Iako je novi američki predsednik, Džozef Bajden, vrlo brzo poništio mnoge odluke svog prethodnika, izgleda da će američke Svemirske snage (U.S. Space Force) ipak preživeti. Dok su jedni pozivali na njihovo ukidanje, drugi su, poput direktora filmova „Čuvari galaksij“ ili Marka Hamila, poznatog po ulozi Luka Skajvokera iz „Ratova zvezda“, razmišljali o pokretanju tužbe.

Ipak, iz Bele kuće je stiglo saopštenje da administracija predsednika Bajdena potpuno podržava Svemirske snage Sjedinjenih Država, ogranka američke vojske osnovanog od strane bivšeg predsednika Donalda Trampa 2019. godine. „Svemir je novo svetsko područje za vođenje rata. Mi smo predvodnici, ali ne sa dovoljnom razlikom, ali ćemo uskoro biti daleko ispred svih“, rekao je tada Tramp.

Uprkos tome što su manje od ostalih ogranaka američke vojske, Svemirske snage se ipak doživljavaju kao potvrda potrebe da se efikasnije organizuje odbrana američkih interesa u svemiru. Naročito satelita koji se koriste za civilnu i vojnu navigaciju, u obaveštajne svrhe i za komunikaciju. Nakon duže rasprave, u decembru je odlučeno da će se pripadnici ovih snaga zvati ,,Čuvari“ (the Guardians) i da se planira proširenje do kraja godine sa 2400 aktivnih pripadnika na 6400.

Novi predsednik se, međutim, u svojoj predizbornoj kampanji malo bavio američkim svemirskim programom. U maju prošle godine Bajden je izjavio da se „raduje vođenju smelog svemirskog programa, koji će nastaviti da šalje heroje astronaute da prošire istraživanja i granice nauke kroz ulaganja u istraživanje i tehnologiju, kako bi se pomoglo milionima ljudi na Zemlji“. Međutim, šta će biti njegovi prioriteti u ovom pogledu ostaje prilično nejasno.

Iako su Sjedinjene Države i dalje vodeći akter kada je svemir u pitanju, nikako ne treba potceniti Kinu i Rusiju čiji kapaciteti ubrzano rastu. Ne treba zaboraviti da je upravo Kina ostavila trag u istoriji time što je 2019. godine postala prva zemlja čija je bespilotna istraživačka letelica sletela na stranu Meseca koja se ne može videti sa Zemlje.

Iskopavanja koja će se vršiti na Mesecu jednom kada budu baze za to uspostavljene donose ogromne prednosti. Na primer, površina Meseca bogata je metalima koji su na Zemlji retki, a koji se koriste za proizvodnju baterija, mobilnih telefona, vojne opreme i čiji je trenutno najveći proizvođač Kina. Stoga bi iskopavanje ovih metala na Mesecu državama omogućilo da smanje svoju zavisnost od ove istočnoazijske zemlje.

Treba istaći da su se iskopavanja i polaganje prava na objekte u svemiru smatrali zabranjenim prema Članu II Sporazuma UN o svemiru (OST) iz 1967, što je bio rezultat saradnje dve vodeće sile u to vreme – SAD i SSSR. Iako je njihovo rivalstvo nastavljeno, postojale su norme koje su sprečavale militarizaciju svemira i imale u vidu zajedničko dobro. Ipak, od 2015. američki Kongres dodelio je američkim građanima pravo na posedovanje bilo kakvog materijala iz svemira, otvorivši vrata za njegovo komercijalno istraživanje.

Bivši predsednik Donald Tramp otišao je korak dalje. Saopštio je da će se američki astronauti vratiti na Mesec do 2024, osnovao američke Svemirske snage, kao novi ogranak američke vojske, i inicirao Artemis ugovore – paket sporazuma između SAD i Australije, Kanade, Italije, Japana, Luksemburga, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Ujedinjenog Kraljevstva kojim su uspostavljeni principi za buduće civilno istraživanje svemira.

Stiče se utisak da se na ovaj način gledalo da se namerno izbegnu Ujedinjene nacije, kako bi se stvorila konkurencija Kini i Rusiji. Ipak, čini se da ovo nije bila naročito pametna strategija. Ugovori su Kinu i Rusiju naterali da sarađuju, kako iz straha tako i iz potrebe, te ne postoji naročito dobar razlog zašto bi SAD trebalo da nastave s primenom ovih ugovora, ukoliko u njih ne uključe i druge dve svemirske supersile. Zapravo, strategija Kine je da postane trajna svemirska sila do 2045. Saradnja s Rusijom joj samo može pomoći u tom procesu, s obzirom da su najavili i zajedničko osnivanje baze za istraživanje Meseca.

Stoga, nova administracija bi svakako trebalo da se distancira od ovih ugovora i da otpočne multilateralnu diplomatiju kada je svemir u pitanju. Pre svega time što će na međunarodnom nivou biti ispregovaran pravni okvir koji bi, s jedne strane, omogućio regulisanje istraživanja i komercijalizaciju svemira, a s druge, pružio zaštitu području od zajedničkog interesa. To svakako neće biti lak zadatak, s obzirom na zaoštrene odnose s Kinom i krhke odnose s Rusijom. Ipak, primer saradnje Amerike i Sovjetskog Saveza pokazuje da su države, u koliko god lošim odnosima bile, spremne na saradnju zarad zaštite sopstvenih interesa, dok bi u ovom slučaju ujedno štitile i zajedničko dobro. Ukoliko Bajden zaista želi da Sjedinjene Države vrati na „multilateralna podešavanja“, ovo će biti jedan od najvećih testova za njegovu administraciju. Ignorisanje država koje imaju letelice u svemiru, moglo bi da dovede do sukoba koje smo dosad imali prilike da vidimo jedino u naučno-fantastičnim filmovima.

Ivana Janković