Do predsedničkih izbora u Sjedninjenim Američkim Državama ostalo je nešto više od 3 meseca. Iako je to i više nego dovoljno vremena za nove preokrete u ovoj, već sada, neizvesnoj kampanji, polako počinju da se prave analize sa ciljem da se odredi na koje države predsednički kandidati Donald Tramp (Donald Trump) i Džozef Bajden (Joseph Biden) mogu da „računaju“ 3. novembra kada se ljudi upute ka biračkim mestima širom države.
Od najveće važnosti su svakako tvz. battlegorund države, u kojim će se voditi velika borba između dva kandidata i u kojima će svaki glas biti od velike važnosti za ishod celokupnih izbora. Savezne države poput Floride, Mičigena, Viskonsina, Severne Karoline, Arizone i Pensilvanije su već sada „označene“ kao takve i jasno je da će se rezultati u ovim državama pratiti sa posebnom pažnjom.
Ono što je karakteristično za sve ove „kolebljive“ države je to da je u gotovo svakoj od njih Donald Tramp odneo pobedu na izborima 2016. godine, tako da njegov put ka novom mandatu podrazumeva dobre rezultate u njima. Velik udarac za Republikansku partiju bio bi gubitak Arizone (sa svojih 11 elektorskih glasova), ali čini se da još jedna „crvena“ država polako izmiče republikancima iz ruku.
Teksas je savezna država koja je druga po broju stanovnika i po teritoriji u SAD i sa svojih 38 elektorskih glasova oduvek je predstavljao veliki dobitak na predsedničkim izborima. Postalo je uobičajeno da republikanci odnose poprilično ubedljive pobede u ovoj saveznoj države poznatoj i kao „Lone Star State“ (zbog zastave koje na sebi ima samo jednu belu zvezdu). Poslednji demokratski kandidat koje je slavio u Teksasu bio je Džimi Karter (Jimmy Carter) sada već daleke 1976. godine kada je osvojio nešto više od 51% glasova, naspram 48% koliko je osvojio kandidat Republikanske partije Džerald Ford (Gerald Ford). Od tada kreće serija republikanaca koju je nastavio i Donald Tramp kada je 2016. godine pobedio Hilari Klinton (Hillary Clinton) sa razlikom od 9% glasova.
Međutim, anketa koju je sproveo CBS pokazuje da ovogodišnji izbori mogu da prekinu dominaciju republikanaca na predsedničkim izborima u Teksasu. Pandemija virusa korona umngome je pomogla Bajdenu da smanji razliku u odnosu na Trampa, koja je pre izbijanja pandemije iznosila i 5%, na samo 1%. Većina stanovnika Teksasa (62%) smatra da je situacija prouzrokovana virusom loša, što svakako ne ide na ruku aktuelnom predsedniku. Oblast u kojoj predsednik i dalje ima prednost je ekonomija, pošto većina njegovih birača stavlja ovo pitanja ispred pandemije i smatra da Tramp radi bolji posao nego što bi ga radio Bajden na ovom polju.
Posmatrano kroz prizmu demografije, Bajden prednjači u odnosu na Trampa kod žena, Afroamerikanaca i Hispanoamerikanaca, dok Tramp i dalje osnovu svojih glasača ima u belim muškarcima bez fakultetske diplome. Upravo je dobar rezultat Bajdena među belim stanovništvom koje poseduje viši nivo obrazovanja jedan od glavnih razloga dobrih rezultata bivšeg potpredsednika u istraživanjima. Sa obzirom da 42% glasača bele puti u Teksasu imaju diplomu sa koledža, čini se da prilika za Bajdena postoji, zaključuje Hari Enten (Harry Enten) za CNN.
Pored predsedničkih izbora ove godine se održavaju i izbori za mesto jednog senatora koji će predstavljati Teksas u Vašingtonu uz Teda Kruza (Ted Cruz) koji je 2018. godine pobedio demokratskog kandidata Beto O’Rurka (Beto O’Rourke) sa nešto manje od 3% razlike u glasovima (što je najbolji rezultat demokratskog kandidata za senatora Teksasa još od 1988. godine). Ove godine se ipak očekuje sigurnija pobeda republikanskog kandidata Džona Kornina (John Cornyn), s obzirom da ima osetnu prednost u odnosu na svakog od potencijalnih protivnika iz Demokratske partije. Demokratama se veće šanse pripisuju da povrate većinu u Predstavničkom domu države Teksas, koju nisu imali od početka ovog veka. Imajući u vidu demografske tendencije (rast broja Hispanoamerikanaca koji pretežno glasaju za demokrate), republikanci će morati da drastično promene izborne strategije, ukoliko žele da zadrže Teksas pod svojom „kontrolom“.
Sve u svemu, čini se da bi bilo previše za očekivati da Bajden porazi Trampa u Teksasu. Štaviše, pobeda u ovoj saveznoj državi svakako nije neophodna bivšem senatoru iz Delavera da postane 46. predsednik Sjedinjenih Država. Čini se da će on i njegova kampanja usmeriti energiju i finansijska sredstva u druge „kolebljive“ države u kojima već imaju prednost poput Mičigena, Floride, Viskonsina i Pensilvanije, možda čak i Arizone. Međutim, ukoliko se Bajden upusti u „bitku“ za Teksas sa Donaldom Trampom i iz nje izađe kao pobednik, to bi sigurno bio odlučujući udarac protiv aktuelnog predsednika, tako da nijednu opciju ne bi trebalo prerano otpisati.
Vuk Mišković
