Bajden je odneo ubedljivu pobedu u saveznoj državi Mičigen, koja sa svojih 125 delegata predstavlja glavnu nagradu oko koje su se kandidati nadmetali na unutarstranačkim izborima ove nedelje. Na osnovu 52% osvojenih glasova, Bajdenu su pripala 72 delegata, dok je Sanders morao da se zadovolji sa 52 delegata proizašlih iz 36% osvojenih glasova. Jaz između pobednika i gubitnika je ove godine znatno veći nego 2016. godine, kada je Sanders u Mičigenu odneo izuzetno tesnu pobedu protiv Hilari Klinton (49,68% nasuprot 48,26%). Ankete sprovedene u ranim fazama predsedničke trke su pokazivale da Sanders uživa široku podršku u ovoj severnoj saveznoj državi. Međutim, nakon Bajdenovog uspeha tokom „Super utorka“, ankete su upravo njega projektovale kao favorita za osvajanje većine glasova u Mičigenu.
Uoči samih izbora, oba kandidata su nastojala da konsoliduju podršku na svojoj strani, mobilišu onaj deo biračkog tela koji je od ključnog značaja, te da skrenu pažnju na nedostatke svog rivala koji bi mogli biti naročito problematični među biračima Mičigena. Sanders je dobio zvaničnu podršku sveštenika i borca za ljudska prava, Džesija Džeksona, što je trebalo da poveća podršku među Afroamerikancima koji su većinski okrenuti ka Bajdenu. On nije dobio zvaničnu podršku svoje progresivne koleginice Elizabet Voren, koja se povukla iz trke nedugo nakon „Super utorka“, ali jeste uspeo da dobije podršku Partije radnih porodica (Working Families Party), levičarske grupe koja je prethodno stajala na strani Vorenove i njenih predsedničkih ambicija. Osim neizvenosti u pogledu toga koga će podržati, takođe je bilo neizvesno za kojeg od preostala dva kandidata će glasati njeni birači. S druge strane, Bajdena su podržali njegovi bivši demokratski rivali, poput Kamale Heris i Korija Bukera, kao i ključne političke figure iz Mičigena: trenutna guvernerka Mičigena Grečen Vitmer, bivša guvernerka Jennifer Granholm i dve kongreskinje iz Mičigena, Elisa Slotkin i Hejli Stivens.
Sanders je takođe ukazivao na činjenicu da je Bajden glasao za mnoge trgovinske sporazume, poput Severnoameričkog sporazuma (NAFTA). Takvi trgovinski sporazumi su prema njegovom viđenju glavni uzrok pogoršavanja ekonomskih okolnosti u državama koje, poput Mičigena, pripadaju tzv. „pojasu rđe“, delu Amerike koji je u poslednjih nekoliko decenija bio svedok deindustrijalizacije. Proces deindustrijalizacije je izazvao ekonomsko nezadovoljsto i anksioznost zbog kojih su se birači u ovim državama okrenuli ka Donaldu Trampu na predsedničkim izborima 2016. godine. Zauzvrat, Bajden je prebacivao Sandersu da deli partiju, te da ne poseduje elektabilnost koja je nepohodna da ujedini partiju i pobedi Trampa u novembru.
Nakon što je Bajden ostvario prednost u delegatima iznenađujuće dobrim rezultatima tokom „Super utorka“, Sandersova kampanja je svoje nade položila u pobedu u Mičigenu, kao način usporavanja napretka njegovog umerenog rivala i zadržavanja ozbiljnih šansi za osvajanje predsedničke nominacije. Međutim, poraz u Mičigenu je doveo u pitanje njegovu sposobnost da preokrene trku u svoju korist, kao i njegovu elektabilnost na opštim izborima, s obzirom da Mičigen pripada grupi tzv. ljubičastih ili neodlučnih država (swing states), koje tradicionalno ne favorizuju ni Republikansku ni Demokratsku partiju, za razliku od plavih (demokrate) i crvenih (republikanci) država. Nakon Mičigena, Sandersove šanse da replikuje politički povratak svog protivkandidata su jako ograničene, naročito ako se uzme u obzir činjenica da se nekoliko narednih unutarstranačkih izbora održava u državama koje generalno favorizuju Bajdena. Uprkos tome što je poraz u Mičigenu zadao težak, ako ne i fatalan udarac njegovoj kampanji, Sanders je u intervjuu za CNN rekao da se još uvek neće povlačiti iz trke.
Bojan Latinović
