Reči kao što su ekologija, zaštita životne okoline, održivi razvoj, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, predstavljaju različite elemente jedne ekološke politike, ali nažalost, te reči ne znače mnogo prosečnom glasaču Amerike. Iz tog razloga se te reči i retko čuju prilikom govora predsedničkih kandidata. Tokom predsedničkih izbora 2016.godine spoljna politika je preuzela primat, a ostale teme su pale u drugi plan. Mada, to ne znači da su ekološke politike irelevantne, naprotiv. Pravac kojim će se Amerika kretati po pitanju ekoloških politika jeste značajan pre svega zbog svetskog uticaja na klimatske promene, ali i iz toga što Amerika svojim delovanjem može predstavljati primer svetu.

Obama (2008-2016) se istakao kao kandidat koji se zalagao za borbu protiv klimatskih promena, za veće korišćenje obnovljnivih izvora energije i za smanjenje energetske zavisnosti od uglja. Vrhunac njegovog dostignuća po pitanju ekoloških politika predstavlja potpisivanje Pariskog klimatskog dogovora (2015), koji obavezuje zemlje da smanje svoj udeo u svetskom zagađenju. Kao primer liderstva, Obama je uticao značajno i na Kinu po ovom pitanju, što je dovelo do toga da i Kina potpiše Pariski dogovor. Ovi izbori mogu predstavljati prekretnicu u borbi protiv klimatskih promena i u narednom delu će biti objašnjeno zašto je tako, gde će biti prikazano kako Tramp i Hilari gledaju na klimatske promene, regulaciju štetnih gasova, Keystone XL cevovod, hidraulično frakturiranje, bušenje Arktika, korišćenje obnovljivih izvora energije i na Pariski dogovor o klimatskim promenama.

Klimatske promene

Hilari Klinton Donald Tramp
·         Hilari je kandidat koji sebe želi da predstavi kao borca protiv klimatskih promena. Njena ideja je da transformiše Ameriku u “super silu čiste energije” (the clean energy superpower) (Guardian 2015b). To znači da ova tema predstavlja jedan od njenih prioriteta i može se primetiti da od početka svoje kampanje zastupa ovaj stav. ·         Tipično republikanski, Tramp ne veruje da je čovek glavni faktor koji izaziva klimatske promene. To znači da donekle priznaje promene u klimi, ali ih ne smatra  relevantnim. Ovo predstavlja čak i ublažen stav, s obzirom da ih je 2013. godine nazvao prevarom (WashingtonPost 2016).

·         Jedini tip klimatskih promena za koji je on zabrinut jeste u stvari “nuklearna zima“ koja bi nastupila u slučaju nuklearnog rata (Guardian 2016).

 

Regulacija štetnih gasova

Hilari Klinton Donald Tramp
·         Podržala je Obamin “Plan za čistu energiju” (Clean Power Plan), koji bi smanjio emisije CO2 iz elektrana za 30% do 2030. godine (Washington Post 2015).

·         Predlaže formiranje Severno-američke grupe (SAD, Kanada i Meksiko) za borbu protiv emisije gasova staklene bašte (North American Climate Compact) (American Energy News 2015).

 ·         Protivi se “Planu za čistu energiju”. Smatra kako prevelika regulacija guši američku ekonomiju.

·         Veruje u „energetsku revoluciju“ koja će nastupiti nakon ukidanja svih vrsta regulacija iz oblasti energetike. Smatra da će to dovesti do povećanja zaposlenosti, plata i BDPa (NPR 2016).

·         U prvih 100 dana kao predsednik planira da spasi industriju uglja.

 

Keystone XL cevovod

Hilari Klinton Donald Tramp
·         Iako je prvobitno bila ambivalentna po pitanju izgradnje cevovoda koji bi povezao Albertu i Teksas, na kraju je stala uz Obamu koji je stavio veto na ceo taj projekat iz ekoloških razloga (Guardian 2015a).

·         Zalaže se da se ostale naftne i gasne cevi poprave kako ne bi došlo do curenja štetnih elemenata (Guardian 2015b).

 ·         Smatra da bi ovaj cevovod povećao energetsku nezavisnost Amerike i kako bi doveo do 100,000 novih radnih mesta (realdonaldtrump 2013). Zanimljivo je da je njegova prvobitna procena bila 20,000 novih radnih mesta (realdonaldtrump 2011).

·         Planira da obnovi ugovor koji je Obama prekinuo i da počne sa izradnjom ovog cevovoda (Reuters 2016).

 

Hidraulično frakturiranje (fracking)

Hilari Klinton Donald Tramp
·         Zajedno sa Obamom, Hilari je generalno podržavala ovu (diskutabilnu) metodu dobijanja gasa (Bloomberg 2016). Ovo predstavlja “ne-zeleni“ element njene ekološke politike.

·         Dok je bila na funkciji državnog sektretara, njena administracija je predložila inicijativu za promociju ove metode u drugim državama (Global Gas Shale Initiative) (Politifact 2016). Pretpostavlja se da time želi da smanji svetsku zavisnost od ruskog gasa.

·         Tokom predsedničke kampanje je ublažila svoj stav rekavši da neće podržati ovaj metod ukoliko izaziva ozbiljno zagađenje u određenim delovima zemlje ili ukoliko to određene federalne i lokalne jedinice ne žele (Bloomberg 2016).

·         Za razliku od njenog ambivalentnog stava po ovom pitanju, Sanders se otvoreno protivio ovom metodu, što je možda i dovelo do toga da ona ublaži svoj stav (Bloomberg 2016).

 ·         Podržava ovaj metod, ali kao i Hilari polako ublažava svoj stav po ovom pitanju (Newsmax 2016).

·         Tokom kampanje je rekao da ne bi forsirao ovu metodu ukoliko federalne i lokalne jedinice to ne žele, što znači da bi moć odlučivanja bio prenet na lokalni nivo (Newsmax 2016).

 

Bušenje Arktika

Hilari Klinton Donald Tramp
·         Za razliku od Obame, Hilari se protivi daljem bušenju Arktika (Washington Post 2015). ·         Iako nije konkretno spomenuo Arktik, on jeste rekao kako će se zalagati za veće iskopavanje energenata na Aljasci (Alaska Dispatch News 2016).

 

Obnovljivi izvori energije (OIE)

Hilari Klinton Donald Tramp
·         Cilj je da OIE čine trećine ukupne nacionalne proizvodnje energije (Scientific American 2015).

·         Planira povećanje upotrebe solarne energije za 700% do 2020. godine (Scientific American 2015).

·         Zalagala se za OIE još kao senator (Digg 2016).

 ·         Protivi se OIE s obzirom da smatra da je taj vid dobijanja energije skup i da ne donosi finansijske benefite (Digg 2016). To znači da on ne poriče funkcionalnost OIE, već samo njegovu isplativost.

·         Solarnu energiju vidi kao „nedokazanu tehnologiju“ (Solar Tribune 2015).

Pariski dogovor 2015

Hilari Klinton Donald Tramp
·         Ovaj ugovor vidi kao istorijski i zato će nastaviti sa njegovim ispunjavanjem, što znači da će se zalagati za smanjenje emisije gasova staklene bašte za 30% i težiće da uspostavi dugoročni cilj da se smanji emisija gasova za 50% do 2050. godine (hilaryclinton.com 2015). ·         Obećao je da će povući Ameriku iz ovog ugovora i dodao je kako će prestati sa isplatom američkih dolara za UN projekte koji se tiču klimatskih promena. Navodi kako želi da spreči strane birokrate da kontrolišu američku energetsku politiku (eenews 2016).

Na početku sam napomenuo kako će ovi izbori predstavljati prekretnicu za pitanje klimatskih promena. Uporednom analizom stavova ova dva kandidata može se primetiti da su njihove ideje o klimatskim promenama u potpunosti suprotstavljene. Hidraulično frakturiranje predstavlja jedinu tačku preklapanja, s obzirom da je oba kandidata vide kao vrlo korisnu metodu dobijanja gasa, ali čija upotreba ipak treba da zavisi od lokalnih vlasti.

Ukoliko se vodimo pretpostavkom da će se predsednički kandidati držati svojih obećanja jednom kada stupe na funkciju, možemo onda očekivati sledeće od njih: sa jedne strane, ukoliko Hilari pobedi, može se očekivati da će nastaviti dosadašnju ekološku politiku Obame, koja je bila u većini slučajeva uključena u borbu protiv klimatskih promena, štaviše, može se reći da je Hilarina politika “zelenija“ od Obamine. To znači da će Amerika raditi na promociji OIE i zaštite životne sredine na domaćem nivou, ali takođe znači da će Amerika biti i ubuduće spremna da pregovara o međunarodnim dogovorima koji se tiču borbe protiv klimatskih promena.

Sa druge strane, jasno je da je Tramp tipičan republikanac koji poriče postojanje klimatskih promena (climate change denier), i za razliku od Hilari koja ima detaljno razrađenu ekološku politiku, Tramp klimatske promene nema na svojoj agendi. Stoga se pre može govoriti o energetskim idejama Trampa, nego o njegovoj ekološkoj politici. Ukoliko on pobedi može se očekivati veći nivo zagađenja koji dolazi iz Amerike. Pored toga, odbacivanjem međunarodnih potpisanih dogovora Amerika bi nestala kao lider na globalnom planu u borbi protiv klimatskih promena, što može prouzrokovati i lančanu reakciju u drugim zemljama sveta. Može se reći da bi se u tom slučaju i američka meka moć donekle smanjila.

Ukoliko pratimo američko javno mnjenje, jasno je da su ova dva kandidata izrazito nepopularna kandidata među glasačima i zato se često napominje kako će Amerikanci morati da biraju između dva zla. Ukoliko je za nekog američkog glasača pitanje klimatskih promena ključno, onda će svakako za taj tip birača Hilari biti manje zlo.