Zdravstveni sistem u Sjedinjenim Američkim Državama je najbolji na svetu. Sve moderne sprave, monitori i cevčice koje se vide na serijama poput ER ili Grey’s Anatomy mogu se videti u svakoj od ambulanti koje izgledaju kao da su izašle iz 22. veka. Problem predstavlja činjenica da veliki deo stanovništva ne može da priušti osnovno zdravstveno osiguranje što njima stvara privid da su njihove ambulante iz 19. veka.
Biranje zdravstvenog osiguranja je najveći izazov za svakog stranca u Sjedinjenim Američkim Državama. S obzirom da u SAD ne postoji univerzalno zdravstveno osiguranje to znači da morate da izaberete jedno od mnoštva osiguravajućih firmi koje vam nude neograničeni broj raznih paketa osiguranja (obični, srebrni, zlatni, platinasti, itd.) zavisno od vaših potreba i visine prihoda. Međutim, i kada izaberete firmu i paket, brige ne prestaju. Nakon toga je potrebno pronaći bolnicu i dom zdravlja koji su pokriveni vašim osiguranjem, a nakon toga i doktora jer samo zato što je dom zdravlja u sistemu osiguranja, ne znači da je i doktor koji je moguće zaposlen kod druge osiguravajuće kompanije.
Sam boravak u ordinaciji više izgleda kao prijava za kredit za stan nego poseta lekaru. Naš odlazak zubaru, s obzirom da smo imali zdravstveno ali ne i zubno osiguranje, je podrazumevao proveru kreditne sposobnosti, a tek nakon toga ulazak u ordinaciju. Nakon toga, više vremena smo proveli pregovarajući o visini cene i tretmanu, nego u samoj popravci zuba. Na kraju smo završili s verovatno najvećim računom za jednu dečiju plombu od 500 dolara što smo smatrali uspehom imajući u vidu da je početna ponuda iznosila 1650 dolara.
Zdravstveni sistem u SAD je u potpunosti netransparentan i cena istih usluga može se razlikovati i do deset puta zavisno od bolnice i osiguravajuće kuće. Račun se ispostavlja tek na kraju lečenja kako ne bi mogli da odbijete tretman na samom početku zbog njegove visoke cene. Na jednom od predavanja o američkom zdravstvenom sistemu bio sam zapanjen kada sam na pitanje predavača šta se radi kada doživite nezgodu na ulici bio jedan od retkih koji je rekao da je neophodno da se pozovu kola hitne pomoći. Suprotno tome, većina studenata je odmah rekla da, ukoliko ste u stanju, zovete Uber da vas odveze u urgentni centar s obzirom da samo vožnja kolima hitne pomoći iznosi i do 1500 dolara za nekoliko kilometara.
Upravo visina troškova lečenja predstavlja najveći problem. Američki način života podrazumeva visok životni standard ali uz obavezan jedan ili više poslova kojima se izdržava takav način života. Ukoliko imate ozbiljnijih zdravstvenih problema i morate na operaciju ista može koštati stotine hiljade dolara pri čemu vaš deo može iznositi desetine hiljada dolara (zdravstveno osiguranje koje plaćate pokriva do 75-80% bolničkih troškova dok vi sami snosite trošak ostatak lečenja). Mogućnost izlečenja je veoma visoka s obzirom da je zdravstveni sistem u SAD tehnološki na najvišem mogućem nivou sa najbolji doktorima iz celog sveta pri čemu se leče bolesti za koje u Srbiji ili Balkanu nema nikakvog tretmana. Međutim, ukoliko nakon operacije ne možete da nastavite da radite i uzimate nove kredite kako bi pokrili troškove lečenja, bankrot i gubitak imovine deluje kao sasvim izgledan. Zbog toga se u SAD neretko mogu pronaći ljudi na dnu društvene lestvice koji su se tu našli nakon samo jedne povrede koja ih je onesposobila za dalji rad.
Zbog visoke cene osiguranja mnoštvo ljudi nema zdravstveno osiguranje. Procenjuje se da oko 30 miliona ljudi (nešto manje od 10% celokupne populacije) u Sjedinjenim Američkim Državama nema nikakav oblik zdravstvenog osiguranja i pored novih zakonskih odredbi, donetih za vreme predsednika Baraka Obame (Obamacare), koje za cilj imaju širu zdravstvenu pokrivenost. Kao što se lako može pretpostaviti, većinu neosiguranih čine pripadnici manjinskih zajednica tj. Afro-amerikanci i Latinosi. I pored ovih pomaka, administracija Donalda Trampa uporno pokušava da poništi navedene zakonske odredbe kojima je oko 15% populacije dobilo neki oblik zdravstvenog osiguranja.
Visoka stopa smrtnosti u SAD tokom COVID 19 svakako se, između ostalog, može pripisati i zdravstvenom sistemu u ovoj zemlji. Većina stanovnika ide u bolnice samo kada je zaista neophodno. Tokom epidemije bilo je slučajeva gde su COVID bolesnici dobijali račune u iznosu od preko milion dolara jer je boravak u šok sobama izuzetno skup. Takve iznose teško mogu da pokriju i najbogatijih 10% stanovništva, a ne oni koji se nalaze u pri dnu po svojim primanjima. U takvim uslovima, siromašniji Amerikanci ne odlaze u bolnice nadajući se da će ih virus zaobići ili da će isti uspeti sami da pobede. Rezultat svega toga je preko 140,000 mrtvih od posledica COVID-19 virusa u trenutku pisanja ovog teksta što je veći broj od svih gubitaka koje su SAD pretrpele u ratovima od 1945. godine do danas.
Zdravstveni sistem u SAD je neodbranjiv po većini osnova. Ideja da profit, a ne potrebe građana, razvija ovu oblast dovela je do najboljih aparata i stručnjaka koje novac može da plati, ali i do malo onih koji takvo lečenje mogu da priušte. Ideje o univerzalnom osiguranju koje progresivno krilo Demokratske stranke ističe u svojim predizbornim programima možda ljudima u ostatku sveta deluju kao zdravorazumska činjenica, ali u SAD one trenutno deluju kao utopijska zamisao.
Nemanja Džuverović
