Očekivanja mnogih su bila da u 2021, kako zbog odlaska svega onoga što je 2020. nosila sa sobom, tako i zbog promene u Beloj kući, Sjedinjene Američke Države očekuje nešto mirniji period, te ublažavanje tenzija koje su se prethodnih meseci dizale i polarizacije koja je pratila predizbornu i izbornu trku. Ipak, već kraj prve nedelje nove godine je doneo jedan od događaja koji će svakako biti propraćeni u pregledima godine za nešto manje od 12 meseci. Prvi put još od 1814. (u sklopu rata iz 1812.), masovni neredi su završili u zgradi Kongresa. Ishod je hapšenje više od 60 pripadnika grupe koje se našla u i oko Kongresa u prvih 24 sata uz najave dodatnih hapšenja nakon identifikacije učesnika, a jedna osoba je izgubila život kao posledica intervencije službenika.

Prvi politički potresi su se osetili gotovo istovremeno, odlazeći predsednik Donald Tramp je počeo da gubi podršku nekih od retkih saboraca u svojoj borbi da promeni ishod izbora, potpredsednik Pens je pomogao u izvođenju Nacionalne garde, a u trenutku pisanja teksta razgovori o 25. amandmanu I mogućnosti za impičment predsednika Trampa manje od dve nedelje pre nego što je trebalo da ceremonijalno preda vlast su postajali sve glasniji u i oko Vašingtona.

Razloge i analize događaja od šestog januara ćemo čitati u nedeljama i mesecima koji dolaze. Od polarizacije i intenziviranja “kulturnih ratova” u Sjedinjenim Američkim Državama, preko vladavine Donalda Trampa u prethodne četiri godine, uloge društvenih i tradicionalnih medija, pa sve do reakcije policije i obezbeđenja u toku samog događaja, pred nama je vreme u kojem ćemo shvatati šta se to sve izdešavalo i kako je uopšte došlo do incidenata i nasilja koje je svet pratio širom otvorenih očiju.

Jedan od zanimljivijih aspekata celog događaja je i analiza samih učesnika. Prve fotografije su ukazivale na to da se u grupi onih koji su bili u samom Kongresu i koji su imali aktivnu ulogu nalazilo i dosta pojedinaca koji ne potpadaju pod tipičan stereotip glasača Republikanske stranke. Uz stavljanje svih stereotipa na stranu, prosečni konzervativci se relativno retko opisuju kao “hiperdimenzionalna bića”

Estetika je odskakala od većine GOP skupova koje smo u bliskoj prošlosti imali priliku da gledamo:


A Internet je ubrzo počeo da ukazuje na veliki broj učesnika nereda koji su imali tetovaže i garderobu sa simbolima popularnih video igara kao što su Dishonored 2 ili Punisher

Među učesnicima nereda se našao i gitarista poznatog metal benda Iced Earth, Jon Schaffer.

Iako bi prethodnih godina ovakve fotografije izazvale (još veće) čuđenje, to je 2021. nešto lakše objasniti, makar delom. Iako tip konzervativnog glasača koji je za malu vladu, niske poreze i naginje socijalno konzervativnijim pozicijama i dalje postoji, u prethodniih 4-5 godina se razvio novi tip glasača koji u svojim vrednostima odskače od te tradicije Republikanske partije a to je MAGA glasač. MAGA glasač je pre svega odan Donaldu Trampu. MAGA glasač, u velikom broju slučajeva, je osoba koja je internet native ili makar dovoljno vremena provodi na društvenim mrežama da mu je to jedno od glavnih sredstava informisanja. U slučaju onih koji su se našli u i ispred Kongresa tog dana, to su i oni koji su u velikom broju zaista verovali predsedniku Trampu kada je nedeljama govorio o “pokradenim izborima” i kada je najavljivao skup koji će prethoditi samom upadu u Kongres.

Kroz flertovanje sa QAnon pokretom koji je analiziran na mnogo načina prethodnih meseci, MAGA glasač je u već dovoljno polarizovanoj atmosferi dolazio sve više u kontakt sa mnogim teorijama zavere koji su amplifikovani preko različitih foruma i društvenih mreža. Mogao je da čita o pokradenim izborima, o dubokoj državi, o zaverama koje rangiraju od relativno bezopasnih do veoma uznemirujućih. I bes je, kod mnogih od njih, rastao.

Jedan od zanimljivih pogleda na pokret koji je učestvovao u neredima u Kongresu je da su učestvovali u — “igri”. Kako je profesor Seth Abramson u nizu tvitova sredinom decembra sugerisao, mnogi od onih koji su se našli u MAGA, a kasnije QAnon pokretu su podlegli novoj vrsti dezinformacija koje su se aktivno širile internetom tokom ovog izbornog procesa do nivoa kada su prestali da razaznaju mitologiju samog pokreta od realnosti i zahvaljujući kombinaciji gejmifikacije i aktivne uloge onih koji su ovu priliku za širenje dezinformacija prihvatili, počeli da prenose “igru” sa interneta u stvarnost. Kako Abramson podrobno objašnjava u svom nizu, Alternate Reality Game ili “Igra alternativne realnosti” ima osobinu koja je čini posebno opasnom za neke od onih koji su najpodložniji – čini da se učesnicima linija između realnosti i same igre pomeša.

Iznenađenje Elizabet iz Tenesija kada je poprskana suzavcem pri ulasku u Kongres govori o suštinskom neshvatanju ozbiljnosti “revolucije”, odnosno onoga što je najavljivano kao “storm” i realnosti kako će to zapravo izgledati.

Još jedan od detalja koji ukazuju na to da mnogi od onih koji su ulazili u Kongres nisu bili sasvim svesni ozbiljnosti svog dela, jeste i broj osoba koje su iskoristiile priliku da se fotografišu, snimaju i  podele taj momenat na internetu. To je još jedan od pokazatelja da je za određeni broj njih ovo bio onlajn događaj koji se prelio u stvarnost u kojoj postoje vrlo realne posledice.

Ovaj pogled ne bi trebalo da služi ili ponudi komentar o težini dela koje su počinili, već mu je glavna svrha da ponudi jedan ugao gledanja na fenomen sa kojim ćemo se susretati u budućnosti. Iako je QAnon postao jedna od najvećih, ako ne i najveća Igra alternativne stvarnosti, u budućnosti ćemo ih viđati još. Protekla 2020. je, između ostalog, donela i pokrete koji su rušili i palili 5G antene zbog njihovih, za sada nedokazanih, negativnih efekata, kao i jačanje pokreta protiv vakcinacije, gotovo globalno. Nijedna od ovih ideja, bar za sada, ne nosi koherentnu i sveobuhvatajuću mitologiju koju uz to propagiraju i neki od ljudi na najbitnijim pozicijama u svetskim supersilama. Ipak, to ne znači da taj prostor već ne pokušavaju da popune kako globalni tako i regionalni i nacionalni pokreti sa svojim narativima i u svoje svrhe. Prostor za širenje dezinformacija i takozvane “aktivne mere” je ogroman. A jedna od većih pretnji za sigurnost globalno u narednoj deceniji će biti pojedinci i grupacije koje, potpomognute stavaraocima sadržaja, odlučuju da učestvuju u “igri” na opasne ili destruktivne načine.

Nakon gubitka u Džordžiji, Republikanskoj stranci predstoji jedan od najtežih perioda u skorašnjoj istoriji. Mitologija i narativ koji se izgradio oko MAGA republikanaca, QAnon i drugih sitnijih grupacija će oslabiti nakon što Džozef Bajden i zvanično preuzme vlast, ali milioni pojedinaca koji su više ili manje bili uključeni u ceo pokret će ostati i mnogi od njih aktivno učestvovati u političkom životu post-trampovske Amerike. Na institucijama i medijima je da počnu da vraćaju davno poljuljano poverenje. Na lokalnim zajednicama i društvenim mrežama će biti proces reintegracije mnogih koji budu proživljavali mamurluk koji će pratiti Trampov odlazak sa vlasti i osvešćivanje da se predikcije o masovnim hapšenjima i nove 4 godine Trampove administracije neće ostvariti. Na analitičarima, komentatorima i istoričarima će biti da analiziraju sve aspekte ovog događaja. A na svima ostalima, kako u Sjedinjenim Američkim Državama, tako i širom sveta, će biti da bolje razumeju ovaj specifičan fenomen “teorija zavera” koje se prelivaju u stvarnost i nose vrlo stvarne posledice. Alternate Reality Games neće nestati, ali društvo će učiti da se nosi sa njima na način na koji nije bilo spremno ranih dve hiljade dvadesetih.

Aleksandar Kokotović

Politikolog