede ima značajan procenat irskog stanovništva i očigledno je da su oni ostali jako važni.
Bivši Trampov strateg Stiv Benon smatra da je Bajden u ovom pogledu slab kandidat, kao i Hilari, s obzirom da je obični globalista i da je podržavao mnoge zakone i međunarodne sporazume koji nisu pogodovali Ircima koji i dalje većinski pripadaju radničkoj klasi, zbog čega smatra da Tramp tu ima bolje šanse.
Pa ipak, Bajden takođe pokušava da poveća svoj apel među glasačima poreklom sa „Smaragdnog ostrva“. Na Dan svetog Patrika, 17. mart, organizovao je konferenciju sa liderima grupa koje predstavljaju Amerikance irskog porekla, pre toga se u Ajovi pojavljivao sa bivšim ambasadorom SAD u Irskoj, a dobio je i pismo podrške na dve strane od jedne časne sestre. Takođe, tokom svog virtuelnog town hall-a sa Hilari Klinton prošlog meseca, govoreći o vezama koje oboje imaju sa gradom Skrenton u Pensilvaniji, gde je Bajden rođen i gde Irci čine veliki procenat stanovništva, Bajden je rekao, parafrazirajući Džejmsa Džojsa, da misli da će „kad umre, Skrenton biti ispisano na njegovom srcu“. Sve ovo, naravno, ima za cilj da pokaže njegovu emotivnu povezanost sa Irskom.
Talasi imigracije iz Irske svakako više nisu veliki i, samim tim, njihova privrženost demokratama, kao partiji za koju glasa većina imigranata, više nije toliko izražena, što će republikanci i Donald Tramp sigurno želeti da iskoriste. S druge strane, Džo Bajden će isticanjem svog porekla pokušati da privoli što više glasača irskog porekla da ostanu uz demokrate. Iako ta karta sigurno neće igrati toliko veliku ulogu kao u slučaju Džona Kenedija pre šest decenija, verovatno će vredeti u borbi za glasove zajednice koja čini 10% američkog stanovništva.
Nikola Milinković
