Poslovi u državnoj službi, odnosno kako to Amerikanci vole da kažu, „služenje svojoj zemlji“, ne donose previše para. Novac zarađujete posle, kad steknete ime. Ista sudbina je zadesila i Brenta Skoukrofta. Počeo je, između ostalog, po okončanju savetničkog mandata honorarno da drži predavanja širom Amerike, pomagao Ričardu Niksonu u pisanju spoljnopolitičke komponente njegovih memoara, i posvetio se, zajedno sa još petoricom nekadašnjih službenika Bele kuće, pokretanju konstalting biznisa.[1] Kompaniju su nazvali „International Six Incorporated“ (ISI).[2] Budući da je ISI imala polovičan uspeh, 1982. godine udružio je snage sa svojim nekadašnjim šefom, Henrijem Kisinžerom i postao potpredsednik konsalting kompanije „Kissinger Associates, Inc.“[3]

Posao je išao tako dobro, da je Skoukroft, koji je postao potpredsednik kompanije i njen predstavnik u Vašingtonu, zarađivao 300.000 tadašnjih dolara godišnje, a 1988, godinu pre nego što će ponovo postati savetnik za nacionalnu bezbednost, završiće sa čak pola miliona u džepu.[4] Iako u vreme dve Reganove administracije zvanično nije bio njihov deo, postavljen je 1983. godine na čelo Predsednikove Komisije za strateške snage (President’s Commission On Strategic Forces) koja je trebala da predloži dalji razvoj i načine korišćenja strateških nuklearnih snaga.[5]

Ipak, svakako najvažnija funkcija bila je ona u tzv. Tauerovoj Komisiji (President’s Special Review Board), nazvanoj tako po senatoru Džonu Taueru koji je bio na njenom čelu.[6] Zadatak ove komisije bio je da ispita zloupotrebe od strane članova kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost ali i samog predsednika u tzv. „Iran–Kontra skandalu“ te da predlože reforme ovog tela koje bi doprinele njegovom boljem i efikasnijem radu, u okvirima zakona.[7] „Izveštaj Tauerove komisije“, sadrži, između ostalog, i predloge za reformu Saveta za nacionalnu bezbednost.[8] Po autorima izveštaja, ključnu odgovornost za rad Saveta treba da snosi predsednik budući da je celo telo i nastalo iz potrebe da mu se pomogne da se bolje snađe u oblasti spoljne i bezbednosne politike, a to je polje u kome je moć predsednika neprikosnovena.[9]

Njemu treba da je na raspolaganju savetnik za nacionalnu bezbednost koji po preporukama Komisije treba da vodi računa o funkcionisanju Saveta na dnevnoj osnovi i da „obezbedi da pitanja koja dolaze pred Savet na razmatranje pokrivaju čitav opseg problema čije se propitivanje zahteva; da su ova pitanja u potpunosti analizirana; da su izgledi i rizici svake od opcija ispitani; da su sve relevatne informacije i obaveštajni podaci dostupne Rukovodiocima (Principals); da su propitani pravni aspekti; da su uzete u obzir poteškoće u primeni.“[10]

Pored rukovodilaca, odnosno ključnih članova Saveta za nacionalnu bezbednost, kao što su predsednik, potpredsednik, državni sekretar i sekretar odbrane, izveštaj Tauerove Komisije posebno naglašava ulogu međuagencijske saradnje i onoga što će postati srž tzv. „Skoukroft modela“ organizacije Saveta za nacionalnu bezbednost. U pitanju je detaljna analiza i priprema pitanja i problema na nivou zamenika rukovodilaca i niže rangiranih službenika iz svih delova administracije, pre nego što to dođe pred rukovodioce i samog predsednika na odlučivanje.[11] Taj piramidalni sistem odlučivanja, koji rukovodiocima i predsedniku štedi vreme a daje mogućnost da se iskoordiniraju i uključe najširi delovi administracije koji se bave pitanjima spoljne i bezbednosne politike, ostaće sve do danas uzor i model po kome funkcioniše Savet za nacionalnu bezbednost.[12] 

Dragan Živojinović

[1] isto, pp. 210-214.

[2] Isto, p. 213.

[3] Isto, p. 214.

[4] Isto, p. 215.

[5] Videti President’s Commission on Strategic Forces, http://web.mit.edu/chemistry/deutch/policy/1983-ReportPresCommStrategic.pdf, (pristupljeno 14. 09. 2020.)

[6] Pored senatora Tauera i Skoukrofta, član je bio i Edmund Maski, bivši državni sekretar u poslednjoj godini Karterove administracije.

[7] Videti šire o tome u Bartholomew Sparrow, The Strategist: Brent Scowcroft and the Call of National Security, pp. 244-261.

[8] Za tekst izveštaja videti The Tower Commission Report, https://archive.org/stream/towercommission00unit?ref=ol, (pristupljeno 10. 09. 2020.)

[9] Videti Karl F. Inderfurth, Loch K. Johnson, Eds., Fateful Decisons: Inside the National Security Council, p. 335.

[10] Isto, op. cit. p. 342.

[11] Isto, p. 342.

[12] I sadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa, Robert O’ Brajen, sledi taj model. Videti „Statement by National Security Advisor Robert C. O’Brien on the Passing of General Brent Scowcroft“, https://www.whitehouse.gov/briefings-statements/statement-national-security-advisor-robert-c-obrien-passing-general-brent-scowcroft/, (pristupljeno 07. 08. 2020.) Po istraživanju Džona Gansa, dobrog poznavaoca istorijata i delovanja Saveta za nacionalnu bezbednost, devet od deset savetnika za nacionalnu bezbednost koji su tu dužnost obavljali posle njegovog odlaska s funkcije 1993. godine, odgovorilo je da je Brent Skoukroft bio model na kog su se ugledali. Jedino nije uspeo da dođe do podataka šta je o tome mislio Majkl Flin, prvi savetnik za nacionalnu bezbednost aktuelnog američkog predsednika, čiji je mandat trajao svega 24 dana. Videti John Gans, „Scowcroft Trusted America“, https://foreignpolicy.com/2020/08/07/scowcroft-trusted-america/, (pristupljeno 07. 08. 2020.)